M’Cheyne Bible Reading Plan

Исус Навин благосиља племена источно од Јордана

22 Исус Навин позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена, ² па им рече: »Држали сте се свега што вам је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, а покоравали сте се и мени у свему што сам вам заповедио. ³ Нисте напустили своје сународнике све ово дуго време до дана данашњег, него сте извршили задатак који вам је поверио ГОСПОД, ваш Бог.

⁴ »А сада, пошто је ГОСПОД, ваш Бог, и вашим сународницима дао починак као што им је обећао, вратите се својим кућама у земљи коју вам је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао у посед на источној страни реке Јордан. ⁵ Само, врло помно извршавајте заповести и законе које вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ: да волите ГОСПОДА, свога Бога, да идете свим његовим путевима, да се држите његових заповести, да га се чврсто држите и да му служите свим својим срцем и свом својом душом.«

⁶ Онда их Исус Навин благослови и отпусти, и они одоше кући.

⁷ (Једној половини Манасијиног племена Мојсије је дао земљу у Башану, а другој половини је Исус Навин дао земљу међу њиховим сународницима на западној страни реке Јордан.)

Када их је Исус Навин послао кући, благослови их ⁸ и рече: »Вратите се кући са својим великим богатством – са много стоке, са сребром, златом, бронзом и гвожђем и са силном одећом – па поделите са својим сународницима плен који сте одузели од својих непријатеља.«

⁹ Тако Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одоше од осталих Израелаца у Шилу у земљи Ханаан, да би се вратили у Гилад, своју земљу, коју су стекли онако како им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.

Жртвеник код Јордана

¹⁰ Стигавши у Гелилот близу реке Јордан у Ханаану, Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигоше крај реке Јордан велик жртвеник. ¹¹ Када су остали Израелци чули да су Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигли жртвеник на граници Ханаана, у Гелилоту, близу реке Јордан, на израелској страни, ¹² сва израелска заједница окупи се у Шилу да крене у рат против њих. ¹³ Израелци послаше у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена Пинхаса, сина свештеника Елеазара. ¹⁴ С њим послаше и десет поглавара, по једног из сваког израелског племена, од којих је сваки био глава породице међу израелским братствима.

¹⁵ Када су стигли у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена, рекоше им: ¹⁶ »Овако каже сва ГОСПОДЊА заједница: ‚Како сте могли овако да изневерите Бога Израеловог? Како сте могли да се окренете од ГОСПОДА и да сада, у својој побуни против ГОСПОДА, подигнете жртвеник? ¹⁷ Зар нам грех у Пеору није био довољан? Ни до дана данашњег нисмо се очистили од тога греха, иако је помор снашао ГОСПОДЊУ заједницу. ¹⁸ Зар се сада окрећете од ГОСПОДА? Ако се ви данас буните против ГОСПОДА, сутра ће се он разгневити на сву израелску заједницу. ¹⁹ Ако је земља коју поседујете нечиста, пређите овамо, у ГОСПОДЊУ земљу, где стоји ГОСПОДЊЕ боравиште, и узмите део земље међу нама. Али не буните се против ГОСПОДА ни против нас подижући за себе други жртвеник осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога. ²⁰ Када је Ахан син Зарин прекршио заповест о потпуном уништењу града, зар се није ГОСПОДЊА срџба оборила на сву израелску заједницу? Није само он погинуо због свога греха.‘«

