M’Cheyne Bible Reading Plan
Почетак деобе земље западно од Јордана
14 Ово су подручја која су Израелци добили у наследство у Ханаану, она која су им доделили свештеник Елеазар, Исус Навин и главе Израелових племенских породица. 2 Њихово наследство је подељено коцком на девет племена и половину Манасијиног племена, као што је ГОСПОД заповедио преко Мојсија. 3 Два и по племена добила су од Мојсија земљу у наследство источно од Јордана, али он међу њима није дао наследство Левитима, 4 јер су од Јосифових синова настала два племена: Манасија и Ефрем. Левити нису добили ниједан део земље, већ само градове да живе у њима, са пашњацима за своју стоку и друге животиње. 5 Тако су Израелци поделили земљу баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.
Калев добија Хеврон
6 Људи из Јудиног племена приђоше Исусу Навину у Гилгалу, а Калев син Јефунеа Кеназовца му рече: »Ти знаш шта је у Кадеш-Барнеи ГОСПОД рекао Мојсију, Божијем човеку, о мени и теби. 7 Имао сам четрдесет година када ме је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, послао из Кадеш-Барнее да извидим земљу, и ја сам му донео поштен извештај. 8 Они који су ишли са мном утерали су народу страх у кости, али ја сам верно ишао за ГОСПОДОМ, својим Богом. 9 Зато ми се тога дана Мојсије заклео: ‚Земља којом си газио биће твоје наследство и наследство твојих потомака довека јер си верно ишао за ГОСПОДОМ, мојим Богом.‘
10 »И ево, као што је и обећао, ГОСПОД ме је одржао у животу ових четрдесет пет година од када је то обећао Мојсију, док је Израел лутао по пустињи. Ево ме, дакле, данас: Имам осамдесет пет година, 11 а још сам и дан-данас снажан као онога дана кад ме је Мојсије послао. И сада сам способан за борбу као што сам био и онда. 12 Сада ми дај овај горски крај о коме је ГОСПОД говорио онога дана. И сâм си тада чуо да су тамо Анаковци и да су им градови велики и утврђени. Али, буде ли ГОСПОД са мном, ја ћу их истерати оданде, као што је и обећао.«
13 Тада Исус благослови Калева сина Јефунеовог и у наследство му даде Хеврон. 14 Тако Хеврон припада Калеву сину Јефунеа Кеназовца до дана данашњег јер је верно ишао за ГОСПОДОМ, Богом Израеловим. 15 Хеврон се некада звао Кирјат Арба, по Арби, највећем међу Анаковцима.
Тада земља отпочину од рата.
Подручје Јудиног племена
15 Део земље који је коцком припао Јудином племену по његовим братствима простирао се на југ до границе Едома и пустиње Цин на крајњем југу.
2 Њихова јужна граница почињала је код залива на јужном крају Сланог мора[a], 3 пролазила јужно од превоја Акрабима, продужавала до Цина и затим се пењала јужно од Кадеш-Барнее. Одатле је продужавала до Хецрона, пењала се до Адара и скретала до Каркае 4 и даље до Ацмона. Потом је избијала на Египатски поток и завршавала се на мору. То је њихова јужна граница.
5 Источна граница било је Слано море све до ушћа реке Јордан.
Северна граница је почињала код морског залива на ушћу Јордана, 6 па се пењала до Бет-Хогле и продужавала северно од Бет-Араве пењући се до камена Бохана сина Рувимовог. 7 Одатле се граница пењала од долине Ахор до Девира и скретала на север до Гилгала, који гледа на превој Адумим јужно од кланца. Потом је ишла даље до водâ Ен-Шемеша и завршавала се код Ен-Рогела. 8 Одатле се долином Бен Хином пењала јужним обронком Јевусејског града, то јест Јерусалима, и настављала да се пење до врха планине западно од долине Хином на северном крају долине Рефаим. 9 Са врха планине граница је ишла према врелу Нефтоаху, избијала код градова на гори Ефрон и спуштала се ка Ваали, то јест Кирјат-Јеариму. 10 Од Ваале је скретала на запад до горе Сеир, па ишла северним обронком горе Јеарим, то јест горе Кесалон, спуштала се до Бет-Шемеша и продужавала до Тимне. 11 Одатле је граница избијала на северни обронак Екрона, ишла до Шикрона, продужавала до горе Ваала, избијала код Јавнеела и завршавала се на мору.
12 Западна граница била је обала Великог мора[b].
То је била граница око Јудиног народа по његовим братствима.
