M’Cheyne Bible Reading Plan

Аханов грех

7 Али Израелци прекршише заповест о потпуном уништењу града: Ахан син Кармија сина Завдија^[a] сина Зариног, из Јудиног племена, узе неке од предмета одређених за уништење, па се ГОСПОД разгневи на Израелце.

² Исус Навин посла људе из Јерихона у Ај, који је близу Бет-Авена, источно од Бетела, и рече им: »Идите и извидите онај крај.«

И они одоше и извидеше Ај.

³ Када су се вратили Исусу Навину, рекоше му: »Не мора сва војска да иде на Ај. Пошаљи две-три хиљаде људи да га нападну. Не замарај сву војску, јер тамо има мало људи.«

⁴ Тако онамо оде око три хиљаде људи, али су морали да беже пред Ајанима. ⁵ Ајани убише око тридесет шест људи, гонећи Израелце од градске капије све до каменолома и убијајући их по падинама. Због тога народ клону духом и обесхрабри се.

⁶ Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

⁷ Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана! ⁸ Господе, шта да кажем сада када је Израел окренуо леђа пред својим непријатељима? ⁹ Када Ханаанци и остали становници ове земље чују за ово, опколиће нас и избрисати нам име са земље. Шта ћеш, дакле, да учиниш за своје велико име?«

¹⁰ ГОСПОД рече Исусу Навину: »Устани! Зашто лежиш ничице? ¹¹ Израел је згрешио. Погазили су мој Савез, за који сам им заповедио да га се држе. Узели су од предметâ одређених за уништење и ставили их међу своје ствари. И не само да су украли већ су и слагали. ¹² Зато Израелци не могу да се супротставе својим непријатељима, него окрећу леђа пред њима, јер су и сами постали одређени за уништење. Нећу више бити с вама ако не уништите оно што је код вас, а одређено је за уништење.

¹³ »Устани и освештај народ. Реци им: ‚Освештајте се за сутра, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Израеле, усред тебе је оно што је одређено за уништење. Док то не уклониш, нећеш моћи да се супротставиш својим непријатељима. ¹⁴ Ујутро приступите, племе по племе. Из племена које ГОСПОД изабере нека прилази братство по братство. Из братства које ГОСПОД изабере нека прилази породица по породица. А из породице коју ГОСПОД изабере нека прилази човек по човек. ¹⁵ Онај који буде изабран, нека се спали на ломачи са свиме што има, јер је код њега оно што је одређено за уништење. Погазио је ГОСПОДЊИ савез и извршио срамотно дело у Израелу.‘«

¹⁶ Исус Навин порани следећег јутра и изведе Израел племе по племе, и би изабрано Јудино племе. ¹⁷ Из Јудиног племена изведе братство по братство, и би изабрано братство Зароваца. Он изведе братство Зароваца, породицу по породицу, и би изабрана Завдијева породица. ¹⁸ Исус изведе Завдијеву породицу, човека по човека, и би изабран Ахан син Кармија сина Завдија сина Зариног, из Јудиног племена.

¹⁹ Исус Навин рече Ахану: »Синко, дај славу ГОСПОДУ, Богу Израеловом, и признај му. Кажи ми шта си учиинио, ништа не кријући.«

²⁰ Ахан одговори: »Истина је! Ја сам тај који је згрешио против ГОСПОДА, Бога Израеловог. Ево шта сам урадио: ²¹ Кад сам видео у плену леп шинарски^[b] огртач, двеста шекела^[c] сребра и златну шипку тешку педесет шекела^[d], пожелео сам их и узео. Ено све је закопано у мом шатору, а сребро је одоздо.«

²² Исус Навин посла људе^[e], који отрчаше до шатора. Све је било тамо, сакривено у шатору, а сребро одоздо. ²³ Они то узеше из шатора, па донеше Исусу Навину и свим Израелцима и распростреше пред ГОСПОДОМ.

²⁴ Тада Исус Навин, и сав Израел с њим, узе Ахана сина Зариног, оно сребро, огртач и златну шипку, његове синове и кћери, његова говеда, магарад и овце, његов шатор и све што је имао, па га одведе у долину Ахор.

