M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог одбацује Саула као цара

15 Самуило рече Саулу: »Ја сам онај кога је ГОСПОД послао да те помаже за цара над његовим народом Израелом. Стога сада чуј речи ГОСПОДЊЕ:

² »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Казнићу Амалечане за оно што су учинили Израелу пресревши га на путу када је изашао из Египта. ³ Стога сада иди, нападни Амалечане и докраја уништи све што имају. Немој да их поштедиш – погуби сваког мушкарца и жену, дете и одојче, вола и овцу, камилу и магарца.‘«

⁴ Тада Саул окупи војску и изврши смотру у Телаиму. Било је две стотине хиљада пешака и десет хиљада Јудеја. ⁵ Потом оде до амалечког града и постави заседу у кланцу.

⁶ Саул поручи Кенејцима: »Идите! Одвојте се од Амалечана, да вас не уништим заједно с њима! Јер, ви сте милостиво поступали са свим Израелцима када су изашли из Египта.«

И Кенејци се одвојише од Амалечана.

⁷ Тада Саул нападе Амалечане од Хавиле до Шура, источно од Египта. ⁸ Амалечког цара Агага ухвати живог, а сав народ поби мачем. ⁹ Али Саул и војска поштедеше Агага и најбољу ситну стоку и говеда, угојену телад и јагњад, и све друго што је било вредно. То не хтедоше да униште, него уништише све што је било бескорисно и безвредно.

¹⁰ Тада реч ГОСПОДЊА дође Самуилу: ¹¹ »Жао ми је што сам Саула поставио за цара, јер се окренуо од мене и није извршио оно што сам му рекао.«

Самуила обузе гнев, па је целе те ноћи вапио ГОСПОДУ.

¹² Сутрадан Самуило порани и пође да се састане са Саулом, али му рекоше: »Саул је отишао у Кармел. Тамо је себи у част подигао споменик, па је оданде отишао доле у Гилгал.«

¹³ Када је Самуило дошао Саулу, овај му рече: »ГОСПОД те благословио! Извршио сам оно што ми је ГОСПОД рекао!«

¹⁴ А Самуило рече: »Откуд онда чујем блејање оваца и мукање говедâ?«

¹⁵ »Дотерали су их од Амалечана«, рече Саул, »јер је војска поштедела најбоље од ситне стоке и говеда да их принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу. А све остало смо докраја уништили.«

¹⁶ »Стани!« рече Самуило. »Хоћу да ти кажем шта ми је ГОСПОД ноћас рекао.«

А Саул рече: »Кажи.«

¹⁷ »Док си још био незнатан у својим очима«, рече Самуило, »зар ниси постао глава Израеловим племенима? ГОСПОД те је помазао за цара над Израелом. ¹⁸ ГОСПОД те је послао у ратни поход, рекавши ти: ‚Иди и докраја уништи онај грешни народ, Амалечане. Бори се с њима док их не докрајчиш.‘ ¹⁹ Зашто ниси послушао ГОСПОДА него си се бацио на плен и учинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима?«

²⁰ А Саул одговори Самуилу: »Али ја јесам послушао ГОСПОДА: пошао сам у ратни поход на који ме је ГОСПОД послао, докраја сам уништио Амалечане и довео њиховог цара Агага. ²¹ Војска је од плена узела овце и говеда, најбоље од онога што је требало да буде докраја уништено, да их у Гилгалу принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу.«

²² Али Самуило одврати:

²⁴ Тада Саул рече Самуилу: »Згрешио сам. Прекршио сам ГОСПОДЊУ заповест и оно што си ти рекао. Уплашио сам се војске, па сам их послушао. ²⁵ Сада те молим, опрости мој грех и врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ.«

²⁶ Али Самуило му одврати: »Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч ГОСПОДЊУ, и ГОСПОД те је одбацио као цара Израела.«

²⁷ Када се Самуило окренуо да оде, Саул га ухвати за скут огртача, и он се откину.

²⁸ Тада му Самуило рече: »Данас је ГОСПОД од тебе откинуо Израелово царство и дао га једноме од твојих ближњих, бољем од тебе. ²⁹ Слава Израелова не лаже и не предомишља се, јер није човек, па да се предомисли.«

³⁰ »Згрешио сам«, одврати Саул. »Али, молим те, укажи ми част пред старешинама мога народа и пред Израелом: врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ, твоме Богу.«

³¹ И Самуило се врати са Саулом, и Саул се поклони ГОСПОДУ.

