M’Cheyne Bible Reading Plan
32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
чуј, земљо, речи мојих уста.
2 Нека моје учење капље као киша,
нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
као пљусак на младу траву.
3 Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
а ви величајте Бога нашега.
4 Он је Стена, дела су му савршена,
праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
Он је праведан и правичан.
5 Али они су се искварили;
на своју срамоту нису му више деца,
нараштај изопачени и препредени.
6 Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,
народе неразумни и немудри?
Зар он није твој Отац, твој Створитељ,
који те начинио и саздао?
7 Сети се прадавних дана,
погледај давнашња поколења.
Упитај свога оца, и он ће ти испричати,
своје старешине, и они ће ти одговорити.
8 Када је Свевишњи народима
делио њихово наследство,
када је размештао потомке Адамове,
одредио је народима међе
у складу са бројем синова Божијих[a].
9 А ГОСПОДЊИ је део његов народ,
Јаков је његов посед.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
чувао га као зеницу свога ока
11 као орао што бди над својим гнездом,
над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
и однесе на својим перима.
12 ГОСПОД га је сам водио –
туђег бога није било с њим.
13 Учинио је да по висовима земље јаше
и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
и уља из кремене литице,
14 кравље урде и млека овчијег и козјег,
лоја јагњећег и јарећег,
најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
Пенушаву крв грожђа си пио.
15 Јешурун[b] се угојио, па се узритао;
угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
и одбацио Стену, свога Спаситеља.
16 Чинили су га љубоморним туђим боговима,
гневили га гнусним идолима.
17 Демонима су приносили жртве, а не Богу,
боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
боговима којих се ваши праоци нису бојали.
18 Занемарио си Стену која те донела на свет,
заборавио Бога који те родио.
19 ГОСПОД то виде и одбаци их,
јер су га његови синови и кћери разгневили.
20 »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
»и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
деца која немају верности.
21 Учинише ме љубоморним оним што није бог,
разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
разгневити их народом неразумним.
22 Јер, од мога гнева огањ се запалио
који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
и запалити темеље планина.
23 »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
своје стреле на њих ћу потрошити.
24 Од глади ће умирати;
изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
отров гуја које по прашини гмижу.
25 Напољу ће им мач затирати децу,
а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
одојчад и старци седокоси.
26 Рекох да ћу их расејати
и избрисати спомен на њих међу људима.
27 Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
Није ГОСПОД све ово учинио!‘«
28 Они су народ без памети,
нема у њима разборитости.
29 Да су мудри, разумели би ово,
увидели шта ће им се десити.
30 Како може један да гони хиљаду
или двојица десет хиљада да нагнају у бекство
ако их њихова стена није продала,
ако их ГОСПОД није изручио?
31 Али њихова стена није као наша Стена –
то чак и наши непријатељи признају.
32 Лоза им потиче од лозе содомске
и са поља гоморских;
грожђе им је пуно отрова,
гроздови пуни горчине,
33 вино им змијски отров,
кобрин отров смртоносни.
34 Зар нисам ово чувао
запечаћено у мојим спремиштима?
35 Моја је освета, ја ћу узвратити.
У своје време нога ће им се оклизнути;
близу је дан њихове пропасти,
њихов усуд брзо им се примиче.
36 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ
и сажалити се на своје слуге
када види да им је ишчилела снага
и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.
37 Рећи ће: »Где су сада њихови богови,
стена у којој су тражили уточиште,
38 богови који су јели лој њихових жртава
и пили вино њихових леваница?
Нека они устану да вам помогну!
Нека вас они заклоне!
39 »Видите сада да једино ја сам Бог
и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
ја рањавам и ја исцељујем.
Из моје руке нема избављења.
40 Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
Тако ми мога живота вечног,
41 када наоштрим свој мач блистави
и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
и узвратити онима који ме мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу
и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
глава предводникâ непријатељевих.
43 »Веселите се, народи, с његовим народом,
јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
и очистити своју земљу и народ.«
44 Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним[c] и изговори народу све речи ове песме.
45 Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу, 46 рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона. 47 Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Мојсију допуштено да види Ханаан
48 Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију: 49 »Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима. 50 Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор. 51 То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог. 52 Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Пе
129 Чудесни су твоји прописи;
зато им се моја душа покорава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
умност даје лаковерноме.
131 Уста отварам и уздишем,
за твојим заповестима жудим.
132 Окрени ми се и смилуј
као што увек чиниш онима који твоје Име воле.
133 Кораке ми усмери као што си обећао,
да ниједан грех нада мном не завлада.
134 Ослободи ме мојих тлачитеља,
да се твојих налога држим.
135 Својим лицем обасјај свога слугу
и својим уредбама ме научи.
136 Потоци суза из очију ми теку,
јер се људи твог Закона не држе.
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
Грех, признање и откупљење
59 Не, није рука ГОСПОДЊА прекратка да спасе,
нити му је ухо затворено да не би чуо,
2 него су вас ваша злодела одвојила од вашега Бога,
ваши греси му лице сакрили од вас,
да не чује.
