M’Cheyne Bible Reading Plan
Преглед путовања Израелаца од Египта до Моава
33 Ово су таборишта Израелаца након што су, по својим четама, изашли из Египта под руководством Мојсија и Аарона. 2 На ГОСПОДЊУ заповест, Мојсије је записао таборишта на њиховом путовању. Ово је њихово путовање по табориштима:
3 Израелци су кренули из Рамзеса петнаестог дана првог месеца, дан после Пасхе. Кренули су смело наочиглед свим Египћанима, 4 док су ови сахрањивали све своје првенце, које је ГОСПОД побио међу њима – јер, ГОСПОД је казнио њихове богове.
5 Израелци су отишли из Рамзеса и утаборили се у Сукоту. 6 Отишли су из Сукота и утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. 7 Отишли су из Етама, скренули назад ка Пи-Хахироту, источно од Ваал-Цефона, и утаборили се близу Мигдола.
8 Отишли су из Пи-Хахирота и кроз море прешли у пустињу. Пошто су три дана путовали пустињом Етам, утаборили су се у Мари.
9 Отишли су из Маре и дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и тамо се утаборили.
10 Отишли су из Елима и утаборили се поред Црвеног мора.
11 Отишли су са Црвеног мора и утаборили се у пустињи Син.
12 Отишли су из пустиње Син и утаборили се у Дофки.
13 Отишли су из Дофке и утаборили се у Алушу.
14 Отишли су из Алуша и утаборили се у Рефидиму, где за народ није било воде за пиће.
15 Отишли су из Рефидима и утаборили се у Синајској пустињи.
16 Отишли су из Синајске пустиње и утаборили се у Киврот-Хатаави.
17 Отишли су из Киврот-Хатааве и утаборили се у Хацероту.
18 Отишли су из Хацерота и утаборили се у Ритми.
19 Отишли су из Ритме и утаборили се у Римон-Фаресу.
20 Отишли су из Римон-Фареса и утаборили се у Ливни.
21 Отишли су из Ливне и утаборили се у Риси.
22 Отишли су из Рисе и утаборили се у Кехелати.
23 Отишли су из Кехелате и утаборили се на гори Шефер.
24 Отишли су са горе Шефер и утаборили се у Харади.
25 Отишли су из Хараде и утаборили се у Макхелоту.
26 Отишли су из Макхелота и утаборили се у Тахату.
27 Отишли су из Тахата и утаборили се у Тари.
28 Отишли су из Таре и утаборили се у Митки.
29 Отишли су из Митке и утаборили се у Хашмони.
30 Отишли су из Хашмоне и утаборили се у Мосероту.
31 Отишли су из Мосерота и утаборили се у Бене-Јаакану.
32 Отишли су из Бене-Јаакана и утаборили се у Хор-Хагидгаду.
33 Отишли су из Хор-Хагидгада и утаборили се у Јотвати.
34 Отишли су из Јотвате и утаборили се у Аврони.
35 Отишли су из Авроне и утаборили се у Ецјон-Геверу.
36 Отишли су из Ецјон-Гевера и утаборили се у Кадешу, у пустињи Цин.
37 Отишли су из Кадеша и утаборили се на гори Хор, на граници Едома. 38 На ГОСПОДЊУ заповест, свештеник Аарон попео се на гору Хор, где је умро првог дана петог месеца четрдесете године по изласку Израелаца из Египта. 39 Аарон је имао сто двадесет три године када је умро на гори Хор.
40 А цар Арада, Ханаанац, који је живео у ханаанском крају Негеву, чуо је да Израелци долазе.
41 Отишли су са горе Хор и утаборили се у Цалмони.
42 Отишли су из Цалмоне и утаборили се у Пунону.
43 Отишли су из Пунона и утаборили се у Овоту.
44 Отишли су из Овота и утаборили се у Ије-Авариму, на граници Моава.
45 Отишли су из Ијима и утаборили се у Дивон-Гаду.
46 Отишли су из Дивон-Гада и утаборили се у Алмон-Дивлатајми.
47 Отишли су из Алмон-Дивлатајме и утаборили се у горју Аварим, близу Нева.
