M’Cheyne Bible Reading Plan

Самсон се жени Филистејком

14 Самсон оде доле у Тимну, где виде једну жену, Филистејку.

² Када се вратио, рече своме оцу и мајци: »У Тимни сам видео једну Филистејку. Доведите ми је за жену.«

³ »Зар нема женâ међу твојим рођакама и у целом нашем народу«, одвратише његови отац и мајка, »па мораш да узмеш себи жену од оних необрезаних Филистејаца?«

Али Самсон рече оцу: »Њу ми доведите, јер она је она права за мене.«

⁴ Његови отац и мајка нису знали да то потиче од ГОСПОДА, који је тражио прилику да се сукоби с Филистејцима, јер су они у то време владали Израелом.

⁵ Самсон с оцем и мајком пође доле у Тимну. Када су стигли до тимњанских винограда, одједном један млади лав ричући крену на њега. ⁶ Дух ГОСПОДЊИ обузе Самсона и он голим рукама раскида лава као да је јаре. Али ни оцу ни мајци не рече шта је учинио. ⁷ Затим оде и поприча с оном женом, и она му се силно допаде.

⁸ После неког времена, када се враћао по њу да се њоме ожени, скрену да види лешину оног лава, а оно – у лешини рој пчела и мед! ⁹ Он захвати меда рукама, па оде даље, једући га. Када се вратио оцу и мајци, даде га и њима, па су и они јели. Али он им не рече да га је узео из лавље лешине.

¹⁰ Његов отац оде да види ону жену, а Самсон тамо приреди гозбу, као што су младићи имали обичај. ¹¹ Када су га Филистејци видели, дадоше му тридесет пратилаца.

¹² »Да вам задам једну загонетку«, рече им Самсон. »Ако је одгонетнете током седам дана гозбе, даћу вам тридесет ланених кошуља и тридесет одела. ¹³ А ако је не одгонетнете, ви ћете мени дати тридесет ланених кошуља и тридесет одела.«

»Задај нам загонетку«, рекоше му они. »Дај да је чујемо.«

¹⁴ И он им рече:

Прођоше три дана, а они нису умели да је одгонетну.

¹⁵ Четвртога дана^[a] рекоше Самсоновој жени: »Измами од мужа одгонетку за нас или ћемо спалити и тебе и твоју породицу. Зар сте нас овамо позвали да нас опљачкате?«

¹⁶ Самсонова жена се онда плачући обисну мужу око врата и рече: »Ти ме мрзиш! Не волиш ме! Мојим сународницима си задао загонетку, а мени ниси рекао одгонетку.«

»Нисам је рекао ни оцу ни мајци«, одврати он. »Зашто бих је рекао теби?«

¹⁷ Тако је она плакала до краја седмодневне гозбе. Седмога дана он јој ипак рече, јер није престајала да наваљује на њега. Она онда рече одгонетку својим сународницима.

¹⁸ Седмога дана, пред залазак сунца, људи из онога града рекоше Самсону:

А он им одговори:

¹⁹ Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па он оде доле у Ашкелон и уби тридесет људи. Узе одећу с њих и даде је за одела онима који су одгонетнули загонетку. Потом се, сав гневан, врати очевој кући. ²⁰ А Самсонову жену дадоше једноме од пратилаца, који му је био кум на свадби.

У Коринту

18 После тога Павле оде из Атине у Коринт. ² Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом као и он – израдом шатора – остаде да ради с њима. ⁴ А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.

⁶ Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем незнабошцима.«

⁷ И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге. ⁸ Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.

⁹ Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш. ¹⁰ Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«

¹¹ Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.

¹² А када је Галион био проконзул Ахаје, Јудеји сложно навалише на Павла, па га изведоше пред суд, ¹³ говорећи: »Овај човек наговара људе да противно Закону славе Бога.«

¹⁴ Баш кад је Павле заустио да нешто каже, Галион рече Јудејима: »Да је овде у питању какав прекршај или злочин, имао бих разлога да вас саслушам, Јудеји. ¹⁵ Али, пошто су посреди спорења око речи, именâ и вашег закона, решите то сами; у томе нећу да будем судија.«

¹⁶ И истера их из суднице.

¹⁷ Тада они сви дохватише Состена, старешину синагоге, па почеше да га бију пред судом. А Галион за то није нимало марио.

