M’Cheyne Bible Reading Plan
5 Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.
Обрезање у Гилгалу
2 У то време ГОСПОД рече Исусу Навину: »Направи ножеве од кремена и поново обрежи Израелце.«
3 И Исус Навин направи ножеве од кремена, па на Гиват-Хааралоту[a] обреза Израелце. 4 А ево зашто је то урадио: Сви који су изашли из Египта – сви мушкарци способни за борбу – помрли су током пута кроз пустињу после изласка из Египта. 5 Сав народ који је изашао био је обрезан, а они који су се родили у пустињи, на путу, после изласка из Египта, нису били обрезани. 6 Израелци су четрдесет година лутали пустињом све док нису помрли сви који су били способни за борбу када су отишли из Египта, пошто се нису покоравали ГОСПОДУ. ГОСПОД им се заклео да неће видети земљу за коју се њиховим праоцима заклео да ће је дати нама, земљу којом тече мед и млеко. 7 Тако је место њих подигао њихове синове – оне које је Исус Навин обрезао. Били су необрезани јер се на путу нису обрезивали. 8 Када је сав народ обрезан, остадоше у табору док нису оздравили.
9 Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас сам са вас скинуо[b] срамоту Египта.«
Зато се то место и дан-данас зове Гилгал[c].
Прослава прве Пасхе у Ханаану
10 Увече, четрнаестог дана тог месеца, док су били утаборени у Гилгалу, на Јерихонским пољанама, Израелци прославише Пасху. 11 Дан после Пасхе, баш на тај дан, јели су од рода оне земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље. 12 Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада[d]. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.
Исус Навин и заповедник ГОСПОДЊЕ војске
13 Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци.
Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«
14 А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.«
На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«
15 »Изуј обућу са својих ногу«, одговори му заповедник ГОСПОДЊЕ војске, »јер је место на ком стојиш свето.«
И Исус Навин учини тако.
Пад Јерихона
6 А Јерихон је био чврсто затворен због Израелаца – нико није могао ни да изађе ни да уђе.
2 ГОСПОД рече Исусу Навину: »Ево предајем ти у руке Јерихон с његовим царем и ратницима. 3 Обиђи једном око града са свим војницима. Тако ради шест дана. 4 Нека седам свештеника носи пред Ковчегом седам труба од овнујских рогова. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека дувају у рогове. 5 Када они отегнуто затрубе овнујским рогом, нека сва војска, чим чује звук трубе, испусти бојни поклич. Тада ће се срушити градске зидине, па сва војска нека се попне у град, свако право испред себе.«
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Хајде, благосиљајте ГОСПОДА,
сви ви слуге ГОСПОДЊЕ,
који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.
2 Дижите своје руке према светилишту
и ГОСПОДА благосиљајте.
3 Нека вас ГОСПОД,
који је начинио небо и земљу,
благослови са Сиона.
Суд и спасење
65 »Открио сам се онима који нису за мене питали,
нашли су ме они који ме нису тражили.
‚Ево ме! Ево ме!‘ рекох народу који ми није призивао Име.
2 Поваздан сам пружао руке народу непокорном,
који хода рђавим путевима, идући за својим мислима,
3 народу који ме непрестано отворено изазива на гнев
приносећи жртве у вртовима
и палећи кâд на циглама,
4 који седи међу гробовима
и ноћи међу стенама,
који једе свињетину
и у лонцима му чорба од нечисте хране,
5 који каже: ‚Склони се!
Не примичи ми се јер сам за тебе пресвет!‘
Они су дим у мојим ноздрвама,
ватра која поваздан гори.
6 »Ево, пише преда мном:
‚Нећу ћутати, него ћу их исплатити у потпуности –
исплатићу их у недра –
7 за ваше грехе и за грехе ваших праотаца‘,
каже ГОСПОД,
‚зато што су палили кâд на горама
и оцрњивали ме на брдима
у недра ћу им одмерити плату за пређашња дела.‘«
8 Овако каже ГОСПОД:
»Као кад у грозду има још сока,
па кажу: ‚Немојте да га уништите,
још у њему има доброга‘,
тако ћу и ја учинити ради својих слугу –
нећу их све уништити.
9 Из Јакова ћу извести потомство
и из Јуде оне који ће наследити планине;
моји изабраници ће их наследити
и моје слуге се тамо населити.
10 Шарон ће постати пашњак за ситну стоку,
а долина Ахор пландиште за крупну
– за мој народ, који ме тражи.