²¹ Тада Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одговорише главама Израелових братстава: ²² »Бог над боговима, ГОСПОД, Бог над боговима, ГОСПОД, зна! Нека и Израел зна! Ако је ово била побуна или ако смо изневерили ГОСПОДА, немојте данас да нас поштедите. ²³ Ако смо себи саградили жртвеник да бисмо се окренули од ГОСПОДА и да бисмо на жртвенику приносили жртве паљенице или житне жртве или жртве за заједништво, нека нас сâм ГОСПОД казни. ²⁴ Не, него то смо урадили из страха да ће сутра ваши потомци рећи нашим потомцима: ‚Шта ви имате са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим? ²⁵ ГОСПОД је поставио реку Јордан као границу између нас и вас Рувимоваца и Гадоваца! Ви немате удела у ГОСПОДУ!‘ Тако би ваши потомци могли да наведу наше потомке да престану да се боје ГОСПОДА. ²⁶ Зато смо рекли: ‚Хајде да се припремимо за то и да подигнемо жртвеник, али не за жртве паљенице и клане жртве‘, ²⁷ него да буде сведочанство између нас и вас и између нараштајâ који ће доћи, да ћемо заиста да служимо ГОСПОДУ у његовом светилишту нашим жртвама паљеницама, кланим жртвама и жртвама за заједништво. Тако ваши потомци неће сутра моћи да кажу нашим потомцима: ‚Ви немате удела у ГОСПОДУ.‘ ²⁸ И још смо рекли: ‚Ако икад тако кажу нама или нашим потомцима, одговорићемо: »Погледајте ову преслику ГОСПОДЊЕГ жртвеника коју су начинили наши праоци, не за жртве паљенице и клане жртве, него као сведочанство између вас и нас.«‘ ²⁹ Далеко било да се бунимо против ГОСПОДА и да се окренемо од њега данас подижући жртвеник за жртве паљенице, житне и клане жртве, осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога, који стоји пред његовим Боравиштем.«

³⁰ Када су свештеник Пинхас и поглавари заједнице – главе израелских братстава – чули шта су рекли Рувимовци, Гадовци и Манасијевци, били су задовољни.

³¹ Тада Пинхас, син свештеника Елеазара, рече Рувимовцима, Гадовцима и Манасијевцима: »Данас знамо да је ГОСПОД међу нама, јер нисте изневерили ГОСПОДА. Сада сте избавили Израелце из ГОСПОДЊЕ руке.«

³² Потом се Пинхас, син свештеника Елеазара, и поглавари вратише из Гилада, од Рувимоваца и Гадоваца, Израелцима у Ханаан и известише их. ³³ Израелци су били задовољни оним што су чули, па су благосиљали Бога и нису више говорили да ће да ратују против Рувимоваца и Гадоваца и да опустоше земљу у којој ови живе. ³⁴ А Рувимовци и Гадовци назваше жртвеник: »Сведочанство међу нама да је ГОСПОД Бог.«

Долазак Светог Духа

2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. ² Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. ³ Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. ⁴ И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

⁷ Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? ⁸ Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја^[a]? ⁹ Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, ¹⁰ Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, ¹¹ Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

¹² И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

¹³ А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

¹⁴ Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: ¹⁵ Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро^[b]. ¹⁶ Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

²² »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – ²³ њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. ²⁴ Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. ²⁵ Давид, наиме, каже за њега:

²⁹ »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. ³⁰ Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, ³¹ гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:

³² Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. ³³ Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. ³⁴ Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:

³⁶ »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

³⁷ Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

³⁸ А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. ³⁹ Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

⁴⁰ И још их је многим другим речима опомињао^[c] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

⁴¹ Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

Заједнички живот верника

⁴² Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. ⁴³ Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. ⁴⁴ А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. ⁴⁵ Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. ⁴⁶ Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. ⁴⁷ Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.

Народ је прекршио Савез

11 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: ² »Саслушај услове овог савеза и пренеси их Јудејима и житељима Јерусалима. ³ Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Проклет био човек који се не покори условима овог савеза, ⁴ условима које сам дао вашим праоцима када сам их извео из Египта, из ужарене пећи, говорећи: »Слушајте ме и чините све што вам заповедам, и бићете мој народ, а ја ћу бити ваш Бог. ⁵ Тада ћу испунити заклетву којом сам се заклео вашим праоцима, да ћу им дати земљу којом тече мед и млеко«, као што је данас.‘«