Прискила, Акила и Аполос

¹⁸ Павле остаде тамо још неко време, а онда се опрости од браће, па са Прискилом и Акилом отплови за Сирију. У Кенхреји обрија главу, јер је учинио завет. ¹⁹ Када су стигли у Ефес, он их остави, па сâм уђе у синагогу и поче да расправља с Јудејима. ²⁰ Они га замолише да остане још неко време, али он не пристаде, ²¹ него се опрости и рече: »Ако Бог хоће, вратићу вам се.«

Онда отплови из Ефеса. ²² Када је стигао у Кесарију, оде горе^[a] и поздрави цркву, па отпутова у Антиохију.

²³ Пошто је тамо провео неко време, оде оданде, па је од места до места ишао кроз галатијски крај и Фригију и учвршћивао све ученике.

²⁴ А у Ефес стиже неки Јудејин по имену Аполос, учен човек и одличан познавалац Писама, родом из Александрије. ²⁵ Био је поучен о Господњем путу и са великим жаром је говорио и тачно учио о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. ²⁶ Он поче смело да говори у синагоги, па, када су га чули Прискила и Акила, поведоше га к себи и тачније му објаснише Божији пут.

²⁷ Пошто је одлучио да пође у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме. Када је стигао, био је од велике помоћи онима који су по милости поверовали ²⁸ јер је у јавним расправама надмоћно побијао Јудеје, доказајући кроз Писма да Исус јесте Христос.

Јуда ће служити Навуходоносору

27 Почетком владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, Јеремији дође ова реч од ГОСПОДА:

² ГОСПОД ми овако рече: »Направи јарам од ремења и пречага, па га стави себи на врат. ³ Онда преко гласника који су дошли у Јерусалим код Цидкије, цара Јуде, пошаљи поруку царевима Едома, Моава, Амона, Тира и Сидона. ⁴ Предај им поруку за њихове господаре и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Овако реците својим господарима: ⁵ Својом великом силом и испруженом десницом начинио сам земљу и народе и животиње на њој, и дајем је коме ја хоћу. ⁶ Сада ћу све ваше земље предати у руке мом слузи Навуходоносору, цару Вавилона. А даћу му и дивље животиње да му служе. ⁷ Сви народи ће служити њему и његовом сину и унуку док не дође време да и његова земља падне. Тада ће га покорити многи народи и велики цареви.

⁸ »‚Али, ако неки народ или царство неће да служи Навуходоносору, цару Вавилона, или да савије шију под његовим јармом, казнићу тај народ мачем, глађу и помором‘, говори ГОСПОД, ‚док га не уништим његовом руком. ⁹ Зато не слушајте своје пророке, гатаоце, тумаче снова, своје медијуме и своје врачаре који вам говоре: »Нећете служити цару Вавилона.« ¹⁰ Они вам пророкују лажи да би вас удаљили из ваших земаља, јер ћу вас ја прогнати, па ћете пропасти. ¹¹ Али онај народ који хоће да савије шију под јармом цара Вавилона и да му служи пустићу да остане у својој земљи, да је обрађује и живи у њој, говори ГОСПОД.‘«

¹² Исту поруку пренех и Цидкији, цару Јуде, рекавши: »Савијте шију под јармом цара Вавилона и служите њему и његовом народу, па ћете живети. ¹³ Зашто да ти и твој народ погинете од мача, глади и помора којима је ГОСПОД запретио народу који неће да служи цару Вавилона? ¹⁴ Зато не слушајте речи пророкâ који вам говоре: ‚Нећете служити цару Вавилона‘, јер они вам пророкују лажи. ¹⁵ ‚Нисам их ја послао‘, говори ГОСПОД. ‚Они пророкују лажи у моје име, да бих вас ја прогнао, па да пропаднете и ви и пророци који вам пророкују.‘«