11 Али ви који остављате ГОСПОДА
и заборављате моју свету гору,
који сто постављате Срећи
и вином пуните чаше Судбини[a],
12 вас ћу доделити мачу,
и сви ћете се пригнути да вас закољу.
Јер, звао сам вас, и нисте се одазивали,
говорио, и нисте слушали.
Чинили сте оно што је зло у мојим очима
и бирали оно што ми није мило.«
13 Стога овако каже Господ ГОСПОД:
»Моје слуге ће јести, а ви гладовати,
моје слуге ће пити, а ви бити жедни,
моје слуге ће се радовати, а ви бити постиђени.
14 Моје слуге ће певати од среће у срцу,
а ви ћете јаукати од бола у срцу
и кукати због тескобног духа.
15 Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву.
Господ ГОСПОД ће вас погубити,
а својим слугама дати друго име.
16 Ко год у земљи буде за себе тражио благослов,
тражиће да га благослови Бог истинити;
и ко год се у земљи буде заклињао,
заклињаће се Богом истинитим.
Јер, пређашње невоље биће заборављене
и сакривене од мојих очију.«
Ново небо и нова земља
17 »Јер, ево, створићу ново небо и нову земљу,
и што је било пре, неће се помињати
ни падати на памет.
18 Него, радујте се и кличите довека
због онога што стварам.
Јер, ево, стварам Јерусалим да буде град клицања,
а његов народ, народ радости.
19 Клицаћу због Јерусалима
и радовати се због свога народа.
У њему се више неће чути ни плач, ни вапај.
20 У њему више неће бити новорођенчета
које живи тек неколико дана,
ни старца који се неће наживети.
Ко умре са сто година, сматраће се младим,
а ко не доживи стоту, проклетим.
21 Зидаће куће и живети у њима,
садити винограде и јести њихов род.
22 Неће више зидати а други становати,
неће више садити а други јести.
Јер, животни век мога народа биће као век дрвета
и моји изабрани науживаће се својих дела.
23 Неће узалуд мукотрпно радити,
ни децу рађати за несрећу,
јер ће бити народ који је ГОСПОД благословио
и с њима њихове потомке.
24 Пре него зовну, одазваћу се,
док још буду говорили, услишићу.
25 Вук и јагње храниће се заједно
и лав јести сламу као во.
Али змији ће прашина бити храна.
Они неће чинити штету
ни разарати на мојој светој гори«,
каже ГОСПОД.
Прича о сејачу
(Мк 4,1-9; Лк 8,4-8)
13 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. 2 Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. 3 Много тога им рече у причама, говорећи:
»Изашао сејач да сеје. 4 И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. 5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. 6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. 7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. 8 Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. 9 Ко има уши, нека чује.«
Сврха прича
(Мк 4,10-12; Лк 8,9-10)
10 Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«
11 »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. 12 »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. 13 Зато им говорим у причама, јер они,
‚иако гледају, не виде,
и иако слушају, не чују и не разумеју.‘
14 Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:
‚Слушаћете и слушати,
али нећете разумети;
гледаћете и гледати,
али нећете видети.
15 Јер, отврднуло је срце овога народа,
ушима једва чују
и очи су затворили.
Иначе би очима видели,
ушима чули,
срцем разумели и обратили се,
и ја их излечио.‘(A)
16 Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. 17 Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«
Објашњење приче о сејачу
(Мк 4,13-20; Лк 8,11-15)
18 »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: 19 Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. 20 Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. 21 Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. 22 Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. 23 Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«
Прича о кукољу
24 Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. 26 А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27 »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28 »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘
»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29 »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. 30 Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
Приче о зрну горушице и квасцу
(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)
31 Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. 32 Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
33 Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате[a] брашна док све није ускисло.«
34 Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. 35 Тако се испунило оно што је речено преко пророка:
»Своја уста ћу отворити у причама,
објавити оно што је од постанка света сакривено.«(B)
Објашњење приче о кукољу
36 Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
37 Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, 38 а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. 39 Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. 40 Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. 41 Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње 42 и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«
Три приче
44 »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.
45 »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. 46 Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.
47 »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. 48 Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. 49 Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, 50 па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«
Ново и старо благо
51 »Јесте ли све ово разумели?« упита их.
»Јесмо«, одговорише они.
52 А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«
Пророк у завичају
(Мк 6,1-6; Лк 4,16-30)
53 Када је Исус испричао ове приче, оде оданде 54 и дође у свој завичај.
Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ? 55 Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? 56 И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«
57 И саблазнише се о њега.
А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«
58 И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International