M’Cheyne Bible Reading Plan
Освајање и уништење Аја
8 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не бој се и не обесхрабруј. Поведи са собом сву војску, па иди и нападни Ај. Јер, предајем ти у руке цара Аја, његов народ, његов град и његову земљу. 2 Уради с Ајем и његовим царем исто што си урадио са Јерихоном и његовим царем, само што њихова добра и стоку можете да узмете за себе. Постави заседу иза града.«
3 Исус Навин и сва војска спремише се да нападну Ај. Он изабра тридесет хиљада врсних ратника и посла их ноћу, 4 заповедивши им: »Слушајте пажљиво: Поставите заседу иза града, не много далеко од њега, и сви будите спремни. 5 А ја и сва војска која је са мном, прићи ћемо граду, па кад они изађу на нас као и први пут, ми ћемо почети да бежимо пред њима. 6 Они ће поћи за нама, па ћемо их тако одвући од града. Јер, они ће рећи: ‚Беже од нас као и први пут.‘ Дакле, док ми будемо бежали пред њима, 7 ви изађите из заседе и запоседните град. ГОСПОД, ваш Бог, предаће вам га у руке. 8 Кад заузмете град, запалите га. Учините онако како је ГОСПОД заповедио. Постарајте се да буде баш тако. То су моје заповести.«
9 Тада их Исус Навин посла и они одоше да поставе заседу. Сместише се између Бетела и Аја, западно од Аја. А Исус Навин ту ноћ проведе с војском.
10 Исус Навин порани следећег јутра и окупи војску, па он и израелске старешине пођоше пред војском према Ају. 11 Сва војска која је била с њим пође и стиже пред град, па се утабори северно од њега, тако да је између ње и града била долина. 12 А Исус Навин је био узео око пет хиљада људи и поставио их у заседу између Бетела и Аја, западно од града. 13 Тако су сви били спремни – и они у табору северно од града и заседа западно од њега.
Те ноћи Исус Навин сиђе у долину. 14 Када је цар Аја то видео, он и сва његова војска устадоше рано ујутро, па похиташе из града према Арави, да заподену бој с Израелом. Али цар није знао да му је иза града постављена заседа. 15 Исус Навин и сви Израелци пустише да их они потерају пред собом, па побегоше према пустињи. 16 Сву војску из града позваше да крене у потеру за њима и тако је, гонећи Исуса Навина, била одвучена далеко од града. 17 Ни у Ају ни у Бетелу не остаде ниједан човек – сви су кренули у потеру за Израелцима. Тако су, гонећи Израелце, оставили град отворен.
18 Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Упери копље које ти је у руци према Ају, јер ћу ти тај град предати у руке.«
И Исус Навин упери копље према Ају. 19 Чим је тако пружио руку, људи из заседе брзо се дигоше са свога места и потрчаше, па уђоше у град, заузеше га и одмах га запалише.
20 Када су се Ајани осврнули, видеше како се из града диже дим у небо. Али нису могли да побегну ни на коју страну пошто су се Израелци, који су бежали према пустињи, сада окренули против њих. 21 Јер, када су Исус Навин и сви Израелци видели да је заседа заузела град и да се из њега диже дим, окренули су се и ударили на Ајане. 22 А и они из града су им пошли у сусрет, па су се Ајани нашли у средини, притешњени од Израелаца са обе стране. Израелци ударише на њих, и ниједан не остаде жив нити побеже. 23 Али цара Аја ухватише живог и доведоше Исусу Навину.
24 Када су побили све Ајане на пољима и у пустињи, где су их ови гонили – када су сви Ајани погубљени мачем – сви Израелци се вратише у Ај и погубише мачем и све који су били у њему. 25 Тога дана паде свих дванаест хиљада житеља Аја, и мушкараца и жена. 26 Исус Навин није спуштао руку којом је уперио копље све док није потпуно уништио све житеље Аја. 27 Али стоку и добра из града Израелци узеше за себе, као што је ГОСПОД и заповедио Исусу Навину.
28 Тако је Исус Навин спалио Ај[a] и заувек га претворио у гомилу рушевина, место које је и дан-данас пусто. 29 Цара Аја обеси о дрво и тако га остави до вечери. Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да његов леш скину са дрвета и да га баце пред улаз градске капије. Преко њега набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и дан-данас.
Читање Закона на гори Евал
30 У то време Исус Навин подиже на гори Евал жртвеник ГОСПОДУ, Богу Израеловом, 31 као што је Израелцима заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и као што је записано у Мојсијевој Књизи закона – жртвеник од неклесаног камена, недирнутог гвозденом алатком. На њему принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.
