M’Cheyne Bible Reading Plan
Право жена да наслеђују земљу
36 Главе породица из братства Гилада сина Махира сина Манасијиног, које су биле из братстава Јосифових потомака, дођоше Мојсију и поглаварима, главама израелских породица, 2 и рекоше: »Господару, када ти је ГОСПОД заповедио да Израелцима коцком даш земљу у наследство, заповедио ти је да наследство нашег сабрата Целофхада даш његовим кћерима. 3 Али, ако се оне удају за људе из других израелских племена, онда ће њихово наследство бити узето од нашег праотачког наследства и бити придодато наследству племена у које се удају. Тако ће нам бити одузет део наследства које нам је додељено. 4 Када Израелцима буде година јубилеја, њихово наследство биће придодато наследству племена у које су се удале, а одузето од племенског наследства наших праотаца.«
5 Тада, по ГОСПОДЊЕМ налогу, Мојсије ово заповеди Израелцима: »Тачно је то што говори племе Јосифових потомака. 6 Ево шта ГОСПОД заповеда за Целофхадове кћери: ‚Могу да се удају за кога хоће само ако се удају у племенско братство свога оца. 7 Нека ниједно наследство у Израелу не прелази од племена племену. Сваки Израелац треба да сачува земљу племена коју је наследио од својих праотаца. 8 Нека се свака кћи која наследи земљу у неком израелском племену уда за неког из племенског братства свога оца. Тако ће сваки Израелац сачувати у свом поседу наследство својих праотаца. 9 Нека ниједно наследство не прелази од племена племену. Свако израелско племе треба да сачува земљу коју наследи.‘«
10 И Целофхадове кћери урадише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију: 11 Махла, Тирца, Хогла, Милка и Ноа удаше се за своју браћу од стрица. 12 Пошто су се удале у братство потомака Манасије сина Јосифовог, њихово наследство остаде у братству и племену њиховог оца.
13 То су заповести и закони које је ГОСПОД преко Мојсија дао Израелцима на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Прекор Ефрему
28 Тешко оном венцу, дики пијанаца Ефремових,
чија је величанствена лепота тек цвет који вене
на главама оних који су се надули од мрсног јела
и које је оборило вино.
2 Ево, Господ има нешто моћно и јако:
олују с грȁдом и разорни вихор,
жестоку кишу и пљускове који плаве,
које ће руком бацити на земљу.
3 Венац, дика пијанаца Ефремових,
биће изгажен ногама.
4 Цвет који вене, његова сјајна лепота,
на главама оних који су се надули од мрсног јела
биће као смоква сазрела пре лета –
чим је ко види, узима је и гута.
5 Тога дана ће ГОСПОД над војскама
бити сјајна круна,
прекрасан венац
Остатку свога народа,
6 дух правде ономе ко седи на судијској столици
и снага онима који одбијају напад код капије.
7 А ови тетурају од вина
и љуљају се од опојног пића.
Свештеник и пророк тетурају од опојног пића.
Збркани су од вина,
љуљају се од опојног пића;
тетурају се када имају виђења,
спотичу се када доносе пресуде.
8 Сви столови прекривени бљувотином,
нема ни месташца незапрљаног.
9 »Кога он то учи знању?
Коме тумачи поруку?
Деци одвикнутој од мајчиног млека,
коју више не доје?
10 Јер, говори: ‚Цав лацав, цав лацав,
кав лакав, кав лакав,
зеер шам, зеер шам.[a]‘«
11 Да, уснама странаца
и туђим језиком
Бог ће говорити овом народу,
12 којем је рекао: »Ово је место починка;
нека се уморни одморе«
и: »Ово је место одмора«,
али они не хтедоше да послушају.
13 Зато ће им реч ГОСПОДЊА бити:
»Цав лацав, цав лацав,
кав лакав, кав, лакав,
зеер шам, зеер шам,«
да иду и падну наузнак,
да се повреде, ухвате у замку
и буду заробљени.
14 Стога чујте реч ГОСПОДЊУ,
ви подругљивци који владате
овим народом у Јерусалиму.
15 Ви говорите: »Склопили смо савез са смрћу
и договорили се са Шеолом:
када бич прође као поплава,
нас неће дохватити,
јер смо лаж учинили својим уточиштем
и превару својим склоништем.«
16 Стога овако каже Господ ГОСПОД:
»Ево, постављам камен на Сиону,
камен проверени,
драгоцени камен угаони
за темељ сигуран.
Ко се узда, неће се плашити.
17 Правду ћу учинити мерничким ужетом,
праведност виском.
Грȁд ће збрисати ваше уточиште од лажи,
вода поплавити ваше склониште.
18 Биће поништен ваш савез са смрћу,
неће опстати ваш договор са Шеолом.
Када бич прође као поплава,
прегазиће вас
19 и кад год прође, однеће вас.
А пролазиће јутро за јутром
и дању и ноћу.«
Када схватите ову поруку,
спопашће вас ужас.
20 Постеља је прекратка да се испружите на њој,
ћебе преуско да се у њега увијете.
21 ГОСПОД ће устати као на гори Перацим,
разјарити се као у долини Гивон,
да учини своје дело,
дело чудновато,
и изврши свој наум,
наум тајанствени.
22 Сада се више не ругајте,
да вас ланци још више не стегну.
Чуо сам од Господа, ГОСПОДА над војскама,
да је целој земљи наменио уништење.
23 Послушајте и чујте мој глас,
помно саслушајте шта вам говорим.
24 Оре ли орач сваког дана за сетву?
Бразди ли и дрља земљу непрестано?
25 Кад јој поравна површину,
зар не баца мирођијино семе
и не сеје ким?
Зар не сеје пшеницу у редове,
јечам где треба,
а крупник по ободу?
26 Његов Бог га учи
и поучава како треба.
27 Мирођија се не удара млатилом,
нити се преко кима прелази точком,
него се мирођија удара штапом,
а ким се млати прутом.
28 Хлебно жито се меље –
зато га човек не млати унедоглед.
Колски точак и коњи пређу преко њега,
али га не здробе.
29 Све ово долази од ГОСПОДА над војскама,
чији је савет диван и мудрост величанствена.
1 Старешина,
изабраној госпођи и њеној деци коју волим у истини – и не само ја него и сви који су упознали истину – 2 због истине која живи у нама и која ће с нама бити довека:
3 милост, милосрђе и мир од Бога Оца и од Исуса Христа, Очевог Сина, биће с нама у истини и љубави.
4 Много сам се обрадовао што сам међу твојом децом нашао неке који живе у складу са истином, баш као што смо примили заповест од Оца. 5 И сада те молим, госпођо – а не пишем ти неку нову заповест, него исту ону коју имамо од почетка – да волимо један другога. 6 А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. Као што сте чули од почетка, та заповест је: живите у љубави.
7 Јер, многе варалице, које не признају[a] да је Исус Христос дошао у телу, изашле су у свет. Сваки такав је варалица и антихрист. 8 Пазите на себе, да не изгубите оно што сте зарадили, него да примите пуну плату. 9 Ко год претера и не остане у Христовом учењу, тај нема Бога. Ко остаје у том учењу, има и Оца и Сина. 10 Ако вам неко долази, а не доноси то учење, не примајте га у кућу и не поздрављајте га. 11 Јер, ко га поздравља, узима удела у његовим злим делима.
12 Имао бих још много да вам пишем, али нећу папиром и мастилом, него се надам да ћу доћи к вама и с вама разговарати лицем у лице, да наша радост буде потпуна.
13 Поздрављају те деца твоје изабране сестре.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International