M’Cheyne Bible Reading Plan
Градови уточишта
20 ГОСПОД рече Исусу Навину: 2 »Реци Израелцима: ‚Изаберите себи градове уточишта о којима сам вам говорио преко Мојсија, 3 да ко год случајно или ненамерно убије некога, може да побегне онамо и буде заштићен од крвног осветника. 4 Када побегне у један од ових градова, нека стане на улаз градске капије и старешинама тога града изложи свој случај. Нека га они онда пусте у свој град и одреде му где ће живети код њих. 5 Ако га гони крвни осветник, нека оптуженога за убиство не предају у његове руке, јер је оптужени убио свога ближњег ненамерно и није га мрзео. 6 Нека оптужени остане у том граду док не изађе на суд пред заједницом или док не умре првосвештеник који буде у то време. Тек тада сме да се врати у свој град и у своју кућу – у град из којег је побегао.‘«
7 И они одвојише Кедеш у Галилеји, у Нефталимовом горју, Сихем у Ефремовом горју и Кирјат-Арбу, то јест Хеврон, у Јудином горју. 8 А на источној страни реке Јордан, источно од Јерихона, изабраше Бецер у пустињи, на висоравни која је припадала Рувимовом племену, Рамот у Гиладу, који је припадао Гадовом племену, и Голан у Башану, који је припадао Манасијином племену. 9 Ови градови су били одређени за све Израелце и дошљаке који бораве међу њима, да ко год од њих некога убије случајно, може да побегне онамо, да га крвни осветник не убије пре него што изађе на суд пред заједницом.
Градови за Левите
21 Главе левитских породица приђоше свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама других Израелових племенских породица 2 у Шилу, у Ханаану, па им рекоше: »ГОСПОД је преко Мојсија заповедио да нам се дају градови у којима ћемо живети и пашњаци за нашу стоку.«
3 Тада, као што је ГОСПОД заповедио, Израелци од свог наследства дадоше Левитима следеће градове са пашњацима:
4 Прва коцка паде на Кехатовце по њиховим братствима. Левитима који су међу њима били потомци свештеника Аарона коцком је додељено тринаест градова од Јудиног, Симеоновог и Венијаминовог племена. 5 Осталим Кехатовим потомцима коцком је додељено десет градова од братстава Ефремовог и Дановог племена и половине Манасијиног племена.
6 Гершоновим потомцима је коцком додељено тринаест градова од братстава Исахаровог, Асировог и Нефталимовог племена и половине Манасијиног племена у Башану.
7 Мераријеви потомци су по својим братствима добили дванаест градова од Рувимовог, Гадовог и Завулоновог племена.
8 Тако су Израелци коцком доделили Левитима ове градове са њиховим пашњацима, као што је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.
Градови Кехатоваца
9 Ово су имена градова које су од Јудиног и Симеоновог племена доделили 10 Аароновим потомцима из левитских братстава Кехатоваца, пошто је прва коцка пала на њих. 11 Дали су им Кирјат-Арбу, то јест Хеврон, у Јудином горју, са околним пашњацима. Арба је био Анаков праотац. 12 Али поља и села око града већ су били дали у посед Калеву сину Јефунеовом.
13 Тако су потомцима свештеника Аарона дали: Хеврон, град уточишта за убицу, Ливну, 14 Јатир, Ештемоу, 15 Холон, Девир, 16 Ајин, Јуту и Бет Шемеш са пашњацима – девет градова од ова два племена.
17 Од Венијаминовог племена дали су им: Гивон, Геву, 18 Анатот и Алмон са пашњацима – четири града. 19 Свештеницима, Аароновим потомцима, припало је укупно тринаест градова са пашњацима.
20 Осталим левитским братствима Кехатоваца коцком су додељени градови од Ефремовог племена. 21 У Ефремовом горју дати су им: Сихем, град уточишта за убицу, Гезер, 22 Кивцајим и Бет Хорон са пашњацима – четири града.
23 Од Дановог племена добили су: Елтеке, Гибетон, 24 Ајалон и Гат Римон са пашњацима – четири града.
25 Од половине Манасијиног племена добили су: Таанах и Гат Римон са пашњацима – два града.
26 Осталим братствима Кехатоваца припало је укупно десет градова са пашњацима.
Градови Гершоноваца
27 Левитским братствима Гершоноваца дати су:
Од половине Манасијиног племена: Голан у Башану, град уточишта за убицу, и Бе Ештера са пашњацима – два града.
28 Од Исахаровог племена: Кишјон, Доврат, 29 Јармут и Ен Ганим са пашњацима – четири града.
30 Од Асировог племена: Мишал, Авдон, 31 Хелкат и Рехов са пашњацима – четири града.
