M’Cheyne Bible Reading Plan

Михејеви идоли

17 У Ефремовом горју живео је човек по имену Михеј.

² Он рече својој мајци: »Оних хиљаду сто сребрњака^[a] који су ти украдени и због којих си изговорила проклетство, које сам својим ушима чуо – то сребро је код мене. Ја сам га узео.«

Тада његова мајка рече: »ГОСПОД те благословио, сине мој!«

³ Када је мајци вратио хиљаду сто сребрњака, она рече: »Ово сребро посвећујем ГОСПОДУ за свога сина. Хоћу да се од њега направи резбарен лик пресвучен сребром. Зато ти га сада враћам.«

⁴ Али Михеј опет врати сребро мајци, а она узе две стотине сребрњака^[b] и даде их сребрнару. Овај од њих начини резбарен лик пресвучен сребром, који поставише у Михејевој кући. ⁵ Михеј је имао светилиште, па направи наплећак и неколико кућних богова и постави једног од својих синова за свога свештеника. ⁶ У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.

⁷ Један младић, Левит из Витлејема у Јуди, који је живео као дошљак у Јудином братству, ⁸ оде из Витлејема у потрази за местом где би могао да се настани. Док је тако путовао, наиђе у Ефремовом горју на Михејеву кућу.

⁹ Михеј га упита: »Одакле си?«

»Ја сам Левит из Витлејема у Јуди«, рече овај, »и тражим где бих се настанио.«

¹⁰ »Остани да живиш код мене«, рече му Михеј, »и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрњака^[c] годишње и одећу и храну.«

И Левит уђе ¹¹ и пристаде да живи код Михеја. Младић је Михеју био као један од његових синова. ¹² Михеј постави Левита за свештеника, и тако младић постаде његов свештеник, па је живео у његовој кући.

¹³ Тада Михеј рече: »Сада знам да ће ГОСПОД бити добар према мени, јер имам Левита за свештеника.«

Пут у Јерусалим

21 Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару. ² Тамо нађосмо лађу која иде до Феникије, па се укрцасмо и отпловисмо. ³ Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет. ⁴ Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим. ⁵ Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се. ⁶ Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.

Долазак у Јерусалим

⁷ Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих. ⁸ Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега. ⁹ А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.

¹⁰ Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав. ¹¹ Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘«

¹² Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.

¹³ Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«

¹⁴ Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«

¹⁵ После тога^[a] се спремисмо и одосмо у Јерусалим. ¹⁶ А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.

¹⁷ Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише. ¹⁸ Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине. ¹⁹ Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.

²⁰ Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона? ²¹ А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима. ²² Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао, ²³ па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала. ²⁴ Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону. ²⁵ А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«

²⁶ Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.

Павле ухваћен

²⁷ Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.

²⁸ »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«

²⁹ Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.

³⁰ Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише. ³¹ Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи. ³² Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.

³³ Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио. ³⁴ А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну. ³⁵ Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу. ³⁶ Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«

Павле се брани пред народом

³⁷ Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«

А овај рече: »Зар знаш грчки? ³⁸ Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«

³⁹ »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«

⁴⁰ Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на хебрејском језику и рече:

Најава обнове Израела

30 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА: ² »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Запиши у књигу све што сам ти рекао. ³ Јер, ево долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када ћу довести мој народ, Израел и Јуду, из сужањства и вратити га у земљу коју сам дао његовим праоцима у посед‘, каже ГОСПОД.«

⁴ Ово су речи које је ГОСПОД изрекао о Израелу и Јуди: ⁵ Овако каже ГОСПОД:

⁸ »Тога дана«, говори ГОСПОД над војскама, »сломићу јарам који им је на врату и покидати њихове ланце. Неће више служити туђинцима, ⁹ него ће служити ГОСПОДУ, своме Богу, и Давиду, своме цару, кога ћу им подићи.

31 »У то време«, говори ГОСПОД, »бићу Бог свих Израелових братстава, а они ће бити мој народ.«

² Овако каже ГОСПОД:

²³ Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Када их вратим из сужањства, народ у јудејској земљи и њеним градовима опет ће овако говорити:

²⁴ »Народ ће живети у Јуди и свим њеним градовима, и биће ратара и оних који иду за стадима. ²⁵ Окрепићу изнурене и нахранити клонуле.«

²⁶ Тада се пробудих и погледах око себе. Сан ми је био сладак.

²⁷ »Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу Израел и Јуду испунити људима и стоком. ²⁸ Као што сам некада будно пазио на њих, да ишчупам и срушим, разорим, затрем и ударим несрећом, тако ћу будно пазити на њих, да изградим и посадим«, говори ГОСПОД.