²⁵ »Зашто си нас увалио у невољу?« упита Исус Навин. »Данас ће ГОСПОД тебе увалити у невољу.«

Тада га сви Израелци каменоваше, а када су каменовали и остале, спалише их на ломачи. ²⁶ На Ахана набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и данас. Тада ГОСПОД одврати свој љути гнев. Зато се и дан-данас оно место зове долина Ахор^[f].

Давидов.

1 Речи Јеремије сина Хилкијиног, једног од свештеника у Анатоту, на Венијаминовом подручју.

² Реч ГОСПОДЊА долазила му је тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, ³ па све време владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, до петог месеца једанаесте године владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, када је народ Јерусалима одведен у сужањство.

Бог позива Јеремију

⁴ Дође ми реч ГОСПОДЊА:

⁶ »Авај, Господе ГОСПОДЕ«, рекох ја. »Не умем да говорим – још сам дете.«

⁷ Али ГОСПОД ми рече: »Немој да говориш ‚Још сам дете.‘ Ти треба да идеш коме год те пошаљем и да говориш све што ти заповедим. ⁸ Не плаши их се, јер ја сам с тобом и избављаћу те«, говори ГОСПОД.

⁹ Онда ГОСПОД пружи руку и дотаче ми уста, па ми рече: »Сада сам ти ставио своје речи у уста. ¹⁰ Ево, данас те постављам над народе и царства, да чупаш из корена и да рушиш, да сатиреш и да обараш, да градиш и да садиш.«

Два виђења

¹¹ Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Јеремија, шта видиш?«

»Видим бадемову грану«, одговорих.

¹² »Добро си видео«, рече ГОСПОД, »јер ја бдим^[a] над својом речи, да се она испуни.«

¹³ Реч ГОСПОДЊА дође ми и други пут: »Шта видиш?«

»Видим лонац који кључа, а врх му је нагнут од севера«, одговорих.

¹⁴ ГОСПОД ми рече: »Са севера ће се излити несрећа на све који живе у овој земљи. ¹⁵ Јер, ево, ја ћу позвати све народе северних царстава«, говори ГОСПОД. »Њихови цареви ће доћи и своје престоле поставити на улазима јерусалимских капија. Навалиће на све бедеме који га окружују и на све градове Јуде. ¹⁶ Изрећи ћу своје пресуде против свог народа због његове опакости. Оставили су ме, палили кâд другим боговима и клањали се својим делима.

¹⁷ »Спреми се! Устани и кажи им све што ти заповедим. Не треси се од страха пред њима, да те не бих ја стресао страхом пред њима. ¹⁸ Данас сам те учинио утврђеним градом, гвозденим стубом и бронзаним бедемом против целе земље – против царева Јуде, њених службеника, свештеника и народа земље. ¹⁹ Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер сам ја с тобом, да те избавим«, говори ГОСПОД.

Чисто и нечисто

(Мк 7,1-23)

15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: ² »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«

³ »А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. ⁴ »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(B) 5} А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу^[a]« ⁶ – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. ⁷ Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:

¹⁰ Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте: ¹¹ човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«

¹² Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«

¹³ »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он. ¹⁴ »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«

¹⁵ Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«

¹⁶ »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус. ¹⁷ »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела? ¹⁸ Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим. ¹⁹ Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде. ²⁰ То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«

Ханаанкина вера

(Мк 7,24-30)

²¹ Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.

²² А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«

²³ Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«

²⁴ А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«

²⁵ Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«

²⁶ »Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«

²⁷ »Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«

²⁸ »Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.«

И истог часа њена кћи оздрави.

Излечење многих

²⁹ Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. ³⁰ Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. ³¹ Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.

Исус храни четири хиљаде људи

(Мк 8,1-10)

³² Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«

³³ А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«

³⁴ »Колико хлебова имате«, упита их Исус.

»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«

³⁵ Тада Исус рече народу да поседа по земљи, ³⁶ узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. ³⁷ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.

³⁹ Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.