M’Cheyne Bible Reading Plan
Развод и преудаја
24 Ако се човек ожени женом која му после не буде по вољи зато што код ње открије нешто недолично, па јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, 2 и ако се она, када оде из његове куће, уда за другог човека, 3 па ни свом другом мужу не буде по вољи и он јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, или ако он умре, 4 њен први муж, који се од ње развео, не може опет да је узме за жену након што је постала нечиста, јер то би било гнусно пред ГОСПОДОМ. Не навлачи грех на земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство.
Разни прописи
5 Ако се човек тек оженио, нека се не шаље у рат и нека му се не намеће било која друга обавеза. Нека буде слободан да код куће проведе годину дана и чини срећном жену којом се оженио.
6 Не узимај млински камен – ни горњи ни доњи – као залог за дуг, јер би тиме као залог узео оно од чега човек живи.
7 Ако неко отме свог сународника Израелца, па с њим поступи као да је овај роб или га прода, нека се отмичар погуби. Искорени зло из своје средине.
8 Ако се појави нека заразна кожна болест, добро пази да урадиш све онако како вас упуте свештеници, који су Левити. Помно извршите све што сам им заповедио. 9 Сети се шта је ГОСПОД, твој Бог, учинио Мирјам на путу када сте изашли из Египта.
10 Када своме ближњему даш нешто на зајам, немој да улазиш у његову кућу да узмеш оно што ти нуди као залог. 11 Остани напољу, а човек коме позајмљујеш нека ти изнесе залог. 12 Ако је сиромашан, немој да задржиш његов залог преко ноћи. 13 Врати му огртач до заласка сунца, да би могао у њему да спава, па ће те он благосиљати. Тако ћеш учинити праведно дело пред ГОСПОДОМ, својим Богом.
14 Не искоришћавај сиромашног и убогог најамника био он Израелац или дошљак у једном од твојих градова. 15 Исплати му надницу сваког дана пре заласка сунца, јер је сиромашан и рачуна на њу. Иначе ће завапити ГОСПОДУ против тебе, па ћеш бити крив за грех.
16 Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.
17 Не ускраћуј правду дошљаку или сирочету. Од удовице не узимај одећу као залог. 18 Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде ослободио. Зато ти заповедам да тако чиниш.
19 Када пожањеш жито на својој њиви, па заборавиш неки сноп на њој, не враћај се да га узмеш. Остави га дошљаку, сирочету и удовици, да би те ГОСПОД, твој Бог, благословио у свему што чиниш.
20 Када омлатиш своју маслину, не треси гране по други пут. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици.
21 Када обереш грожђе у свом винограду, не пабирчи за собом. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици. 22 Сети се да си био роб у Египту – зато ти заповедам да тако чиниш.
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Најава вечног избављења Сиона
51 »Чујте ме, ви који идете за праведношћу,
ви који тражите ГОСПОДА:
Погледајте стену из које сте исечени
и мајдан из ког сте ископани.
2 Погледајте Авраама, свога оца,
и Сару, која вас је родила.
Кад сам га позвао, био је само он, један,
али ја га благослових и од њега начиних многе.
3 Да, ГОСПОД ће утешити Сион
и смиловати се свим његовим развалинама.
Учиниће да му пустиње буду као Еден,
његове пустолине као врт ГОСПОДЊИ.
У њему ће се наћи весеље и радост,
захваљивање и звуци песме.
4 »Чуј ме, мој народе, чуј ме, племе моје:
Од мене ће изаћи Закон,
моја правда биће светлост народима.
5 Брзо се примиче моја праведност,
стиже моје спасење,
моја рука доноси правду народима.
Острва ће гледати у мене
и с надом чекати моју руку.
6 Дигни поглед ка небесима,
погледај земљу испод.
Небеса ће ишчезнути као дим,
земља се отрцати као одећа,
а њени становници изгинути као муве.
Али моје спасење трајаће довека,
моја праведност неће престати.
7 Чујте ме, ви који знате шта је право,
ви којима је мој Закон у срцу:
Не бојте се прекора људи
и не стрепите од њихових увреда.
8 Јер, мољац ће их изјести као одећу,
црв их прождрети као вуну.
Али моја праведност трајаће довека,
моје спасење кроз сва поколења.«
9 Пробуди се! Пробуди се!
У снагу се обуци, руко ГОСПОДЊА,
пробуди се као у прошлим данима,
као у давним поколењима.
Зар ниси ти раскомадала Рахава?
Зар ниси ти пробола ту неман?
10 Зар ниси ти исушила море,
воде океана[a]?
Зар ниси пут направила у морским дубинама
да преко пређу откупљени?
11 Вратиће се спасени ГОСПОДЊИ,
доћи на Сион певајући;
вечном радошћу биће им овенчане главе.
Обузеће их весеље и радост,
а побећи туга и јецање.
12 »Ја, ја сам Онај који вас теши.
Ко си ти да се плашиш смртника,
рода људског, који је само трава,
13 да заборављаш ГОСПОДА, свога Творца,
који је разапео небеса
и поставио темеље земље,
да непрестано, сваког дана, стрепиш
од гнева тлачитељевог,
који има намеру да уништи?