Калев заузима Хеврон и Девир
(Суд 1,10-15)
13 У складу с оним што му је ГОСПОД заповедио, Исус Навин даде Калеву сину Јефунеовом део у Јуди: Кирјат-Арбу, то јест Хеврон. Арба је био Анаков праотац. 14 Калев из Хеврона истера три Анакова потомка – Шешаја, Ахимана и Талмаја – 15 па оданде крену на житеље Девира, који се раније звао Кирјат Сефер.
16 Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«
17 И заузе га Отниел, син Калевовог брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену. 18 Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље.
Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«
19 »Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.«
Тако јој он даде горње и доње изворе.
Јудини градови
20 Ово је наследство Јудиног племена по његовим братствима.
21 Најјужнији градови Јудиног племена, у Негеву, према граници са Едомом били су: Кавцеел, Едер, Јагур, 22 Кина, Димона, Адада, 23 Кедеш, Хацор, Јитнан, 24 Зиф, Телем, Беалот, 25 Хацор Хадата, Керијот Хецрон, то јест Хацор, 26 Амам, Шема, Молада, 27 Хацар Гада, Хешмон, Бет Палет, 28 Хацар Шуал, Беер Шева, Бизјотја, 29 Ваала, Ијим, Ацем, 30 Елтолад, Кесил, Хорма, 31 Циклаг, Мадмана, Сансана, 32 Леваот, Шилхим, Ајин и Римон – укупно двадесет девет градова са њиховим селима.
33 Градови у Шефели били су: Ештаол, Цора, Ашна, 34 Заноах, Ен Ганим, Тапуах, Енам, 35 Јармут, Адулам, Сохо, Азека, 36 Шаарајим, Адитајим и Гедера, то јест Гедеротајим[c] – четрнаест градова са њиховим селима. 37 Ценан, Хадаша, Мигдал Гад, 38 Дилан, Мицпа, Јоктеел, 39 Лахиш, Боцкат, Еглон, 40 Кабон, Лахмас, Китлиш, 41 Гедерот, Бет Дагон, Наама и Македа – шеснаест градова са њиховим селима. 42 Ливна, Етер, Ашан, 43 Јефтај, Ашна, Нецив, 44 Кеила, Ахзив и Мареша – девет градова са њиховим селима. 45 Екрон са околним насељима и селима. 46 Западно од Екрона сви градови близу Ашдода са њиховим селима. 47 Ашдод са његовим насељима и селима и Газа са њеним насељима и селима све до Египатског потока и обале Великог мора[d].
48 Градови у Горју били су: Шамир, Јатир, Сохо, 49 Дана, Кирјат Сана, то јест Девир, 50 Анав, Ештемо, Аним, 51 Гошен, Холон и Гило – једанаест градова са њиховим селима. 52 Арав, Дума, Ешан, 53 Јанум, Бет Тапуах, Афека, 54 Хумта, Кирјат Арба, то јест Хеврон, и Циор – девет градова са њиховим селима. 55 Маон, Кармел, Зиф, Јута, 56 Јизреел, Јокдеам, Заноах, 57 Кајин, Гива и Тимна – десет градова са њиховим селима. 58 Халхул, Бет Цур, Гедор, 59 Маарат, Бет Анот и Елтекон – шест градова са њиховим селима. 60 Кирјат Ваал, то јест Кирјат Јеарим, и Раба – два града са њиховим селима.
61 Градови у пустињи били су: Бет Арава, Мидин, Сехаха, 62 Нившан, Ир Хамелах и Ен Геди – шест градова са њиховим селима.
63 Али Јудеји нису могли да истерају Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па Јевусејци живе тамо с њима и дан-данас.
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
Јеремија проповеда у Храму
7 Реч дође Јеремији од ГОСПОДА: 2 »Стани на капију Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо објави ову реч: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који улазите на ове капије да се поклоните ГОСПОДУ. 3 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Промените свој начин живота и своја дела, и ја ћу вам дати да и даље живите на овом месту. 4 Не уздајте се у преварне речи и не говорите: »Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ!« 5 Ако уистину промените свој начин живота и своја дела и ако један другом будете чинили оно што је право, 6 ако не будете угњетавали дошљака, сироче или удовицу и проливали недужну крв на овом месту и ако не будете ишли за другим боговима на своју несрећу, 7 даћу вам да и даље живите на овом месту, у земљи коју сам довека дао вашим праоцима.
8 »‚Али ви се уздате у преварне речи, од којих нема користи. 9 Зар ћете красти, убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати, палити кâд Ваалу и ићи за другим боговима за које раније нисте ни знали, 10 а онда доћи и стати пред мене у овом Дому, који носи моје Име, и мислити да можете некажњено да чините све те гнусобе? 11 Зар је овај Дом, који носи моје Име, за вас постао разбојничка јазбина? Али ја помно гледам‘«, говори ГОСПОД.
