M’Cheyne Bible Reading Plan

Исус Навин говори народу у Сихему

24 Исус Навин окупи сва Израелова племена у Сихему. Сазва Израелове старешине, поглаваре, судије и надгледнике, и они стадоше пред Бога.

² Исус Навин рече целом народу: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚У давна времена ваши праоци, укључујући Тару, Авраамовог и Нахоровог оца, живели су са оне стране реке Еуфрат^[a] и служили другим боговима. ³ Али ја сам узео вашег праоца Авраама с оне стране реке Еуфрат, провео га кроз цео Ханаан и умножио његово потомство. Дао сам му Исаака, ⁴ а Исааку Јакова и Исава. Исаву сам дао у посед Сеирско горје, а Јаков и његова деца отишли су доле у Египат. ⁵ Онда сам тамо послао Мојсија и Аарона и ударио Египћане пошастима, а потом сам вас извео оданде.

⁶ »‚Када сам ваше праоце извео из Египта, стигли сте до мора. Египћани су ваше праоце гонили борним колима и коњаницима све до Црвеног мора. ⁷ Када су завапили ГОСПОДУ, он је између вас и Египћана ставио таму, склопио море над њима и прекрио их. Својим очима сте видели шта сам урадио са Египтом. Потом сте дуго живели у пустињи.

⁸ »‚После сам вас довео у земљу Аморејаца, који су живели источно од реке Јордан. Они су вас напали, али сам их ја предао у ваше руке. Затро сам их пред вама, и ви сте запосели њихову земљу.

⁹ »‚Када се Валак син Ципоров, цар Моава, спремао да нападне Израел, послао је по Валаама сина Веоровог, да овај на вас баци клетву. ¹⁰ Али ја нисам хтео да послушам Валаама, па вас је он само благосиљао. Тако сам вас избавио из његових руку.

¹¹ »‚Онда сте прешли преко реке Јордан и дошли до Јерихона. Житељи Јерихона борили су се против вас, а тако и Аморејци, Перижани, Ханаанци, Хетити, Гиргашани, Хивијци и Јевусејци, али ја сам их предао у ваше руке. ¹² Пред вама сам послао стршљена^[b], и он је, а не ваш мач или лук, пред вама истерао она два аморејска цара. ¹³ Дао сам вам земљу око које се нисте трудили и градове које нисте ви изградили, и ви живите у њима и једете род виноградâ и маслињакâ које нисте ви посадили.‘

¹⁴ »Зато се бојте ГОСПОДА и служите му беспрекорно и верно. Уклоните богове којима су служили ваши праоци с оне стране реке Еуфрат и у Египту, и служите ГОСПОДУ. ¹⁵ Али, ако вам се не свиђа да служите ГОСПОДУ, онда данас одаберите коме ћете служити: боговима којима су служили ваши праоци с оне стране реке Еуфрат или боговима Аморејаца, у чијој земљи живите. А што се тиче мене и мојих укућана, ми ћемо служити ГОСПОДУ.«

¹⁶ »Далеко било да оставимо ГОСПОДА да бисмо служили другим боговима!« одговори народ. ¹⁷ »Јер, ГОСПОД, наш Бог, јесте онај који је нас и наше праоце извео из Египта, куће ропства, и нама наочиглед учинио она велика знамења. Он нас је чувао целим путем којим смо ишли и међу свим народима кроз које смо пролазили. ¹⁸ ГОСПОД је пред нама истерао све народе – Аморејце који су живели у овој земљи. И ми ћемо исто да служимо ГОСПОДУ, јер је он наш Бог.«

¹⁹ Тада Исус Навин рече народу: »Ви нисте у стању да служите ГОСПОДУ, јер он је свети Бог. Он је љубоморан Бог. Он вам неће опростити вашу побуну и грехе. ²⁰ Ако оставите ГОСПОДА и служите туђим боговима, он ће се окренути против вас и довести на вас несрећу, па ће вас затрти, иако је био добар према вама.«

²¹ »Не!« рече народ Исусу Навину. »Служићемо ГОСПОДУ!«

²² Тада Исус Навин рече: »Сведоци сте сами против себе да сте изабрали ГОСПОДА, да њему служите.«

А народ одврати: »Сведоци смо.«

²³ »Онда сада уклоните туђе богове који су међу вама«, рече Исус Навин, »и срцем се приклоните ГОСПОДУ, Богу Израеловом.«

²⁴ А народ рече Исусу Навину: »Служићемо ГОСПОДУ, своме Богу, и покоравати му се.«

²⁵ Тога дана Исус Навин склопи савез с народом, и тамо, у Сихему, изложи му прописе и законе. ²⁶ Потом све то записа у Књигу Божијег закона, па узе један велик камен и постави га под смрдљиком близу ГОСПОДЊЕГ светилишта.

²⁷ »Ево«, рече Исус Навин целом народу, »овај камен ће бити сведок против нас, јер је чуо све речи које нам је ГОСПОД говорио. Он ће бити сведок против вас ако будете неверни своме Богу.«

²⁸ Онда Исус Навин отпусти народ, свакога на његово наследство.