48 Отишли су из горја Аварим и утаборили се на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона, 49 и то од Бет-Јешимота до Авел-Шитима.
Заповест да се истерају ханаански народи
50 ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: 51 »Кажи Израелцима: ‚Када преко Јордана пређете у Ханаан, 52 истерајте све становнике те земље испред себе. Уништите све њихове резбарене слике и ливене идоле, и разорите све њихове узвишице. 53 Запоседните земљу и настаните се у њој, јер сам вам је дао да буде ваша. 54 Поделите земљу коцком, према својим братствима. Онима којих је више, дајте веће наследство, а онима којих је мање, дајте мање наследство. Оно што им коцком падне у део, биће њихово. Поделите земљу према својим праотачким племенима. 55 Али, ако не истерате становнике те земље испред себе, онда ће вам они које сте пустили да остану постати трн у оку и бодља у слабинама и задаваће вам невоље у земљи у којој ћете живети. 56 А тада ћу ја учинити с вама оно што сам намеравао да учиним с њима.‘«
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9 Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10 Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30 А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31 Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
Хвалоспев ГОСПОДУ
25 ГОСПОДЕ, ти си мој Бог.
Величаћу те и захваљивати твом Имену,
јер си учинио чудесна дела,
верно извршио науме
које си давно смислио.
2 Претворио си град у гомилу крша,
утврђени град у рушевину;
туђинско утврђење више није град –
никад га неће поново саградити.
3 Зато ће те славити силни народи,
бојати те се градови безочних народа.
4 Ти си уточиште сиромаху,
уточиште убогоме у његовој невољи,
заклон од олује и хлад на припеци.
Јер, дах безочних је као вихор
који наваљује на зид
5 и као жега у пустињском крају.
Ти ућуткујеш дреку туђинаца.
Као кад облак својом сенком умањи жегу,
тако се стиша песма безочних.
6 На овој гори ће ГОСПОД над војскама
за све народе спремити
гозбу од најбољих јела и одлежалих вина –
од најсочнијег меса и најбољег вина.
7 На овој гори ће уништити
вео који застире све народе,
покров који покрива све народности
8 и заувек уништити смрт.
Господ ГОСПОД избрисаће сузе са сваког лица
и уклонити срамоту свог народа са целе земље.
ГОСПОД је говорио.
9 Тога дана ће се говорити:
»Да, ово је наш Бог.
У њега смо се уздали,
и он нас је спасао.
Ово је ГОСПОД, у њега смо се уздали.
Радујмо се и веселимо његовом спасењу.«
10 Рука ГОСПОДЊА почиваће на овој гори,
а Моав ће бити изгажен под њим
као што се слама изгази на буњишту.
11 Иако машу рукама
као што маше пливач када плива,
ГОСПОД ће оборити њихову охолост
упркос вештини њихових руку.
12 Обориће високе зидове ваших тврђава,
срушити их, бацити на земљу, у прашину.
3 Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега. 2 Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте. 3 И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.
4 Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње. 5 А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха. 6 Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.
7 Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан. 8 Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела. 9 Ко год је рођен од Бога, не чини грех, јер Божије семе живи у њему; он не може да греши, јер је рођен од Бога. 10 По овоме се распознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини оно што је праведно и ко не воли свога брата, не припада Богу.
Волите један другога
11 Ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога. 12 Не будите као Каин, који је припадао Зломе и убио свога брата. А зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. 13 Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. 14 Ми знамо да смо из смрти прешли у живот, јер волимо браћу. Ко не воли, остаје у смрти. 15 Ко год мрзи свога брата, убица је, а знате да ниједан убица нема у себи трајног, вечног живота.
16 По овоме знамо шта је љубав: он је за нас положио свој живот. Стога смо и ми дужни да свој живот положимо за браћу. 17 Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему? 18 Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином. 19 По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест[a] пред њим 20 кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.
21 Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом 22 и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило. 23 А ово је његова заповест: да верујемо у име његовог Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио. 24 Ко се држи његових заповести, у њему живи и он у њему. А по овоме знамо да он живи у нама: по Духу кога нам је дао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International