³² Потом Самуило рече: »Доведите ми Агага, цара Амалечана.«

Агаг му приђе дрхтећи од страха и мислећи: »Како је горка смрт!«

³³ Самуило му рече: »Као што је твој мач многим женама одузео децу, тако ће и твоја мајка сада остати без деце.«

Тада Самуило погуби Агага пред ГОСПОДОМ у Гилгалу.

³⁴ Самуило затим оде у Раму, а Саул се врати кући у Гиву Саулову. ³⁵ Све до своје смрти Самуило више није видео Саула, али га је оплакивао.

А ГОСПОДУ је било жао што је Саула поставио за цара Израела.

Потчињавање властима

13 Нека се сваки човек потчињава претпостављеним властима, јер нема власти која није од Бога – оне које постоје, Бог је поставио. ² Стога, ко се супротставља власти, противи се Божијем поретку, а они који се противе, сами ће на себе навући осуду. ³ Јер, владари не уливају страх због доброг дела, него због злог. Ако хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те она хвалити. ⁴ Она је Божији служитељ за твоје добро. Али, ако чиниш зло, бој се, јер она не носи мач узалуд. Она је Божији служитељ, осветник који искаљује гнев на оном ко чини зло. ⁵ Зато јој се треба потчињавати не само због гнева него и због савести.

⁶ Због тога плаћате и порезе, јер су Божији службеници они који су се посветили вршењу власти. ⁷ Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез – порез; коме царину – царину; коме поштовање – поштовање^[a]; коме част – част.

Братска љубав

⁸ Ником ништа не дугујте – осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон. ⁹ Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели«^(A) – и било која друга заповест – своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«^{(B) 10} Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.

Дан се приближио

¹¹ А знате и ово време – да је дошао час да се пренете из сна, јер нам је спасење сада ближе него кад смо поверовали. ¹² Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо оклоп светлости. ¹³ Живимо пристојно, као по дану – не у теревенкама и пијанчењима, не у блуду и разузданости, не у свађи и зависти. ¹⁴ Него, обуците Господа Исуса Христа и не мислите на то како да задовољите пожуде тела.

Пад Јерусалима

(2. Цар 24,18-25,17; 2. Лет 36,11-21)

52 Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. ² Цидкија је чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.

³ Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе.

Цидкија се побуни против вавилонског цара, ⁴ па Навуходоносор, цар Вавилона, девете године своје владавине, десетог дана десетог месеца, крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле. ⁵ Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије. ⁶ До деветог дана четвртог месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе. ⁷ Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави, ⁸ али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше, ⁹ а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, у земљи Хамат, где му изрекоше пресуду. ¹⁰ Вавилонски цар поби у Ривли Цидкијине синове пред његовим очима, а тако и све јудејске службенике. ¹¹ Онда Цидкији ископа очи, окова га у бронзане ланце и одведе у Вавилон, где га баци у тамницу у којој овај остаде до смрти.

¹² Десетог дана петог месеца деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим. ¹³ Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду. ¹⁴ Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим. ¹⁵ Невузарадан одведе у сужањство неке од најсиромашнијег народа који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара. ¹⁶ Али неке од најсиромашнијих Невузарадан остави да обрађују винограде и њиве.

¹⁷ Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па сву бронзу однеше у Вавилон. ¹⁸ Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму. ¹⁹ Заповедник царске страже однесе и умиваонике, кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.

²⁰ Бронзе од два стуба, Мора и дванаест бронзаних бикова под њим и покретних постоља, које је цар Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити. ²¹ Сваки стуб је био осамнаест лаката^[a] висок и имао обим од дванаест лаката^[b]. И један и други стуб били су четири прста дебели и шупљи. ²² Бронзана главица на врху једног стуба била је три лакта^[c] висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својим наровима од бронзе. ²³ На странама је било деведесет шест нарова, а свуда унаоколо мрежице било их је укупно стотину.

Народ Јуде одведен у Вавилон

(2. Цар 25,18-21)

²⁴ Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија. ²⁵ Из града одведе заповедника задуженог за војнике и седам царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду. ²⁶ Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу, ²⁷ у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе.

Тако су Јудеји одведени из своје земље.

²⁸ Ово је број људи које је Навуходоносор одвео у сужањство током своје владавине:

Укупно: 4.600 људи.

Јоахин ослобођен

(2. Цар 25,27-30)

³¹ Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет петог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице. ³² Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону. ³³ Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом. ³⁴ Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.

Хоровођи. Псалам Давидов.