А ја одговорих: »Амин, ГОСПОДЕ.«

⁶ ГОСПОД ми рече: »Објави све ове речи у градовима Јуде и на улицама Јерусалима: ‚Чујте услове овог савеза и извршавајте их. ⁷ Од времена када сам ваше праоце извео из Египта до данас, опомињао сам говорећи: »Послушајте ме.« ⁸ Али они нису слушали ни обраћали пажњу, него су ишли за својим тврдокорним и злим срцем. Стога сам на њих довео сва проклетства из савеза за који сам им заповедио да га се држе, али га се нису држали.‘«

⁹ Онда ми ГОСПОД рече: »Међу Јудејима и житељима Јерусалима је завера. ¹⁰ Вратили су се гресима својих праотаца, који су одбили да послушају моје речи. Ишли су за другим боговима, да би им служили. И народ Израела и народ Јуде прекршили су савез који сам склопио с њиховим праоцима.

¹¹ »Стога овако каже ГОСПОД: Ево, довешћу на њих несрећу којој не могу да умакну. Ако и завапе к мени, нећу их слушати. ¹² Градови Јуде и народ Јерусалима ићи ће и вапити боговима којима пале кâд, али они им неће помоћи у време њихове несреће. ¹³ Јудо, имаш богова колико и градова, а жртвеникâ које си подигао да на њима палиш кâд срамотном Ваалу колико и улица. ¹⁴ Стога се не моли за овај народ и не упућуј молбе и мољења за њих, јер ја их нећу слушати када ми завапе због своје несреће.

¹⁷ »ГОСПОД над војскама, који те је посадио, одредио је велику несрећу за тебе, јер су народ Израела и народ Јуде учинили зло и разгневили ме палећи кâд Ваалу.«

Завера против Јеремије

¹⁸ Пошто ми је ГОСПОД открио њихову заверу, знао сам за њу, јер ми је он у то време показао њихова дела. ¹⁹ Био сам као питомо јагње које воде на клање. Нисам увиђао да су заверу ковали против мене, говорећи: »Хајде да уништимо дрво и плод на њему. Хајде да га искоренимо из земље живих, да му се име више никад не помиње.«

²⁰ Али ти, ГОСПОДЕ над војскама, који судиш праведно и испитујеш срце и ум, дај да видим твоју освету на њима, јер сам теби поверио своју парницу.

²¹ »Стога овако каже ГОСПОД о људима у Анатоту, који хоће да ти одузму живот и говоре: ‚Не пророкуј у име ГОСПОДА, иначе ћеш погинути од наше руке‘ ²² – стога овако каже ГОСПОД над војскама: Казнићу их. Њихови младићи ће погинути од мача, њихови синови и кћери од глади. ²³ Нико жив им неће преостати, јер ћу довести несрећу на људе у Анатоту у години њихове казне.«

Прича о десет девојака

25 »Царство небеско ће тада бити као десет девојака^[a] које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. ² Пет их је било неразумних, а пет мудрих. ³ Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, ⁴ а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. ⁵ Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.

⁶ »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘

⁷ »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.

⁸ »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘

⁹ »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘

¹⁰ »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.

¹¹ »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘

¹² »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘

¹³ »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«

Прича о талантима

(Лк 19,11-27)

¹⁴ »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. ¹⁵ Једном даде пет таланата^[b], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.

¹⁶ »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. ¹⁷ Тако исто и онај који је добио два заради још два. ¹⁸ А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.

¹⁹ »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. ²⁰ Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘

²¹ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²² »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘

²³ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²⁴ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. ²⁵ Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘

²⁶ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. ²⁷ Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. ²⁸ Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. ²⁹ Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ³⁰ Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«

Дан суда

³¹ »Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо. ³² Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца. ³³ Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева.

³⁴ »Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света! ³⁵ Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили; ³⁶ и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘

³⁷ »Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те? ³⁸ Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те? ³⁹ И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘

⁴⁰ »А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘

⁴¹ »Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле! ⁴² Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили. ⁴³ Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘

⁴⁴ »Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘

⁴⁵ »А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘

⁴⁶ »Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«