Смрт Исуса Навина и свештеника Елеазара

²⁹ После ових догађаја, умре Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ. Имао је сто десет година. ³⁰ Сахранише га у крају који је наследио, у Тимнат-Сераху, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.

³¹ Израел је служио ГОСПОДУ све док је Исус Навин био жив и док су биле живе старешине које су га надживеле и које су знале све што је ГОСПОД учинио за Израел.

³² Јосифове кости, које су Израелци донели из Египта, сахрањене су у Сихему, на оном комаду земље који је Јаков био купио за сто сребрњака од синова Сихемовог оца Хамора, и то постаде наследство Јосифових потомака.

³³ Умре и Елеазар син Ааронов, па га сахранише у Гиви, која је била додељена његовом сину Пинхасу у Ефремовом горју.

Петар и Јован пред Синедрионом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, ³ па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. ⁴ Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

⁵ Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, ⁶ првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. ⁷ Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

⁸ Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, ¹⁰ онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. ¹¹ Он је

¹² И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

¹³ Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, ¹⁴ али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. ¹⁵ Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, ¹⁶ говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. ¹⁷ Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸ Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹ Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? ²⁰ Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹ А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. ²² Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

²³ Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. ²⁴ Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, ²⁵ рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:

²⁷ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом^[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, ²⁸ да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. ²⁹ Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. ³⁰ Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

³¹ Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.

Живот верника

³² Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. ³³ Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. ³⁴ Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, ³⁵ па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. ³⁶ И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – ³⁷ продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.

Ланени појас

13 ГОСПОД ми овако рече: »Иди и купи ланен појас и опаши се њиме, али немој да га квасиш водом.«

² И ја купих појас, као што ми је ГОСПОД заповедио, и опасах га.

³ Реч ГОСПОДЊА дође ми други пут: ⁴ »Узми појас који си купио и којим си опасан, иди у Перат^[a], па га тамо сакриј у процепу у стени.«

⁵ И ја одох и сакрих га у Перату, као што ми је ГОСПОД рекао.

⁶ Много дана касније, ГОСПОД ми рече: »Сада иди у Перат и узми онај појас за који сам ти рекао да га тамо сакријеш.«

⁷ И ја одох у Перат, откопах појас и узех га са места на ком сам га био сакрио, али он је сада био уништен и неупотребљив.

⁸ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

⁹ »Овако каже ГОСПОД:

Мешина за вино

¹² »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Свака мешина за вино треба да се напуни вином.‘ А ако ти они кажу: ‚Зар ми не знамо да свака мешина за вино треба да се напуни вином?‘ ¹³ ти им реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Напунићу пијанством све који живе у овој земљи и цареве који седе на Давидовом престолу, свештенике, пророке и све житеље Јерусалима. ¹⁴ Смрскаћу једног о другог, очеве и синове заједно, говори ГОСПОД. Нећу имати сажаљења, ни милости, ни самилости, него ћу их уништити.‘«

Најава сужањства

Јудина смрт

(Дап 1,18-19)

27 Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. ² Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.

³ Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, ⁴ говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«

Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«

⁵ Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.

⁶ Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«

⁷ Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. ⁸ Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. ⁹ Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

»Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, ¹⁰ и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«^[a]

Исус пред Пилатом

(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)

¹¹ А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«

¹² А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.

¹³ Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«

¹⁴ Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мк 15,2-5; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

¹⁵ А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. ¹⁶ Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.

¹⁷ Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«

¹⁸ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

¹⁹ Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«

²⁰ Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.

²¹ Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«

»Вараву!« одговорише они.

²² »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.

А они сви рекоше: »Нека буде распет!«

²³ »Какво је зло учинио?« упита их.

Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«

²⁴ Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«

²⁵ А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«

²⁶ Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)

²⁷ Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. ²⁸ Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. ²⁹ Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«

³⁰ Потом су га пљували и ударали трском по глави. ³¹ Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.

Распеће

(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

³² Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. ³³ Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – ³⁴ дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. ³⁵ Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. ³⁶ Онда седоше тамо да га чувају.

³⁷ А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.

³⁸ Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.

³⁹ А пролазници су га вређали. Махали су главама ⁴⁰ и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«

⁴¹ Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: ⁴² »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. ⁴³ Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«

⁴⁴ А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

⁴⁵ Од поднева до три сата^[b] завлада тама по целој земљи. ⁴⁶ Око три сата^[c] Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«^(A)

⁴⁷ Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«^[d]

⁴⁸ Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.

⁴⁹ »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«

⁵⁰ А Исус опет повика из свега гласа и издахну.

⁵¹ Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. ⁵² Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, ⁵³ који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«

⁵⁵ А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му. ⁵⁶ Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.

Исусова сахрана

(Мк 15,42-47; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)

⁵⁷ Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. ⁵⁸ Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. ⁵⁹ Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, ⁶⁰ па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. ⁶¹ А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.

Стража код гроба

⁶² Сутрадан, то јест дан после Припреме^[e], првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату ⁶³ и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ ⁶⁴ Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«

⁶⁵ А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«

⁶⁶ И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.