M’Cheyne Bible Reading Plan

14 Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.«

Али о томе не обавести свога оца.

² Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника ³ и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема.

⁴ Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене. ⁵ Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви.

⁶ Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.«

⁷ А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.«

⁸ »Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде. ⁹ Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима. ¹⁰ Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.«

¹¹ Тако се обојица показаше филистејској предстражи.

»Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!«

¹² Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!«

На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.«

¹³ Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега. ¹⁴ У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра. ¹⁵ Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога.

¹⁶ Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране.

¹⁷ На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.«

Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше.

¹⁸ Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима^[a].

¹⁹ Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој!^[b]«

²⁰ Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог. ²¹ А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном. ²² Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој.

²³ Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена.

Јонатан крши Саулову забрану

²⁴ Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!«

Тако нико од војске ништа не окуси.

²⁵ Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед! ²⁶ Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве.

²⁷ Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше.

²⁸ Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.«

²⁹ А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. ³⁰ Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«

³¹ А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. ³² Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.

³³ То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!«

»Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« ³⁴ А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘«

Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. ³⁵ Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.

³⁶ Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.«

А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.«

Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«

³⁷ Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?«

Али Бог му не одговори тога дана.

³⁸ Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. ³⁹ Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!«

Али нико од војске не рече ништа.

⁴⁰ Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.«

»Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.

⁴¹ Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.«^[c]

Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.

⁴² На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.«

И коцка паде на Јонатана.

⁴³ Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.«

»Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«

⁴⁴ А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«

⁴⁵ Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!«

Тако војска спасе Јонатана од смрти.

⁴⁶ Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.

⁴⁷ Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. ⁴⁸ Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.

Саулова породица

⁴⁹ Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. ⁵⁰ Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова.

Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. ⁵¹ Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.

⁵² Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.

Правила хришћанског живота

12 Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно^[a] служење Богу. ² И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.

³ На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас. ⁴ Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу, ⁵ тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови. ⁶ А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери; ⁷ ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава; ⁸ ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.

⁹ Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. ¹⁰ Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе. ¹¹ У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите. ¹² У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни. ¹³ Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.

¹⁴ Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите. ¹⁵ Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. ¹⁶ Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.

¹⁷ Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи. ¹⁸ Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима. ¹⁹ Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«^(A), каже Господ. ²⁰ Него,

²¹ Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.

51 Овако каже ГОСПОД:

⁵⁹ Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине. ⁶⁰ Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон – све што је забележено о Вавилону.

⁶¹ Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи, ⁶² а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘ ⁶³ Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат. ⁶⁴ Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘«

Овде завршавају Јеремијине речи.

Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.