12 »‚Идите сада на оно место у Шилу где сам прво начинио боравиште за своје Име и погледајте шта сам урадио с њим због опакости мога народа Израела. 13 Док сте ви све то чинили‘«, говори ГОСПОД, »‚говорио сам вам наново и наново, али нисте слушали; звао сам вас, али нисте се одазивали. 14 Стога, оно што сам урадио са Шилом, сада ћу урадити са Домом који носи моје Име, Храмом у који се уздате, местом које сам дао вама и вашим праоцима. 15 Одбацићу вас од свога лица као што сам одбацио сву вашу сабраћу, Ефремово потомство.‘«
Непокорност народа
16 »Зато немој да се молиш за овај народ и не упућуј ми молбе и молитве за њих – не моли ме, јер те нећу услишити. 17 Зар не видиш шта раде по градовима Јуде и по улицама Јерусалима? 18 Деца скупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и пеку лепиње за Царицу неба. Изливају леванице другим боговима да ме разгневе. 19 Али они не разгневљују мене«, говори ГОСПОД, »него себи наносе штету на своју срамоту. 20 Стога овако каже Господ ГОСПОД: Мој гнев и срџба излиће се на ово место, на људе и стоку, на пољско дрвеће и плодове земље, и гореће и неће се угасити.
21 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Само ви додајте своје паљенице другим кланим жртвама и сами поједите месо! 22 Јер, кад сам ваше праоце извео из Египта и говорио им, нисам им дао заповести за паљенице и клане жртве, 23 него сам им дао ову заповест: »Слушајте ме, и ја ћу бити ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. Живите онако како вам заповедам, да би вам било добро.« 24 Али они нису ни слушали ни обраћали пажњу, него су пошли за саветом свог тврдокорног и злог срца и отишли назад, а не напред. 25 Од оног дана кад су ваши праоци изашли из Египта до дана данашњег слао сам вам своје слуге пророке из дана у дан, непрестано. 26 Али они ме нису слушали ни обраћали пажњу. Били су тврдоглави и учинили више зла него њихови праоци.‘
27 »Када им све ово кажеш, неће те послушати. Када их позовеш, неће ти се одазвати. 28 Зато им кажи: ‚Ово је народ који није послушао ГОСПОДА, свога Бога, ни прихватио његове опомене. Истина нестаде, ишчезну из њихових уста.‘«
Грешна дела у долини Хином
29 »‚Одсеците косу и баците је,
запевајте тужбалицу на голетним висовима.
Јер, ГОСПОД је одбацио и оставио овај нараштај,
на који се разгневио.
30 »‚Народ Јуде је учинио оно што је зло у мојим очима‘, говори ГОСПОД. ‚Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и укаљали га. 31 Подигли су узвишице у Тофету, у долини Бен Хином, да своје синове и кћери спаљују у ватри – што им ја нисам заповедио, нити ми је пало на памет. 32 Стога пазите: долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када се више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, већ Долина покоља, јер ће у Тофету сахрањивати мртве док више не буде места. 33 Тада ће лешеви овога народа постати храна птицама и зверима, а никога неће бити да их плаши и растерује. 34 Уклонићу из градова Јуде и са улица Јерусалима звуке весеља и радости и гласове младожење и младе, јер ће земља остати пуста.
Исус улази у Јерусалим
(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)
21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, 2 рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. 3 А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«
4 Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:
5 »Реците Кћери сионској:
‚ево, твој цар ти долази,
кротак, јаше на магарцу,
на магарету, младунчету магаричином.‘(A)«
6 И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. 7 Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. 8 Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.
9 Народ који је ишао испред и иза њега викао је:
»Хосана Сину Давидовом!
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘(B)
Хосана на висини!«
10 Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«
11 А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«
Исус у Храму
(Мк 11,15-19; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)
12 Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.
13 »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘(C), а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘(D)!«
14 У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.
15 Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, 16 па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«
»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:
‚Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви‘?«(E)
17 Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.
Исус проклиње смокву
(Мк 11,12-14, 20-24)
18 Када се рано ујутро враћао у град, огладне. 19 Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.
Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«
И смоква се сместа осуши.
20 Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«
21 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. 22 И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«
Одакле Исусу власт?
(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)
23 Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
24 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 25 Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«
А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ 26 А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«
27 Зато му одговорише: »Не знамо.«
Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Прича о два сина
28 »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ 29 а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.
30 »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.
31 »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«
А они рекоше: »Онај први.«
»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. 32 Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«
Прича о виноградарима
(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)
33 »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 34 Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. 35 Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.
36 »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.
37 »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘
38 »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ 39 И ухватише га, избацише из винограда и убише.
40 »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«
41 »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«
42 Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?(F)
43 »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. 44 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.[a]«
45 Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, 46 па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International