¹⁶ Онда рекох свештеницима и свем овом народу: »Овако каже ГОСПОД: ‚Не слушајте пророке који говоре: »Ускоро ће предмети из Дома ГОСПОДЊЕГ бити донети назад из Вавилона.« Они вам пророкују лажи. ¹⁷ Не слушајте их. Служите цару Вавилона, и живећете. Зашто да овај град постане рушевина? ¹⁸ Ако су пророци и ако имају реч ГОСПОДЊУ, нека моле ГОСПОДА над војскама да и предмети који су још остали у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму не буду однети у Вавилон. ¹⁹ Јер, овако ГОСПОД над војскама каже о стубовима, Мору, покретним постољима и другим предметима преосталим у овом граду, ²⁰ које Навуходоносор, цар Вавилона, није однео када је из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон Јоахина^[a] сина Јехојакимовог, цара Јуде, и све племиће Јуде и Јерусалима – ²¹ да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о предметима преосталим у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму: ²² »Биће однети у Вавилон и тамо ће остати све до дана када ћу доћи по њих«, говори ГОСПОД. »Тада ћу их донети назад и вратити их на ово место.«‘«

Исус предсказује уништење Храма

(Мт 24,1-2; Лк 21,5-6)

13 Када је Исус излазио из Храма, један од његових ученика му рече: »Учитељу, види! Какво камење и какво здање!«

² А Исус му рече: »Гледаш ово велико здање? Неће овде остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«

Почетак невоља

(Мт 24,3-14; Лк 21,7-19)

³ Док је седео на Маслинској гори, преко пута Храма, Петар, Јаков, Јован и Андреја га упиташе насамо: ⁴ »Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак да ће се све то испунити?«

⁵ »Пазите да вас нико не заведе«, поче Исус да им говори. ⁶ »Многи ће доћи у моје име и говорити: ‚Ја сам‘ и многе ће завести. ⁷ Када чујете за ратове и гласине о ратовима, не узнемиравајте се, јер то мора да се догоди, али то још није крај. ⁸ Народ ће се дићи против народа и царство против царства. И биће земљотреса на разним местима, и биће глади. То је само почетак порођајних мука.

⁹ »Чувајте се! Предаваће вас судовима и батинати вас по синагогама. Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве – за сведочанство њима. ¹⁰ Еванђеље прво мора да се проповеда свим народима. ¹¹ А када вас буду водили да вас предају, немојте унапред да се бринете шта ћете рећи, него говорите оно што вам тога часа буде дато. Јер, нећете говорити ви, већ Свети Дух.

¹² »Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их. ¹³ И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен.«

Велика невоља

(Мт 24,15-28; Лк 21,20-24)

¹⁴ »А када видите да ‚грозота пустошења‘^[a] стоји тамо где јој није место« – ко ово чита, нека схвати – »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда. ¹⁵ Ко се затекне на крову, нека не силази и не улази у кућу да нешто узме, ¹⁶ и ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. ¹⁷ Тешко трудницама и дојиљама тих дана! ¹⁸ Молите се да то не буде у зиму, ¹⁹ јер ће тих дана настати невоља какве није било од почетка, када је Бог створио свет, до сада, нити ће је бити. ²⁰ И да Господ није скратио те дане, нико се не би спасао. Али скратио их је ради изабраних, ради оних које је изабрао.

²¹ »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде!‘ или: ‚Ено га онде!‘, не верујте. ²² Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити знамења и чуда да би, ако могу, завели изабране. ²³ Чувајте се, дакле. Све сам вам унапред рекао.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Лк 21,25-33)

²⁴ »А тих дана – после ове невоље –

²⁶ »Тада ће људи видети Сина човечијега како у облацима долази са великом силом и славом. ²⁷ Он ће тада послати анђеле и скупити своје изабране са све четири стране света^[c], од краја земље до краја неба.

²⁸ »А од смокве научите ово^[d]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. ²⁹ Тако, када видите да се све ово догађа, знајте да је близу, пред вратима. ³⁰ Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³¹ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«

Не зна се ни дан ни час

(Мт 24,36-44)

³² »А о том дану или о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син, него само Отац. ³³ Будно пазите^[e], јер не знате када ће то време доћи. ³⁴ То је као када човек одлази на пут: остави кућу, овласти слуге и сваком одреди његов посао, а вратару нареди да бди. ³⁵ Бдите, дакле, јер не знате када ће господар куће доћи – да ли увече, или у поноћ, или кад се петлови огласе, или изјутра – ³⁶ да вас, ако изненада дође, не затекне на спавању.

³⁷ »А то што вама кажем, свима кажем: бдите.«