32 Од Нефталимовог племена: Кедеш у Галилеји, град уточишта за убицу, Хамот Дор и Картан са пашњацима – три града.
33 Гершоновцима је припало укупно тринаест градова са пашњацима.
Градови Мераријеваца
34 Братства Мераријеваца – преостали Левити – добила су: Од Завулоновог племена: Јокнеам, Карту, 35 Димну и Нахалал са пашњацима – четири града.
36 Од Рувимовог племена: Бецер, Јахцу, 37 Кедемот и Мефаат са пашњацима – четири града.
38 Од Гадовог племена: Рамот у Гиладу, град уточишта за убицу, Маханајим, 39 Хешбон и Јаазер са пашњацима – укупно четири града.
40 Братствима Мераријеваца – преосталим Левитима – коцком је додељено укупно дванаест градова.
41 На подручју које су држали Израелци било је укупно четрдесет осам левитских градова са пашњацима. 42 Сваки од ових градова око себе је имао пашњаке.
43 Тако је ГОСПОД дао Израелцима сву земљу за коју се заклео њиховим праоцима да ће им је дати, и они су је запосели и настанили се у њој. 44 ГОСПОД им је дао мир са свих страна, баш као што се и заклео њиховим праоцима. Нико од њихових непријатеља није могао да им се супротстави. ГОСПОД им је предао у руке све њихове непријатеље. 45 Ниједно од свих обећања која је ГОСПОД дао израелском народу није остало неиспуњено – сва је одржао.
Обећање Светога Духа
1 У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио 2 све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. 3 Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.
4 И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. 5 Јер, Јован је крстио водом[a], а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«
Вазнесење
6 Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«
7 А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. 8 Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«
9 И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. 10 Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.
11 »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«
Избор Јудиног наследника
12 Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода[b]. 13 Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. 14 Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.
15 Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече: 16 »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса. 17 А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«
18 (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула. 19 То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.)
20 »Јер, записано је у Књизи псалама:
‚Нека му опусти кућа
и не било никог да у њој станује‘(A)
и:
21 »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао 22 – почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«
23 Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију, 24 па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао 25 да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.«
26 Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.
Бог и идоли
10 Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов. 2 Овако каже ГОСПОД:
»Не учите се обичајима других народа
и нека вас не плаше знамења на небу,
иако плаше народе.
3 Јер, ништавни су обичаји народâ.
Они у шуми посеку дрво,
па га дрводеља обликује длетом.
4 Украсе га сребром и златом,
па га причврсте чекићем и клиновима,
да се не преврне.
5 Као ни страшило на њиви лубеница,
тако ни они не говоре.
Морају да се носе,
јер не умеју да ходају.
Не бојте их се,
јер они не могу да учине
ни зло ни добро.«
6 Нико није као ти, ГОСПОДЕ.
Ти си велик и твоје Име је велико и силно.
7 Ко да те се не боји, Царе народâ?
То теби припада.
Међу свим мудрима народâ
и у свим њиховим царствима
нема ниједнога као што си ти.
8 Сви су они луди и безумни,
од ништавног дрвета поучени.
9 Ковано сребро довози се из Таршиша
и злато из Уфаза[a].
Оно што су дрводеља и златар начинили
облачи се у плаво и пурпурно –
све дело вештог занатлије.
10 Али ГОСПОД је Бог истински,
он је живи Бог, Цар вечити.
Када се он разгневи,
земља се тресе,
народи не могу његову срџбу да поднесу.
11 »Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«
Хвалоспев ГОСПОДУ
12 ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небо.
13 Кад он загрми, воде на небу захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље,
муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
14 Сваки човек је незналица бесловесна.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха,
15 ништавни су, смешне творевине.
Кад њихова казна стигне, нестаће.
16 А Бог[b] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
Најава изгнанства
17 Покупите своју имовину, јер идете из земље,
ви који живите под опсадом.
18 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Овога пута ћу избацити становнике ове земље;
ударићу их невољом, да се дозову памети.«
19 Тешко мени због моје повреде!
Моја је рана неисцељива!
Али рекох себи:
»То је моја болест, морам је поднети.«
20 Шатор ми је оборен,
конопци му покидани.
Моји синови одоше од мене и нема их.
Никог нема да ми разапне шатор
или подигне заклон.
21 Пастири изгубише памет
и од ГОСПОДА не траже помоћ.
Зато им ништа не успева
и сва су им се стада раштркала.
22 Чујте новост: велика пометња
из северне земље долази
да Јудине градове претвори у пустош,
у јазбину шакалима.
23 Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов,
да човек не управља својим корацима.
