M’Cheyne Bible Reading Plan
Саул прискаче у помоћ житељима Јавеша
11 Нахаш, цар Амонаца, злостављао је Гадово и Рувимово племе тако што би свим њиховим мушкарцима ископао десно око, не дајући да им ико притекне у помоћ. Нахаш је тако ископао десно око сваком израелском мушкарцу источно од реке Јордан. Али седам хиљада њих умаче Амонцима и дође у Јавеш Гилад.[a]
Око месец дана касније, Нахаш Амонац дође и опседе Јавеш Гилад.
Јавешани му рекоше: »Склопи с нама савез, па ћемо ти служити.«
2 Али Нахаш Амонац одврати: »С вама ћу склопити савез само под условом да сваком од вас ископам десно око и тако целом Израелу нанесем срамоту.«
3 »Дај нам седам дана да пошаљемо гласнике у све крајеве Израела«, рекоше му старешине Јавеша, »па ако нико не дође да нас спасе, предаћемо ти се.«
4 Када су гласници дошли у Гиву Саулову и народу пренели вест, сви гласно заплакаше. 5 А Саул је управо долазио са њива за воловима.
Он упита: »Шта је овом народу да толико плаче?«
И они му испричаше шта су Јавешани рекли.
6 Када је Саул то чуо, Дух ГОСПОДЊИ сиђе на њега и он се силно разгневи. 7 Узе пар волова и исече их на комаде, које по гласницима разасла у све крајеве Израела с поруком: »Овако ће проћи волови сваког онога ко не пође за Саулом и Самуилом.«
Страх од ГОСПОДА обузе народ, па сви кренуше као један. 8 Када их је Саул пребројао у Безеку, било је три стотине хиљада Израелаца и тридесет хиљада Јудеја.
9 Тада рекоше гласницима који су били дошли: »Овако реците житељима Јавеш-Гилада: ‚Сутра, када сунце припече, стиже вам спас.‘«
Када су гласници отишли и то пренели житељима Јавеша, ови се обрадоваше.
10 Тада Јавешани рекоше Амонцима: »Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.«
11 Сутрадан Саул подели војску у три чете. У време јутарње страже провалише у табор Амонаца, па су их убијали све до подневне припеке. А они који су преживели распршише се тако да ни двојица нису остала заједно.
Саул проглашен за цара
12 Тада народ рече Самуилу: »Ко је оно говорио: ‚Зар да Саул влада над нама?‘ Доведите те људе, да их погубимо!«
13 Али Саул рече: »Данас нико неће бити погубљен, јер је данас ГОСПОД спасао Израел.«
14 Самуило рече народу: »Хајдемо у Гилгал, да тамо потврдимо царску власт.«
15 Тако сав народ оде у Гилгал, где пред ГОСПОДОМ прогласише Саула за цара. Принеше пред ГОСПОДОМ жртве за заједништво, а онда Саул и сви Израелци одржаше велико славље.
Божији избор
9 Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: 2 моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. 3 Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, 4 Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. 5 Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека[a]. Амин.
6 Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. 7 И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«(A) 8 То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. 9 А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«(B)
10 И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. 11 А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, 12 да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«(C), 13 као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«(D)
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«(E) 16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«(F) 18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«(G) 21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24 – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25 Као што каже у Осији:
»Својим народом назваћу народ који није мој
и невољену вољеном«(H)
26 и:
»На оном месту где им је речено:
‚Нисте мој народ‘,
биће названи ‚синови Бога живога‘.«(I)
27 А Исаија виче о Израелу:
»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,
ипак ће се спасти само Остатак.
28 Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«(J)
29 И као што је Исаија пророковао:
»Да нам Господ над војскама
не остави потомство,
постали бисмо као Содома
и на Гомору бисмо личили.«(K)
Израелово неверовање
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. 31 А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, 33 као што је записано:
»Ево, постављам на Сиону
камен спотицања и стену саблазни
и ко у њега верује, неће се постидети.«(L)
Пророштво о Моаву
48 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, за Моав:
»Тешко гори Нево, јер је опустошена.
Кирјатајим је извргнут срамоти и освојен,
високо утврђење извргнуто срамоти и срушено.
2 Више нико неће хвалити Моав.
У Хешбону ће му сковати несрећу:
‚Хајде да докрајчимо тај народ.‘
И ти ћеш умукнути, Мадмене,
и на тебе ће доћи мач.
3 Из Хоронајима се чују повици:
‚Насиље! Пропаст велика!
4 Моав је скршен!‘
Вриште малишани његови.
5 Уз Лухит се пењу,
горко плачући.
Низ пут ка Хоронајиму
разлежу се јауци због пропасти.
6 Бежите! Спасавајте живот!
Трчите као магаре пустињско!
7 Пошто се уздаш у своја дела и богатство,
и ти ћеш бити освојен.
Кемош ће у изгнанство
са својим свештеницима и службеницима.
8 Уништитељ ће доћи на сваки град,
ниједан град му неће измаћи.
Долина ће бити разорена,
висораван опустошена
као што каже ГОСПОД.
9 Дигните надгробни споменик Моаву,
јер ће бити опустошен.
