M’Cheyne Bible Reading Plan
Победа над Ханаанцима из Негева
21 Када је цар Арада, Ханаанац који је живео у Негеву, чуо да Израел долази путем који води у Атарим, нападе Израелце и неколико њих зароби.
2 Тада се Израелци овако заветоваше ГОСПОДУ: »Ако нам овај народ предаш у руке, потпуно ћемо уништити његове градове.«
3 ГОСПОД услиши Израелце и предаде им Ханаанце. Израелци потпуно уништише њих и њихове градове. Тако том месту дадоше име Хорма[a].
Бронзана змија
4 Да би заобишли Едом, Израелци од горе Хор кренуше путем који води ка Црвеном мору.
Али народ путем постаде нестрпљив, 5 па су говорили против Бога и против Мојсија: »Зашто сте нас извели из Египта да помремо у пустињи? Нема хлеба, нема воде, а ова бедна храна нам се гади!«
6 Тада ГОСПОД посла змије отровнице међу њих. Уједале су народ, па многи Израелци умреше.
7 Народ дође Мојсију и рече: »Згрешили смо кад смо говорили против ГОСПОДА и против тебе. Помоли се ГОСПОДУ, да уклони змије од нас.«
Мојсије се помоли за народ, 8 а ГОСПОД му рече: »Направи змију отровницу и стави је на мотку. Кога год уједе змија, а он погледа у змију на мотки, остаће жив.«
9 Тако Мојсије направи бронзану змију и стави је на мотку. Кога год би после тога ујела змија, погледао би у ону бронзану и остао жив.
Од горе Хор до Моава
10 Израелци кренуше даље и утаборише се у Овоту. 11 Потом одоше из Овота и утаборише се у Ије-Авариму, у пустињи која лежи источно од Моава. 12 Оданде кренуше даље и утаборише се у долини Зеред. 13 Потом кренуше даље и утаборише се дуж кланца Арнона, у пустињи која лежи и на аморејском подручју. Арнон је граница Моава према Аморејцима. 14 Зато се у Књизи ратова ГОСПОДЊИХ каже:
»Вахев у Суфи и клисуре, Арнон 15 и падине клисура које се спуштају до места Ара и леже дуж границе Моава.«
16 Оданде продужише ка Бееру, бунару код кога је ГОСПОД рекао Мојсију: »Окупи народ да им дам воде.«
17 Тада Израел запева ову песму:
»Набујај, бунару! Певајте о њему,
18 о бунару који су ископали кнежеви,
поглавари народа издубили жезлима,
својим палицама.«
Потом из пустиње одоше у Матану, 19 из Матане у Нахалиел, из Нахалиела у Бамот, 20 из Бамота у долину у Моаву где се врх Пизге надвија над пустолином.
Победа над царевима Сихоном и Огом
(5. Мојс 2,26-3,11)
21 Израел посла гласнике Сихону, цару Аморејаца, с поруком: 22 »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо скретати у њиве или винограде, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом док не прођемо кроз твоје подручје.«
23 Али Сихон не хтеде да пусти Израелце да прођу кроз његово подручје, него окупи сву своју војску и изађе у пустињу против њих. Када је стигао до Јахаца, нападе Израелце. 24 Израелци га победише мачем и запосеше његову земљу од кланца Арнона до потока Јабока, али само до Амонаца, јер је овима граница била утврђена. 25 Израелци заузеше све градове Аморејаца, укључујући Хешбон и сва насеља око њега, и настанише се у њима. 26 Хешбон је био престоница Сихона, цара Аморејаца, који је напао ранијег цара Моава и заузео сву његову земљу све до Арнона. 27 Зато песници кажу:
»Дођите у Хешбон, нека се изгради,
нека се обнови Сихонов град.
28 Из Хешбона изађе огањ,
пламен из Сихоновог града,
прогута Ар Моавски,
господаре Арнонових узвишица.
29 Тешко теби, Моаве!
Пропао си, народе Кемошев!
Предао си своје синове као бегунце,
а своје кћери као заточенице
Сихону, цару Аморејаца.
30 Али ми их оборисмо.
Хешбон пропаде све до Дивона.
Разорисмо све до Нофаха,
који се пружа до Медве.«
31 Тако су се Израелци настанили у земљи Аморејаца. 32 Након што је Мојсије послао људе да извиде Јаазер, Израелци заузеше насеља око њега и истераше Аморејце који су тамо били. 33 Онда се окренуше и пођоше горе путем према Башану, а Ог, цар Башана, и сва његова војска изађоше да их нападну код Едреја.
34 ГОСПОД рече Мојсију: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«
35 И они га поразише, заједно с његовим синовима и свом његовом војском, не оставивши ниједног преживелог, па запосеше његову земљу.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.
1 Одбацио си нас, Боже,
пробио нам бојне редове;
разгневио си се.
Сада нас врати.
2 Затресао си земљу и расцепио је.
Зацели јој пукотине од силног потреса.
3 Ударио си свој народ тешком невољом,
напио нас вином од ког се посрће.
