M’Cheyne Bible Reading Plan

Деворина и Варакова победничка песма

5 Тога дана Девора и Варак син Авиноамов запеваше ову песму:

Потом је у земљи четрдесет година владао мир.

Савлово обраћење

(Дап 22,6-16; 26,12-18)

9 А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику ² и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако тамо нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.

³ Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.

⁴ Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«

⁵ А он упита: »Ко си ти, Господе?«

»Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му. ⁶ »Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«

⁷ А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели. ⁸ Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск. ⁹ Три дана није видео, а није ни јео ни пио.

¹⁰ А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија.

Господ му у виђењу рече: »Ананија!«

А он одговори: »Молим, Господе?«

¹¹ »Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се, ¹² а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«

¹³ »Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму. ¹⁴ А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«

¹⁵ Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред незнабошце, пред цареве и пред Израелце. ¹⁶ Ја ћу му показати колико треба да претрпи за моје име.«

¹⁷ И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ – Исус, који ти се показао на твом путу овамо – да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«

¹⁸ И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се. ¹⁹ Онда је јео и повратио снагу.

Савле проповеда у Дамаску

У Дамаску је провео неколико дана с ученицима ²⁰ и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији. ²¹ И сви који су га чули, били су запањени.

»Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«

²² А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.

Савлово бекство из Дамаска

²³ Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију, ²⁴ али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију, ²⁵ али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.

Савле у Јерусалиму

²⁶ Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик. ²⁷ Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име. ²⁸ Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име. ²⁹ Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију. ³⁰ Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.

³¹ Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.

Излечење Енеје

³² Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди. ³³ Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.

³⁴ »Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.«

И он одмах устаде. ³⁵ Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.

Петар оживљава Дорку

³⁶ А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита – што значи »Дорка«^[a]. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу. ³⁷ Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату. ³⁸ Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«

³⁹ И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима. ⁴⁰ Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се.

Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.«

Она отвори очи, угледа Петра и седе. ⁴¹ Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.

⁴² То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа. ⁴³ А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.

У грнчаревој кући

18 Реч која дође Јеремији од ГОСПОДА: ² »Иди доле до грнчареве куће, па ћу ти тамо објавити своју поруку.«

³ Тако ја одох доле до грнчареве куће и видех овога како ради за грнчарским колом. ⁴ Али суд који је обликовао од глине поквари му се под руком, па га грнчар преобликова у други суд, обликујући га како му се чинило најбоље.

⁵ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ⁶ »Израелски народе, зар ја не могу с вама да чиним овако као овај грнчар?« говори ГОСПОД. »Као што је глина у грнчаревој руци, тако сте и ви у мојој руци, народе Израелов. ⁷ Ако некад објавим да ће неки народ или царство бити искорењени, оборени и затрти, ⁸ и ако се тај народ који сам опоменуо окрене од своје опакости, тада ћу се и ја устегнути да га ударим несрећом коју сам му наменио. ⁹ А ако неки други пут објавим да ће неки народ или царство бити изграђени и посађени, ¹⁰ а они почну да чине оно што је зло у мојим очима и да ме не слушају, онда ћу се ја устегнути да учиним добро које сам им наменио.

¹¹ »Стога сада кажи народу Јуде и житељима Јерусалима: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, спремам вам несрећу и кујем науме против вас. Зато се окрените од свога злог начина живота, сваки од вас, и промените свој начин живота и своја дела.‘ ¹² А они ће одвратити: ‚Не вреди. Ми ћемо и даље да се држимо својих наума и сваки од нас ће ићи за својим тврдокорним и злим срцем.‘

¹³ »Стога овако каже ГОСПОД:

Завера против Јеремије

¹⁸ Они рекоше: »Хајде да нешто смислимо против Јеремије, јер свештеник неће бити лишен учења Закона, ни мудрац савета, ни пророк речи. Зато хајде да га нападнемо речима^[a] и да не обраћамо пажњу на оно што говори.«

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)

4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. ² И много чему их је учио у причама.

А док их је учио, рече: ³ »Слушајте! Изашао сејач да сеје. ⁴ И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. ⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. ⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. ⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. ⁸ Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«

⁹ И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)

¹⁰ А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.

¹¹ »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, ¹² да

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)

¹³ Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?

¹⁴ »Сејач сеје Реч. ¹⁵ Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. ¹⁶ Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, ¹⁷ али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. ¹⁸ Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, ¹⁹ али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. ²⁰ Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«

Светиљка

(Лк 8,16-18)

²¹ Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? ²² Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. ²³ Ко има уши да чује, нека чује.«

²⁴ И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. ²⁵ Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«

Прича о семену

²⁶ Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, ²⁷ па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. ²⁸ Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. ²⁹ Када сазри, човек одмах узима срп^[a], јер је дошло време за жетву.«

Прича о зрну горушице

(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)

³⁰ »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. ³² Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«

³³ И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, ³⁴ и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Лк 8,22-25)

³⁵ Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«

³⁶ И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.

³⁷ Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. ³⁸ А Исус је на крми спавао на узглављу.

Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«

³⁹ А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!«

И ветар утихну и настаде велика тишина.

⁴⁰ Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«

⁴¹ А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«