M’Cheyne Bible Reading Plan

Левит и његова наложница

19 У време када Израел још није имао цара, један Левит који је живео у забаченом делу Ефремовог горја узе себи наложницу из Витлејема у Јуди. ² Она се једном наљути на њега, па га остави и врати се кући свога оца у Витлејему у Јуди. После четири месеца, ³ њен муж дође да је наговори да му се врати. Са собом је имао слугу и два магарца.

Она уведе мужа у кућу свога оца, а када га је девојчин отац видео, радосно га дочека. ⁴ Таст га наговори да остане, и он проведе код њега три дана у јелу, пићу и спавању. ⁵ Четвртога дана устадоше рано ујутро и он поче да се спрема за полазак.

Тада девојчин отац рече зету: »Окрепи се јелом, па после иди.«

⁶ И њих двојица седоше да заједно једу и пију.

Девојчин отац му рече: »Молим те, остани и ноћас и провесели се.«

⁷ Човек се већ био спремио за полазак, али га таст одврати, па он остаде и те ноћи.

⁸ Када је рано ујутро петога дана устао да крене, девојчин отац му рече: »Окрепи се нечим. Остани до поподне.«

Тако су њих двојица опет јели.

⁹ Када се човек спремао да крене са својом наложницом и слугом, његов таст, девојчин отац, рече: »Ето, ускоро ће вече. Остани још једну ноћ. Дан је на измаку – преноћи овде и провесели се, а сутра пораните, па крените на пут кући.«

¹⁰ Али Левит не хтеде да остане још једну ноћ, него се спреми и крену, па са два оседлана магарца и својом наложницом стиже до Јевуса, то јест Јерусалима. ¹¹ Када су били близу Јевуса, дан се већ примакао крају, па слуга рече свом господару: »Хајде да свратимо у овај јевусејски град и преноћимо у њему.«

¹² »Не«, одврати његов господар, »нећемо да улазимо у град туђинаца, где не живе Израелци. Продужићемо до Гиве.« ¹³ И још рече слузи: »Хајдемо на неко друго место. Преноћићемо у Гиви или Рами.«

¹⁴ Тако продужише даље. Сунце зађе када су били близу Гиве Венијаминове, ¹⁵ па скренуше онамо да преноће. Левит дође на градски трг и седе, али их нико не прими у своју кућу на конак.

¹⁶ Тада наиђе неки старац, који се увече враћао с рада на пољу. Био је из Ефремовог горја, али је као дошљак живео у Гиви, чији су житељи били Венијаминовци.

¹⁷ Старац угледа путника на градском тргу, па упита: »Куда идеш и одакле долазиш?«

¹⁸ »Путујемо из Витлејема у Јуди«, одговори Левит, »у један забачени део Ефремовог горја, где живим. Био сам у Витлејему у Јуди, а сада идем у Дом ГОСПОДЊИ. Али нико ме није примио у своју кућу. ¹⁹ Ми, твоје слуге, имамо и сламе и крме за своје магарце и хлеба и вина за мене, жену и слугу који је с нама. Ништа нам не треба.«

²⁰ »Добро ми дошао«, рече старац. »Ја ћу се побринути за све што ти треба, само немој да ноћиш на тргу.«

²¹ И одведе га својој кући и даде крме његовим магарцима. Људи опраше ноге, па су јели и пили.

²² Док су се они веселили, неки погани људи из града опколише кућу, па залупаше на врата, довикујући старцу, власнику куће: »Изведи нам човека који ти је дошао у кућу, да спавамо с њим!«

²³ Власник куће изађе пред њих и рече им: »Немојте, браћо! Немојте да учините такво зло! Тај човек је гост у мојој кући. Немојте да учините то безумно дело! ²⁴ Ево, овде су моја кћи, која је девица, и његова наложница. Извешћу вам њих, па њих напаствујте и чините с њима што вам драго. Само немојте овом човеку да учините то безумно дело.«

²⁵ Али они људи не хтедоше да га послушају, па Левит узе своју наложницу и гурну је напоље к њима. Они су је силовали и злостављали сву ноћ до јутра, а када је почело да свиће, пустише је.

²⁶ У свануће, жена се врати до куће онога човека у којој је био њен муж, паде пред вратима и остаде да лежи док се није разданило. ²⁷ Када је њен муж ујутро устао, отворио врата куће и изашао да настави пут, а оно – његова наложница лежи на улазу у кућу с рукама на прагу!

²⁸ »Устани, па да идемо«, рече јој он.

Али одговора није било. Он је онда стави на магарца и крену кући. ²⁹ Када је стигао кући, узе нож и исече своју наложницу, уд по уд, на дванаест комада, које посла у све крајеве Израела.

³⁰ Сви који су то видели, говорили су: »Овако нешто још није виђено ни учињено откад су Израелци изашли из Египта до данас. Треба о томе размислити, посаветовати се и говорити.«

23 Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«

² На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.

³ Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«

⁴ »Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.

⁵ А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘^(A)«

⁶ Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«

⁷ И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише. ⁸ Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.

⁹ Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«

¹⁰ Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.

¹¹ Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«

Завера против Павла

¹² Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију. ¹³ А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.

¹⁴ Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла. ¹⁵ Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«

¹⁶ Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.

¹⁷ Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«

¹⁸ Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«

¹⁹ Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«

²⁰ А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају. ²¹ Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«

²² Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«

Павле премештен у Кесарију

²³ Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас^[a] крену у Кесарију. ²⁴ Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«

²⁵ Потом написа писмо следеће садржине:

²⁶ »Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.

²⁷ Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин. ²⁸ Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион. ²⁹ Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу. ³⁰ А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«

³¹ Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду. ³² Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну. ³³ Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега. ³⁴ Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.

Када је чуо да је из Киликије, ³⁵ рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.

Најава избављења

33 Док је Јеремија још био затворен у дворишној тамници, дође му реч ГОСПОДЊА други пут: ² »Овако каже ГОСПОД, који је начинио земљу, обликовао је и учврстио – ГОСПОД му је име: ³ Позови ме, и ја ћу ти се одазвати и обзнанити ти велике и неистраживе ствари, о којима ништа не знаш. ⁴ Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о кућама у овом граду и палатама царева Јуде које су срушене због опсадних насипа и мача ⁵ у борби против Халдејаца: Испуниће се лешевима људи које ћу побити у свом гневу и срџби. Сакрио сам своје лице од овога града због све његове опакости.

⁶ »Али ипак ћу му донети здравље и исцељење. Исцелићу свој народ и дати му мира и спокоја у изобиљу. ⁷ Вратићу Јуду и Израел из сужањства и поново их изградити да буду као пре. ⁸ Очистићу их од свега греха који су починили против мене и опростити све њихове грехе побуне против мене. ⁹ Тада ће ми овај град бити на радост, хвалу и част пред свим народима на земљи, који ће се уплашити и задрхтати када чују за све добро које чиним за њега и за благостање које му дајем.

¹⁰ »Овако каже ГОСПОД: На овом месту, за које говорите да је пустош без човека и животиње – у градовима Јуде и на опустелим улицама Јерусалима – опет ће се чути ¹¹ звуци весеља и радости, гласови младожење и младе и гласови оних који у Дом ГОСПОДЊИ доносе жртве захвалнице, говорећи: ‚Захваљујте ГОСПОДУ над војскама, јер ГОСПОД је добар; љубав његова остаје довека.‘ Јер, ја ћу обновити благостање ове земље, да буде као пре, каже ГОСПОД.

¹² »Овако каже ГОСПОД над војскама: На овом месту, опустелом и без човека и животиње – у свим његовим градовима – опет ће бити пашњака за пастире да одморе своја стада. ¹³ У градовима у Горју, Шефели и Негеву, на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима опет ће овце пролазити испод руке онога који их броји, каже ГОСПОД.

¹⁴ »Долазе дани, говори ГОСПОД, када ћу испунити све оно добро што сам обећао народу Израела и народу Јуде. ¹⁵ У те дане и у то време учинићу да Давиду израсте Изданак праведни. Он ће чинити што је право и праведно у земљи. ¹⁶ У те дане Јуда ће бити спасена и Јерусалим живети спокојно, а зваће се: ГОСПОД, наша праведност.

¹⁷ »Јер, овако каже ГОСПОД: Увек ће један од Давидових потомака седети на престолу израелског народа ¹⁸ и увек ће свештеници, који су Левити, имати потомка који ће стално стајати преда мном и приносити жртве паљенице, палити житне жртве и припремати клане жртве.«

¹⁹ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ²⁰ »Овако каже ГОСПОД: Ако можете да раскинете мој савез са даном и мој савез са ноћи, да дан и ноћ више не долазе у време које им је одређено, ²¹ онда се може раскинути и мој савез са мојим слугом Давидом и Левитима који су свештеници и врше службу преда мном, па Давид више неће имати потомка који би владао на његовом престолу. ²² Као што се звезде на небу не могу избројати, ни морски песак измерити, тако ћу и ја умножити потомке мога слуге Давида и Левите који врше службу преда мном.«

²³ Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: ²⁴ »Јеси ли приметио да овај народ говори: ‚ГОСПОД је одбацио две породице које је изабрао‘? Тако с презиром гледају на мој народ као да више није народ. ²⁵ Овако каже ГОСПОД: Да нисам склопио савез са даном и ноћи и одредио законе небу и земљи, ²⁶ могао бих да одбацим потомке Јакова и мога слуге Давида и да не изаберем ниједнога од његових синова да влада над потомцима Авраама, Исаака и Јакова. Али ја ћу обновити њихово благостање и смиловати им се.«

Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.