4 А онима који те се боје
заставу си дигао да се ван домета лука склоне, Села
5 да се избаве они које волиш.
Спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу и Сихем разделити,
долину Сукот размерити.
7 Гилад је мој и Манасија је мој,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
8 Моав ми је суд за прање,
на Едом ћу бацити сандалу,
над Филистејом победнички поклич испуштам.«
9 Ко ће ме спровести до града утврђеног?
Ко ће ме довести до Едома?
10 Зар нећеш ти, Боже,
ти који нас одбаци,
ти, Боже, који више не излазиш у бој
с нашим војскама?
11 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
12 С Богом ћемо чинити силна дела
и он ће згазити наше душмане.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
5 Тешко Асирцу, шиби мога гнева,
у чијој руци је батина моје срџбе!
6 Шаљем га против безбожног народа,
против народа који ме разгневи,
да га ороби и опљачка,
да га изгази као блато на улици.
7 Али њему то није намера,
није то оно што је наумио –
он би да затре
и истреби многе народе.
8 »Зар сви моји заповедници нису цареви?« говори он.
9 »Зар није Кално прошао као Кархемиш,
Хамат као Арпад,
Самарија као Дамаск?
10 Као што ми рука дограби царства идолâ,
чији ликови надмашише оне из Јерусалима и Самарије,
11 исто ћу учинити са Јерусалимом и његовим ликовима
као што сам са Самаријом и њеним идолима.«
12 Када Господ заврши све што има да уради са гором Сион и са Јерусалимом, рећи ће: »Казнићу бахато хвалисање асирског цара и охолост у његовим очима. 13 Јер, он каже:
»‚То сам урадио снагом своје руке
и својом мудрошћу, јер сам уман.
Уклонио сам међе народима,
опљачкао њихова блага;
као јунак сам покорио њихове владаре.
14 Моја је рука нашла богатство народâ
као што се налази гнездо.
Као што се купе остављена јаја,
тако сам ја покупио све земље,
и нико не лепетну крилом,
нити уста отвори да пијукне.‘«
15 Зар се секира хвалише над оним ко њоме замахује,
или се тестера велича над оним ко њоме реже?
Као да шиба узмахује оним ко је диже
или као да батина диже онога ко није дрво!
16 Зато ће Господ, ГОСПОД над војскама, на његове ухрањене
послати болест од које се копни,
под његовим сјајем запалити буктећи огањ.
17 Светлост Израелова постаће огањ,
његов Светац пламен.
У једном дану ће му трње и драч
запалити и прождрети.
18 Сјај његових шума и плодних поља
потпуно ће уништити,
и биће као када болесник копни.
19 Стабала која остану у његовој шуми биће толико
да их и дете може пописати.
Остатак Израелов
20 Тога дана Остатак Израелов,
преживели народа Јаковљевог,
неће се више уздати
у онога који их је покосио,
него ће се истински уздати у ГОСПОДА,
Свеца Израеловог.
21 Остатак ће се вратити,
Остатак Јаковљев ће се вратити Богу силноме.
22 Ако твога народа, Израеле, буде колико и морског песка, ипак ће се вратити само Остатак. Одређено је уништење, свеопште и праведно. 23 Господ, ГОСПОД над војскама, уништиће сву земљу, као што је одредио.
24 Стога овако каже Господ, ГОСПОД над војскама:
»Народе мој, који живиш на Сиону,
не бој се Асирије, која те бије шибом
и на тебе диже батину као што је и Египат.
25 Ускоро ће престати мој гнев;
моја срџба ће их уништити.«
26 ГОСПОД над војскама удариће је бичем
као кад је ударио Мидјан код стене Орев
и подићи штап над водама, као што је и у Египту.
27 Тога дана ће њено бреме спасти са твојих плећа
и њен јарам са твога врата.
А јарам ће се сломити јер си се угојио.
28 Долазе до Ајата,
пролазе кроз Мигрон,
у Михмашу складиште залихе.
29 Прелазе преко превоја и кажу:
»Преноћићемо у Геви.«
Рама дрхти,
Гива Саулова бежи.
30 Повичи, Кћери галимска!
Слушај, Лаиша!
Јадан Анатот!
31 Мадмена бежи,
народ Гевима тражи заклон.
32 Данас ће стати у Нову,
замахнути песницом према гори Кћери сионске,
брду јерусалимском.
33 Ево, Господ, ГОСПОД над војскама,
откресаће гране великом силом.
Највиша стабла биће посечена,
висока снижена.
34 Секиром ће посећи шумске шипраге;
Либан ће пасти пред Силним.
Покоравање Богу
4 Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима? 2 Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите. 3 Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите – да бисте то проћердали у својим насладама.
4 Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ. 5 Или можда мислите да Писмо узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама[a]. 6 Али он нам дарује још већу милост. Зато каже:
»Бог се противи охолима,
а понизнима дарује милост.«(A)
7 Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас. 8 Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите. 9 Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост. 10 Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.
11 Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија. 12 Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?
Опомена против хвалисања
13 Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.« 14 Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне. 15 Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«, 16 ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло. 17 Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International