Опустеће му градови,
нико неће становати у њима.
10 »Проклет био ко немарно обавља посао ГОСПОДЊИ! Проклет био ко свој мач не натопи крвљу!
11 »Моав је од своје младости био на миру,
као вино остављено на дрозги,
из бачве у бачву непретакано.
Није ишао у изгнанство,
па му је укус као пре
и мирис му непромењен.
12 »Али, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу послати оне који истачу, и они ће га источити. Испразниће му бачве и поразбијати врчеве. 13 Тада ће се Моав постидети због Кемоша као што се израелски народ постидео што се уздао у Бетел.
14 »Како можете да кажете:
‚Ми смо ратници, храбри у боју‘?
15 Моав ће бити опустошен,
а његови градови освојени.
Његови младићи пашће у покољу«,
говори Цар, чије име је ГОСПОД над војскама.
16 »Примиче се невоља Моавова,
хитро стиже његова несрећа.
17 Жалите за њим, сви његови суседи
и сви који сте чули за њега.
Кажите: ‚Како се поломи моћно жезло,
палица прекрасна!‘
18 »Сиђите са своје славе
и седите на испуцалу земљу,
житељи Кћери дивонске,
јер на вас ће доћи
онај који пустоши Моав
и разорити ваше градове утврђене.
19 Станите крај пута, житељи Ароера,
и гледајте.
Питајте онога који бежи
и ону која је умакла:
‚Шта се десило?‘
20 ‚Моав је извргнут срамоти,
јер је скршен.
Закукајте и заплачите.
Објавите покрај Арнона
да је Моав опустошен.‘
21 »Суд стиже на висораван – Холону, Јахци и Мефаату, 22 Дивону, Неву и Бет-Дивлатајими, 23 Кирјатајиму, Бет-Гамулу и Бет-Меону, 24 Керијоту и Боцри – свим моавским градовима, близу и далеко. 25 Сломљена је Моавова моћ и скршена његова снага«, говори ГОСПОД.
26 »Опијте Моав,
јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.
Нека се ваља у својој бљувотини,
да му се смеју.
27 Зар се ти, Моаве, ниси смејао Израелу?
Зар је Израел затечен међу крадљивцима,
па одмахујеш главом
кад год га поменеш?
28 Оставите своје градове, житељи Моава,
и настаните се међу стенама.
Будите као голуб,
који своје гнездо свија на улазу пећине.
29 »Чули смо за Моавову охолост –
његову охолост превелику и умишљеност,
његову бахату охолост и надменост.
30 Знам његову бахатост,
али на лажи је заснована«,
говори ГОСПОД,
»и лаж су његова хвалисања.
31 Зато над Моавом кукам
и над свим Моавцима плачем,
због људи Кир-Хереса јецам.
32 Плачем због вас, лозе Сивме,
као што плаче Јаазер.
Розге су вам се пружале све до мора,
досезале до мора Јаазера.
Уништитељ се обори
на ваше летње плодове и грожђе.
33 Нестаде радости и клицања
из воћњака и са моавских њива.
Учиних да вино више не тече из муљача.
Никог више нема да гази грожђе
уз радосне повике.
»Повици се чују, али нису радосни.
34 »Запомагање из Хешбона и Елала чује се до Јахаца, од Цоара па све до Хоронајима и Еглат-Шелишије, јер су пресахнуле и воде Нимрима. 35 Учинићу«, говори ГОСПОД, »да се у Моаву више не приносе жртве на узвишицама и пали кâд њиховим боговима.
36 »Срце ми као фрула јечи за Моавом,
као фрула јечи за људима Кир-Харесета.
Нестаде богатство које су стекли.
37 »Свака је глава обријана и свака брада одсечена, по свим рукама урези, око свих бокова кострет. 38 По свим крововима у Моаву и на његовим трговима само оплакивање, јер сам разбио Моав као крчаг који нико неће«, говори ГОСПОД. 39 »Викаће: ‚Како је скршен Моав! Како постиђен окреће леђа!‘ Моав постаде предмет подсмеха и ужасавања свим својим суседима.«
40 Овако каже ГОСПОД:
»Ено, лети као орао
и шири крила над Моавом.
41 Градови ће бити заузети
и тврђаве освојене.
Тога дана ће срце моавских ратника
бити као срце жене у трудовима.
42 Моав ће бити затрт као народ,
јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.
43 Чека те ужас, јама и замка,
народе моавски«,
говори ГОСПОД.
44 »Ко умакне ужасу,
упашће у јаму.
Ко се испентра из јаме,
ухватиће се у замку.
Јер, ја ћу на Моав довести
годину његове казне«,
говори ГОСПОД.
45 »У сенци Хешбона
стоје избеглице, исцрпљене.
Јер, огањ изађе из Хешбона,
пламен из палате Сихонове,
и прождире чела Моаваца
и лобање народа галамџијског.
46 Тешко теби, Моаве!
Нестаде народ Кемошев.
Синове ти одведоше у изгнанство,
кћери у сужањство.
47 Али у будућим данима
вратићу благостање Моаву«,
говори ГОСПОД.
Овде завршава суд над Моавом.
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International