24 Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди,
а не у свом гневу, да ме не затреш.
25 Излиј своју срџбу на народе
који те не признају,
на братства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова,
докраја га прождреше
и опустошише његово боравиште.
Исус предсказује уништење Храма
(Мк 13,1-2; Лк 21,5-6)
24 Исус изађе из Храма, а док је одлазио, приђоше му његови ученици, показујући му храмско здање.
2 »Видите ли све ово?« упита их он. »Истину вам кажем: неће овде остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«
Почетак невоља
(Мк 13,3-13; Лк 21,7-19)
3 Док је седео на Маслинској гори, приђоше му ученици насамо, па рекоше: »Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак твога доласка и краја света?«
4 »Пазите да вас неко не заведе«, рече им Исус, 5 »јер многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам Христос‘ и многе ће завести. 6 Чућете за ратове и гласине о ратовима, али гледајте да се не узнемиравате, јер то мора да се догоди, али то још није крај. 7 Народ ће се дићи против народа и царство против царства. И биће глади и земљотреса на разним местима. 8 Али све је то само почетак порођајних мука.
9 »Тада ће вас предавати да будете мучени и убијати вас, а због мога имена сви народи ће вас мрзети. 10 Многи ће се тада саблазнити и издавати и мрзети један другог. 11 Појавиће се многи лажни пророци и многе ће завести. 12 Због великог безакоња охладнеће љубав многих. 13 Али, ко истраје до краја, биће спасен. 14 А ово еванђеље о Царству проповедаће се по целом свету као сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај.«
Велика невоља
(Мк 13,14-23; Лк 21,20-24)
15 »Када, дакле, видите да ‚грозота пустошења‘[a], о којој говори пророк Данило, стоји на Светом месту« – ко ово чита, нека схвати – 16 »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда, 17 и ко се затекне на крову, нека не силази у кућу да нешто узме, 18 а ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. 19 Тешко трудницама и дојиљама тих дана! 20 Молите се да ваше бежање не буде у зиму или у суботу, 21 јер ће тада настати велика невоља, какве није било од почетка света до сада, нити ће је бити. 22 Када се ти дани не би скратили, нико се не би спасао. Али ради изабраних ће ти дани бити скраћени.
23 »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде‘, 24 или: ‚Ено га онде‘, не верујте. Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити велика знамења и чуда да би, ако могу, чак и изабране завели. 25 Ето, унапред сам вам рекао. 26 Ако вам, дакле, кажу: ‚Ено га у пустињи‘, не идите онамо; или: ‚Ево га у собама‘, не верујте. 27 Јер, као што муња долази са истока и сева до запада, такав ће бити и долазак Сина човечијега. 28 Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«
Долазак Сина човечијега
(Мк 13,24-31; Лк 21,25-33)
29 »А одмах после невоље тих дана,
‚сунце ће потамнети
и месец више неће сјати,
падаће звезде са неба
и небеске силе биће уздрмане.‘[b]
30 »Тада ће се на небу појавити знак Сина човечијега. Закукаће тада сва земаљска племена и видети Сина човечијега како долази на небеским облацима, са силом и великом славом. 31 Он ће послати своје анђеле са громогласном трубом и они ће скупити његове изабране са све четири стране света[c], с једног краја неба до другог.
32 »А од смокве научите ово[d]: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу. 33 Тако, када све ово видите, знајте да је близу, пред вратима. 34 Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. 35 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«
Не зна се ни дан ни час
(Мк 13,32-37; Лк 17,26-30, 34-36)
36 »А о том дану и о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син[e], него само Отац. 37 Као што је било у Нојево време, тако ће бити и о доласку Сина човечијега. 38 Баш као што су у оно време, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег, 39 а они нису ништа слутили док није дошао потоп и све их однео – тако ће бити и о доласку Сина човечијега. 40 Тада ће двојица бити у пољу – један ће се узети, а други оставити. 41 Две жене ће у млину млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.
42 »Зато будно пазите, јер не знате ког дана ће доћи ваш Господ. 43 Али ово знајте: да је домаћин знао у које доба ноћи[f] ће доћи лопов, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу. 44 Зато и ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који га не очекујете.«
Верни и неверни слуга
(Лк 12,41-48)
45 »Ко је, дакле, верни и мудри слуга кога ће господар поставити над свим својим слугама да им на време даје храну? 46 Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини. 47 Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем. 48 Али, ако је тај слуга рђав, па помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, 49 и почне да туче своје другове у служби и да једе и пије са пијаницама, 50 доћи ће његов господар онога дана када га он не буде очекивао и у час који он не зна, 51 па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу лицемерима, где ће бити плач и шкргут зуба.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International