Јер, где је срџба тлачитељева?
14 Брзо ће потлачени бити ослобођени;
неће поумирати у тамници
нити ће им недостајати хлеба.
15 Јер, ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који узбурка море,
па му таласи тутње« –
ГОСПОД над војскама му је Име.
16 »У твоја уста сам ставио своје речи
и покрио те сенком своје руке,
ја, који сам наместио небеса
и поставио темеље земље
и који кажем Сиону:
‚Ти си мој народ.‘«
Чаша ГОСПОДЊЕ срџбе
17 Пробуди се! Пробуди се!
Устани, Јерусалиме,
ти који си из руке ГОСПОДЊЕ
испио чашу његове срџбе,
ти који си до дна искапио
пехар од ког се посрће.
18 Од свих синова који му се родише,
нема ниједнога да му буде водич;
од свих синова које је одгајио,
нема ниједнога да га поведе за руку.
19 Ово двоје те је снашло:
пропаст и уништење,
глад и мач.
Ко ће да те ожали?
Ко ће да те утеши?
20 Синови ти малаксаше;
леже на угловима свих улица
као антилопа у мрежи.
Пуни су срџбе ГОСПОДЊЕ
и прекорâ твога Бога.
21 Стога чуј ово, невољниче,
ти који си пијан, али не од вина.
22 Овако каже твој Господ ГОСПОД, твој Бог,
који брани свој народ:
»Ево, узео сам ти из руке чашу
од које си тетурао.
Нећеш више пити из те чаше,
из пехара моје срџбе.
23 Ставићу је у руке твојих мучитеља,
који су ти говорили:
‚Падни ничице, да преко тебе пређемо.‘
А ти си им своја леђа подметнуо као тле
и као улицу да преко њих пређу.«
Нови Јерусалим
21 И видех ново небо и нову земљу, јер су прво небо и прва земља прошли, а ни мора више није било. 2 Видех и Свети град, нови Јерусалим, како са неба силази од Бога, опремљен као невеста која се украсила за свога мужа.
3 Онда чух силан глас са престола како говори: »Ево, Божији шатор је са људима и Бог ће пребивати међу њима. Они ће бити његов народ и сâм Бог ће бити с њима. 4 Он ће им обрисати сваку сузу са очију и више никад неће бити смрти, ни јада, ни јаука, ни бола више неће бити, јер је прошло оно што је било пре.«
5 Тада рече Онај који седи на престолу: »Ево, све чиним ново!«
И рече: »Пиши, јер ове речи су веродостојне и истините.«
6 И још ми рече: »Свршено је! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Крај. Жедноме ћу бесплатно дати да пије са извора воде живота. 7 Победник ће наследити све ово, и ја ћу бити његов Бог, а он ће ми бити син. 8 А страшљивцима, невернима, одвратнима, убицама, блудницима, врачарима, идолопоклоницима и свим лажљивцима место је у језеру горућег сумпора. То је друга смрт.«
9 Онда дође један од седам анђела који имају седам чинија пуних седам последњих пошасти, па ми се обрати рекавши: »Дођи, показаћу ти Невесту, Јагњетову жену.«
10 И пренесе ме у Духу на једну велику и високу гору, па ми показа свети град Јерусалим како са неба силази од Бога. 11 Сијао је Божијом славом, блистав као најскупоценији драгуљ, као кристални камен јаспис. 12 Имао је велике и високе зидине и дванаест капија, а на капијама дванаест анђела и написана имена дванаест племена израелског народа. 13 На истоку су биле три капије, на северу три капије, на југу три капије и на западу три капије. 14 Градске зидине су имале дванаест темеља и на њима имена дванаест Јагњетових апостола.
15 Анђео који је са мном разговарао имао је златну трску за мерење, да би измерио град, његове капије и зидине. 16 А град је био четвороугао – дужина му је била једнака ширини. Анђео га измери трском, и показа се да је 12.000 стадија[a] дуг и да су му дужина, ширина и висина једнаке. 17 Он затим измери зидине: имале су 144 лакта[b] људске мере, којом је анђео мерио. 18 Зидине су биле сазидане од јасписа, а град од чистог злата сличног чистом стаклу. 19 Темељи градских зидина били су украшени свим врстама драгог камења: први темељ јасписом, други сафиром, трећи калцедоном, четврти смарагдом, 20 пети сардониксом, шести сардером, седми хризолитом, осми берилом, девети топазом, десети хризопрасом, једанаести хијацинтом и дванаести аметистом. 21 А дванаест капија било је дванаест бисера – свака капија је била начињена од једног бисера. Главна градска улица била је од чистог злата прозирног као стакло.
22 У граду не видех никакав храм, јер су његов храм Господ Бог Сведржитељ и Јагње. 23 Том граду нису потребни ни сунце ни месец да га осветљавају, јер га обасјава Божија слава, а светлило му је Јагње. 24 Народи ће ходати у његовој светлости и земаљски цареви у њега ће доносити своју славу. 25 Капије му се неће затварати дању, а тамо неће бити ноћи. 26 У њега ће бити унети слава и част народâ 27 и ништа нечисто неће ући у њега, нити ико ко чини нешто одвратно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој Књизи живота.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International