3 Јер, руке су вам умрљане крвљу,
а прсти кривицом.
Усне вам изричу лажи,
а језик мрмља глупости.
4 Нико тужбу не подноси с правом,
нико се не парничи поштено.
Ослањају се на празне речи
и говоре лажи,
невољу зачињу и рађају зло.
5 Лежу гујина јаја и паучину ткају.
Ко њихово јаје поједе, умре,
а кад се неко разбије, љута гуја се излегне.
6 Њихове мреже не могу се обући,
не могу се покрити својом творевином.
Дела су им дела зла
и рукама чине насиље.
7 Ноге им хитају у грех,
брзи су да недужну крв пролију.
Мисли су им зле мисли,
пропаст и разарање на њиховим су путевима.
8 Пут мира они не познају,
нема правде на њиховим стазама.
Искривили су своје путеве –
ко њима путује, не зна за мир.
9 Зато је правда далеко од нас
и праведност до нас не досеже.
Светлост чекамо, али све је тама,
светлост јарку, али у мраку ходамо.
10 Као слепи пипамо дуж зида,
пипамо као да немамо очи.
У подне се спотичемо као у сумрак,
међу јакима смо као мртви.
11 Сви брундамо као медведи
и жалостиво гучемо као голубови.
Правду чекамо, али ње нема,
избављење, али оно је далеко.
12 Јер, много је наших преступа пред тобом
и наши греси против нас сведоче.
Наши преступи стално су с нама
и ми знамо своја злодела:
13 побунили смо се против ГОСПОДА
и издали га,
окренули смо се од свога Бога,
говорили о тлачењу и побуни,
изрицали лажи које смо смислили у срцу.
14 Тако је правда потиснута,
а праведност стоји далеко.
Истина је посрнула на улици,
поштењу је ускраћен приступ.
15 Нигде истине,
и ко избегава зло, плен постаје.
ГОСПОД погледа, и не би му мило
што нема правде.
16 Виде да никог нема,
зграну се што нема посредника.
Тада му његова рука донесе победу[a]
и његова праведност га подржа.
17 Праведност обуче као оклоп,
на главу стави шлем спасења.
Обуче одећу освете
и ревношћу се огрну као плаштом.
18 Сваком ће узвратити према његовим делима:
срџбом својим непријатељима
и одмаздом својим душманима.
Острвима ће узвратити како су заслужила.
19 На западу ће се бојати Имена ГОСПОДЊЕГ,
а на истоку његове Славе.
Јер, он ће доћи као силна бујица
коју покреће дах ГОСПОДЊИ.
20 »Откупитељ ће доћи Сиону,
онима у Јакову који се покају за своје грехе«,
говори ГОСПОД.
21 »А ово је мој савез с њима«,
каже ГОСПОД:
»Мој Дух, који је на теби,
и моје речи, које сам ти ставио у уста,
неће отићи из твојих уста,
ни из уста твоје деце,
ни из уста њихових потомака
одсад па довека«, каже ГОСПОД.
Не судите
(Лк 6,37-38, 41-42)
7 »Не судите, да се не би судило вама. 2 Јер, каквим судом судите, таквим ће се и вама судити; и каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.
3 »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? 4 Како можеш да кажеш своме брату: ‚Дај да ти извадим трун из ока‘, кад је у твом оку брвно? 5 Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.
6 »Не дајте псима оно што је свето и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас.«
Молите, тражите, куцајте
(Лк 11,9-13)
7 »Молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. 8 Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.
9 »Који би од вас своме сину, кад га замоли да му да хлеба, дао камен? 10 Или му, кад га замоли да му да рибу, дао змију? 11 Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац, који је на небесима, дати добрих дарова онима који га замоле. 12 Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«
Уска и широка врата
(Лк 13,24)
13 »Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе. 14 О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«
Дрво и његови плодови
(Лк 6,43-44)
15 »Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка? 17 Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. 18 Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове. 19 Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру. 20 Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«
Никад вас нисам познавао
(Лк 13,25-27)
21 »Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима. 22 Многи ће ми онога Дана рећи: ‚Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? Зар нисмо истеривали демоне у твоје име? И зар нисмо у твоје име чинили многа чуда?‘ 23 Тада ћу им отворено рећи: ‚Никад вас нисам познавао. Одлазите од мене, ви који чините безакоње!‘«
Два темеља
(Лк 6,47-49)
24 »Стога је сваки који слуша моје речи и извршава их сличан мудром човеку који је своју кућу сазидао на стени. 25 Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и обрушише се на ту кућу, али она се не сруши, јер јој је темељ био на стени. 26 А сваки који слуша моје речи и не извршава их, сличан је лудом човеку који је своју кућу сазидао на песку. 27 Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и сручише се на ту кућу, и она се уз силан тресак сруши.«
28 Када је Исус завршио своју беседу, народ се дивио његовом учењу, 29 јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови учитељи закона.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International