32 Ту, пред Израелцима, Исус Навин преписа на каменове Закон који је записао Мојсије. 33 Сав Израел и његове старешине, надгледници и судије, дошљаци и рођени Израелци, стајали су са обе стране Ковчега ГОСПОДЊЕГ савеза, лицем према онима који су га носили, свештеницима, који су Левити. Пола народа је стајало испред горе Геризим, а пола испред горе Евал, као што је био заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, када је заповедио да се благослови израелски народ.
34 Потом Исус Навин прочита све речи Закона – благослове и проклетства – баш као што је записано у Књизи закона. 35 Није било ничега што је Мојсије заповедио, а да то Исус Навин није прочитао пред целом израелском заједницом, укључујући жене и нејач, и дошљаке који су живели међу њима.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
Грех Израелових праотаца
2 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Иди и објави Јерусалиму: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Сећам се твоје привржености у младости,
како си ме волела као невеста
и ишла за мном кроз пустињу,
кроз земљу незасејану.
3 Израел је био свет ГОСПОДУ,
првина његове жетве.
Сви који га прождреше,
сматрани су кривима
и стиже их несрећа‘«,
говори ГОСПОД.
4 Чуј реч ГОСПОДЊУ, народе Јаковљев, сва братства народа Израеловог. 5 Овако каже ГОСПОД:
»Коју ми ману нађоше ваши праоци
да су толико одлутали од мене?
За ништавним идолима су пошли,
па сами постадоше ништавни.
6 Нису питали: ‚Где је ГОСПОД,
који нас је извео из Египта,
кроз голу пустош нас провео,
кроз земљу пустиња и провалија,
кроз земљу суше и густе тмине,
кроз земљу којом нико не путује
и у којој нико не живи?‘
7 У плодну земљу сам их довео,
да њене плодове једу
и у њеним добрима уживају.
А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу
и мој посед учинише гнусним.
8 Свештеници нису питали:
‚Где је ГОСПОД?‘
Нису ме упознали они који тумаче Закон.
Поглавари су се побунили против мене.
Пророци су пророковали у име Ваала,
идући за ништавним идолима.«
Божија парница с Израелом
9 »Стога опет подижем оптужбе против вас«,
говори ГОСПОД,
»и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.
10 Пређи на обале Китима и погледај,
пошаљи некога у Кедар и помно осмотри.
Види да ли је икад било нешто слично овом:
11 Зар је неки народ заменио своје богове,
који чак и нису богови?
А мој народ је своју Славу заменио
за ништавне идоле.
12 Згрозите се над тим, небеса,
и задрхтите од силног ужаса«,
говори ГОСПОД.
13 »Мој народ је починио два греха:
оставио је мене, извор живе воде,
и себи ископао чатрње, чатрње напукле,
које не држе воду.«
Последице Израеловог неверства
14 »Зар је Израел слуга, роб по рођењу?
Зашто, онда, постаде плен душманима?
15 Као лавови су рикали на њега
и пустошили му земљу.
Градови му спаљени и пусти.
16 Чак и они из Мемфиса[a] и Тахпанхеса
теме ти обријаше[b].
17 Зар ниси сам то на себе навукао
када си оставио ГОСПОДА, свога Бога,
док те водио путем?
18 Што би сад ишао у Египат,
да из Шихора[c] пијеш воде?
И што би ишао у Асирију,
да пијеш воде из Еуфрата[d]?
19 Твоја опакост ће те казнити,
твоје отпадништво те осудити.
Размисли, дакле, и схвати
колико је зло и чемерно за тебе
када оставиш ГОСПОДА, свога Бога,
и немаш страха од мене«,
говори Господ, ГОСПОД над војскама.
Израел одбија да се покори ГОСПОДУ
20 »Одавно си сломио свој јарам,
своје окове покидао и рекао:
‚Нећу да робујем!‘
А ипак, на свакој узвишици
и под сваким крошњатим дрветом
лéгао си као блудница.
21 Посадио сам те као племениту лозу
из најбољег семена.
Па како си ми се онда
у искварену и дивљу лозу изродио?
22 Макар се опрао цеђом
и много луга употребио,
мрља твоје кривице и даље је преда мном«,
говори Господ ГОСПОД.
23 »Како можеш да кажеш:
‚Нисам се укаљао.
Нисам трчао за Ваалима‘?
Види како си поступио у долини.
Размисли о томе што си учинио.
Ти си хитра камила
која тамо-амо трчкара,
24 дивља магарица навикла на пустињу,
која у својој похоти њуши ветар
– ко да је обузда у време терања?