²⁹ »У то време се више неће говорити: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби.‘ ³⁰ Него, свако ће умрети због свога греха. Ко буде јео кисело грожђе, њему ће трнути зуби.

³¹ »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. ³² Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта, савез који су раскинули иако сам ја њихов господар^[b]. ³³ Ово је савез који ћу склопити с израелским народом после тог времена«, говори ГОСПОД: »Ставићу свој закон у нутрину њиховог бића и написати га на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. ³⁴ И нико више неће морати да учи свога ближњега ни свога брата говорећи: ‚Упознај ГОСПОДА‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима«, говори ГОСПОД. »Јер, опростићу им њихова злодела и више се нећу сећати њихових греха.«

³⁵ Овако каже ГОСПОД, који даје да сунце сија дању и одређује месецу и звездама да светле ноћу, који узбуркава море тако да му таласи хуче – ГОСПОД над војскама му је име: ³⁶ »Ако ове уредбе нестану преда мном«, говори ГОСПОД, »онда ће и Израелови потомци престати да буду народ преда мном довека«.

³⁷ Овако каже ГОСПОД: »Ако се небеса могу измерити и темељи земље истражити, одбацићу све Израелове потомке због свега што су учинили«, говори ГОСПОД.

³⁸ »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ће овај град бити поново сазидан за мене, од Хананелове куле до Угаоне капије. ³⁹ Мерничко уже растегнуће се оданде право до брда Гарева, а онда ће скренути према Гои. ⁴⁰ Цела она долина где се бацају лешине и пепео и сва поља изнад долине Кидрон на истоку, па све до угла Коњске капије биће свети ГОСПОДУ. Никада више неће овај град бити сатрвен ни разорен.«

Васкрсење

(Мт 28,1-8; Лк 24,1-12; Јн 20,1-10)

16 Када је субота прошла, Марија Магдалина, Марија мајка Јаковљева, и Салома купише мирисе да би могле да оду и помажу Исусово тело, ² па рано ујутро првог дана седмице – чим је изашло сунце – дођоше на гроб.

³ »Ко ће да нам одваља камен са улаза у гроб?« говориле су међу собом.

⁴ Али, кад боље погледаше, видеше да је камен, који је био веома велик, већ одваљан. ⁵ Када су ушле у гроб, угледаше једног младића у дугом белом огртачу како седи са десне стране и препадоше се.

⁶ »Не бојте се«, рече им он. »Ви тражите Исуса Назарећанина, који је распет. Он је васкрсао и није овде. Ево места где су га положили. ⁷ Него, идите и реците његовим ученицима и Петру: ‚Он иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети, баш као што вам је и рекао.‘«

⁸ И оне изађоше, па побегоше од гроба, јер их обузе страх и трепет. И ником ништа не рекоше, јер су се бојале.

Исус се показује Марији Магдалини

(Мт 28,9-10; Јн 20,11-18)

⁹ Пошто је васкрсао рано ујутро првог дана седмице, Исус се прво показа Марији Магдалини, из које је био истерао седам демона. ¹⁰ Она оде и то јави онима који су били с њим, а који су сада туговали и плакали. ¹¹ Када су они чули да је Исус жив и да га је она видела, не повероваше.

Исус се показује двојици ученика

(Лк 24,13-35)

¹² После тога се Исус, у другом обличју, показа двојици од њих док су ишли у једно село. ¹³ Они се вратише и то јавише осталима, али они ни њима не повероваше.

Послање ученика

(Мт 28,16-20; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

¹⁴ Касније се Исус показа Једанаесторици док су били за трпезом и укори их због њихове невере и окорелог срца, јер нису поверовали онима који су га видели васкрслог из мртвих.

¹⁵ »Идите по целом свету«, рече им, »и проповедајте еванђеље сваком створењу. ¹⁶ Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. ¹⁷ А ова знамења ће пратити оне који поверују: у моје име ће истеривати демоне; говориће новим језицима; ¹⁸ узимаће змије рукама; ако попију нешто смртоносно, то им неће наудити; полагаће руке на болесне и ови ће оздравити.«

Вазнесење

(Лк 24,50-53; Дап 1,9-11)

¹⁹ И пошто им то рече, Господ Исус би вазнет на небо, па седе здесна Богу.

²⁰ Ученици одоше да свуда проповедају, а Господ им је помагао и потврђивао Реч знамењима која су је пратила.^[a]