M’Cheyne Bible Reading Plan
Исус Навин осваја северна подручја
11 Када је за то чуо Јавин, цар Хацора, он то јави Јоваву цару Мадона, цару Шимрона, цару Ахшафа 2 и царевима у северном Горју, у Арави јужно од Кинерета[a], у Шефели и у Нафот-Дору на западу, 3 Ханаанцима на истоку и западу, Аморејцима, Хетитима, Перижанима и Јевусејцима у Горју и Хивијцима који су живели у подножју горе Хермон на подручју Мицпе. 4 Ови изађоше са свом својом војском и са великим бројем коња и борних кола. Била је то огромна војска које је било као песка на морској обали. 5 Сви ови цареви се удружише, па се сви заједно утаборише код водâ Мерома с намером да нападну Израел.
6 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не плаши их се, јер ћу их сутра у ово време све предати Израелцима, побијене. А ти им осакати коње и спали борна кола.«
7 Исус Навин и сва војска с њим изненада изађоше на њих код водâ Мерома и нападоше их. 8 ГОСПОД их предаде у руке Израелцима и они их поразише. Гонили су их све до Великог Сидона, до Мисрефот-Мајима и до долине Мицпе на истоку, убијајући их док их све нису побили. 9 Исус Навин учини онако како је ГОСПОД рекао: осакати им коње и спали борна кола.
10 Потом се Исус Навин врати, заузе Хацор и мачем погуби његовог цара. Хацор је био предводник свих ових царстава. 11 Све живо у њему погубише мачем. Потпуно их уништише, не поштедевши ништа што дише, а сам Хацор Исус Навин спали.
12 Исус Навин заузе све царске градове и мачем погуби њихове цареве. Он их потпуно уништи, као што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. 13 Од тих градова, који су били подигнути на брежуљцима, Израел није спалио ниједан осим Хацора, који је спалио Исус Навин. 14 Израелци узеше за себе сва добра и стоку из ових градова, а све људе су убијали мачем док их нису затрли, не поштедевши никог живог.
15 Као што је ГОСПОД заповедио свом слузи Мојсију, тако је Мојсије заповедио Исусу Навину, и Исус Навин је тако учинио – ништа није пропустио да учини од свега што је ГОСПОД заповедио Мојсију.
Подручје које је освојио Исус Навин
16 Тако је Исус Навин заузео целу земљу: Горје, цео Негев, цео гошенски крај, Шефелу, Араву и горје Израела са његовим подгорјем, 17 од горе Халак, која се уздиже према Сеиру, до Ваал-Гада у либанској долини испод горе Хермон. Поразио је, заробио и погубио све њихове цареве. 18 Исус Навин је дуго ратовао са свим овим царевима. 19 Осим Гивона, у ком су живели Хивијци, ниједан град није склопио мир са Израелцима – они су их све заузели у боју. 20 Јер, сâм ГОСПОД отврднуо је њихово срце да би ратовали против Израела, и Израел их је потпуно уништио, затирући их без милости, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.
21 У то време Исус Навин оде и истреби Анаковце из Горја, Хеврона, Девира и Анава, из целог горја Јуде и целог горја Израела. Исус Навин потпуно уништи и њих и њихове градове. 22 У израелској земљи не остаде ниједан од Анаковаца. Остаде их само неколико у Гази, Гату и Ашдоду. 23 Тако је Исус Навин заузео целу земљу, баш као што је ГОСПОД наложио Мојсију, и дао је у наследство Израелу према његовим племенима.
Тада земља отпочину од рата.
Давидов.
1 Благословен ГОСПОД, Стена моја,
који ми руке увежбава за борбу, а прсте за рат.
2 Он је моја љубав и тврђава,
моје утврђење високо и избавитељ,
мој штит иза ког се склањам.
Он ми народе потчињава.
3 Шта је човек, ГОСПОДЕ, да ти је до њега стало,
син човечији, да о њему мислиш?
4 Човек је као дашак,
његови дани као сенка која нестаје.
5 Своја небеса нагни, ГОСПОДЕ, и сиђи,
планине додирни, и задимиће се.
6 Севни муњом и моје непријатеље распрши,
своје стреле одапни и створи пометњу међу њима.
7 Посегни руком са висина,
истргни ме и избави из силних вода,
из руку туђинаца,
8 чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
9 Певаћу ти нову песму, Боже,
свирати ти на харфи од десет жица.
10 Ти царевима дајеш победу,
ти свог слугу Давида истржеш испод мача погубног.
11 Истргни ме и избави из руку туђинаца,
чија уста говоре лажи,
чија се десница лажно заклиње.
12 Нека нам синови буду као биљке које у својој младости нарасту,
а наше кћери као стубови исклесани да палату украсе.
13 Нека нам амбари буду пуни сваковрсног жита,
нека нам овце испуне ливаде
хиљадама својих јагањаца,
14 нека су нам говеда угојена[a].
Нека нико не проваљује кроз зидине,
нека нико не буде засужњен,
нека не буде кукњаве на нашим улицама.
15 Благо народу коме је тако,
благо народу чији Бог је ГОСПОД.
Јерусалимов грех
5 »Прођите улицама Јерусалима;
добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
опростићу овом граду.
2 Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
ипак се лажно заклињу.«
3 ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
Удараш их, али њих не боли,
сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
и одбијају да се покају.
4 Мислио сам: »То су само сиромаси.
Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
ни правду коју њихов Бог тражи.
5 Зато ћу отићи великашима
и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
и покидаше окове.
6 Зато ће их шумски лав нападати,
пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
јер је њихова побуна велика
и све веће је њихово отпадништво.
7 »Зашто да ти опростим?
Твоја деца су ме оставила
и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
а они учинише прељубу
и нагрнуше у куће блудница.
8 Они су пастуви угојени, похотни,
сваки за туђом женом њишти.
9 Зар да то не казним?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим таквом народу?
10 »Прођите јерусалимским виноградима
и уништите их, али не докраја.
Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
докраја су ми неверни«,
говори ГОСПОД.
ГОСПОД одбацује Израел
12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
»Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
и Божије речи нема у њима.
Нека њима буде учињено то што говоре.«
14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
»Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
народе Израелов«,
говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
народ чији језик не знаш
и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
у које се уздаш.
18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
Развод
(Мк 10,1-12)
19 Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан. 2 За њим пође силан народ и он их тамо излечи.
3 Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«
4 »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘(A)? 5 И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘(B)? 6 Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«
7 »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.
8 А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако. 9 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – и ожени се другом, чини прељубу.«
10 Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«
11 А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато. 12 Има заиста оних који су се родили[a] неспособни за женидбу[b]. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу.[c] А има и оних који су – ради Царства небеског – сами себе учинили неспособнима за женидбу.[d] Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«
Исус и деца
(Мк 10,13-16; Лк 18,15-17)
13 Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.
14 »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«
15 Онда положи на њих руке, па оде оданде.
Богати младић
(Мк 10,17-31; Лк 18,18-30)
16 Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«
17 »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«
18 »Којих?« упита га човек.
А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, 19 Поштуј оца и мајку,‘(C) и ‚Воли ближњега као самога себе.‘(D)«
20 »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«
21 »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
22 Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23 »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско. 24 И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
25 Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«
26 А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«
27 Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«
28 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових. 29 И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку[e], или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот. 30 Али, многи први биће последњи, а последњи – први.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International