Мужјак који је тражи неће се уморити,
лако ће је наћи у време парења.
25 Не трчи док ти ноге не обосе
и грло ти се не осуши.
Али ти рече: ‚Не вреди!
Ја волим туђе богове
и за њима ћу ићи.‘«
Израел заслужује казну
26 »Као што крадљивац бива осрамоћен
када га ухвате,
тако се народ Израелов осрамотио
– он, његови цареви и службеници,
његови свештеници и пророци.
27 Они дрвету говоре: ‚Ти си ми отац‘
и камену: ‚Ти си ме родио.‘
Мени окренуше леђа, а не лице.
Али, када су у невољи, говоре:
‚Дођи и спаси нас!‘
28 Где су ти тада богови које си себи направио?
Нека они дођу да те спасу невоље ако могу!
Јер, ти имаш богова, Јудо, колико и градова.
29 »Зашто против мене подижете оптужбе?
Сви сте се ви побунили против мене«,
говори ГОСПОД.
30 »Узалуд сам вам кажњавао децу
– никакву поуку не извукоше.
Ваш мач ваше пророке раскомада
као лав разјарени.
31 Ви из овог нараштаја, размислите о речи ГОСПОДЊОЈ.
Зар сам био пустиња Израелу
или земља дубоке таме?
Зашто мој народ говори:
‚Можемо слободно да лутамо наоколо.
Теби више нећемо доћи.‘?
32 Зар девојка заборавља свој накит
или невеста свој појас?
А мој народ мене је заборавио
током дана безбројних.
33 Како вешто трагаш за љубављу!
И најгора од жена може на твојим делима да се учи.
34 На одећи ти налазе крв недужних сиромаха,
иако их ти не ухвати да ти проваљују у кућу.
35 А ти упркос свему говориш:
‚Недужна сам; није он гневан на мене.‘
Али судићу ти, јер говориш:
‚Нисам згрешила.‘
36 Зашто си толико превртљива?
Разочараће те Египат,
као што те разочарала Асирија.
37 И оданде ћеш отићи погнуте главе[e],
јер је ГОСПОД одбацио оне у које се уздаш –
они ти неће помоћи.«
Јонин знак
(Мк 8,11-13; Лк 12,54-56)
16 Фарисеји и садукеји приђоше Исусу с намером да га искушају, па затражише да им покаже знак са неба.
2 Он им одговори:[a] »Кад падне вече, кажете: ‚Биће лепо време, јер је небо црвено‘; 3 а ујутро: ‚Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.‘ Знате да тумачите изглед неба, а не умете да протумачите знаке времена. 4 Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака Јониног.«
Онда их остави и оде.
Фарисејски и садукејски квасац
(Мк 8,14-21)
5 Ученици препловише на другу обалу, али су заборавили да понесу хлеба.
6 »Пазите«, рече им Исус, »и чувајте се фарисејског и садукејског квасца.«
7 А они почеше да расправљају међу собом, говорећи: »Нисмо понели хлеба.«
8 »Маловерни«, рече Исус, знајући о чему расправљају, »зашто расправљате међу собом о томе да немате хлеба? 9 Зар још не схватате? И зар се више не сећате пет хлебова на пет хиљада људи, и колико сте корпи накупили? 10 И седам хлебова на четири хиљаде људи, и колико сте кошара накупили? 11 Како не схватате да вам нисам говорио о хлебу, него да се чувате фарисејског и садукејског квасца?«
12 Тада разумеше да не мисли да треба да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.
Исус је Христос
(Мк 8,27-30; Лк 9,18-21)
13 Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«
14 Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«
15 Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«
16 Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«
17 »Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима. 18 А ја ти кажем: ти си Петар[b] и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља[c] неће је надјачати. 19 Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«
20 Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мк 8,31-9,1; Лк 9,22-27)
21 Отада Исус поче ученицима да објашњава да треба да иде у Јерусалим и да много препати од старешина, првосвештеника и учитеља закона, да буде убијен и да трећег дана васкрсне.
22 А Петар га одведе на страну и поче да га прекорева говорећи: »Далеко било, Господе! Неће ти се то догодити!«
23 Исус се окрену, па му рече: »Бежи ми с очију, Сатано! Ти си ми саблазан, јер не мислиш на Божије, него на људско.«
24 Онда рече својим ученицима: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и иде за мном. 25 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. 26 Шта вреди човеку ако добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот? 27 Син човечији ће доћи у слави свога Оца, са својим анђелима, и тада ће сваком узвратити по његовим делима.
28 »Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина човечијега како долази у свом Царству.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International