M’Cheyne Bible Reading Plan
Прописи о откупу људи, животиња и имања дарованих Богу
27 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Кажи Израелцима: ‚Ако се неко заветује да некога дâ ГОСПОДУ тако што ће платити одговарајућу противвредност, 3 одреди да вредност мушкарца између двадесет и шездесет година старости буде педесет шекела[a] сребра, према тежини светилишног шекела, 4 а вредност жене тридесет шекела[b]. 5 Вредност оних између пет и двадесет година старости нека буде двадесет шекела[c] за мушко, а десет шекела[d] за женско. 6 Вредност оних између једног месеца и пет година старости нека буде пет шекела[e] сребра за мушко, а три шекела[f] за женско. 7 Вредност оних преко шездесет година нека буде петнаест шекела[g] за мушкарца, а десет шекела за жену. 8 Ако је онај ко се заветује сувише сиромашан да плати наведену вредност, нека стане пред свештеника, па ће свештеник одредити вредност према томе колико овај може да плати.
9 »‚Ако је заветована животиња од оних које се приносе на жртву ГОСПОДУ, таква животиња дата ГОСПОДУ постаје света. 10 Нека се не надомештава или замењује, ни добра за лошу, ни лоша за добру. Ако ипак једна животиња буде замењена другом, онда и она и њена замена постају свете. 11 Ако је заветована нечиста животиња – она која се не приноси на жртву ГОСПОДУ – нека се животиња доведе пред свештеника, 12 а свештеник ће одредити да ли је добра или лоша. Коју год цену свештеник одреди, та нека и буде. 13 Ако власник хоће да откупи животињу, нека на њену вредност дода још једну петину.
14 »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ своју кућу као свети дар, нека свештеник процени да ли је кућа добра или лоша. Коју год вредност свештеник одреди, та нека и остане. 15 Ако онај ко је дао своју кућу хоће да је откупи, нека на њену вредност дода једну петину, и кућа ће опет бити његова.
16 »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ део земље од своје очевине као свети дар, нека се њена вредност одреди према количини семена потребној да се она засеје – педесет шекела сребра за сваки хомер[h] семена јечма. 17 Ако своју њиву дâ у години јубилеја, нека остане раније одређена вредност. 18 Али, ако своју њиву дâ после године јубилеја, нека свештеник израчуна њену вредност у сребру према броју година које су преостале до наредне године јубилеја, па ће њена раније одређена вредност бити умањена. 19 Ако онај ко је дао њиву хоће да је откупи, нека на њену вредност дода још једну петину, и она ће опет бити његова. 20 Али, ако не откупи њиву или је прода другом, она више не може да се откупи. 21 Када та њива буде враћена у години јубилеја, постаће света ГОСПОДУ као њива која је неповратно предата. Постаће свештеничко власништво. 22 Ако неко, као свети дар, дâ ГОСПОДУ њиву коју је купио, која није део његове очевине, 23 нека свештеник израчуна њену вредност до године јубилеја, а човек нека истог дана исплати њену вредност као нешто што је свето ГОСПОДУ. 24 У години јубилеја, нека њива буде враћена оном човеку од кога је купљена – првобитном власнику земље. 25 Свака вредност нека се одређује према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера[i].
26 »‚Нека нико не даје првину животиње као свети дар, јер првина већ припада ГОСПОДУ. Био то во или овца, ГОСПОДУ припада. 27 Ако је првина нечисте животиње, може да се откупи по њеној раније утврђеној вредности, додајући на њу једну петину. А ако не буде откупљена, нека се животиња прода по њеној раније утврђеној вредности.
28 »‚Ништа што човек неповратно преда ГОСПОДУ од онога што поседује – био то човек, животиња или очевина – не сме да се прода или откупи. Све што је неповратно предато, ГОСПОДУ је пресвето. 29 Ниједан човек који је неповратно предат не сме да се откупи, него мора да се погуби.
30 »‚Десетак свега са земље припада ГОСПОДУ, било то жито са поља или плодови са дрвећа. То је ГОСПОДУ свето. 31 Ако неко хоће да откупи део од свога десетка, нека на то дода једну петину. 32 Сав десетак од крупне и ситне стоке – свака десета животиња која прође испод пастировог штапа – свет је ГОСПОДУ. 33 Нека пастир не гледа да ли је животиња добра или лоша и нека је не замењује. Ако је ипак замени, онда и та животиња и њена замена постају свете и не могу се откупити.‘«
34 То су заповести које је на Синајској гори ГОСПОД дао Мојсију за Израелце.
Давидов. Када је отишао од Авимелеха, пред којим се претварао да је луд, па га је овај отерао.
1 Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба,
стално га хвалити својим устима.
2 Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ –
чуће то кротки и обрадовати се.
3 Величајте са мном ГОСПОДА,
заједно узвисујмо Име његово.
4 Тражио сам ГОСПОДА,
и он ме услишио
– избавио ме од свих мојих страхова.
5 Који у њега гледају, озарени су,
лице им никад не облива стид.
6 Ево, сиромах завапи,
и ГОСПОД га услиши
и спасе из свих невоља.
7 Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
око оних који се ГОСПОДА боје
и избавља их.
8 Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
благо човеку који се у њега узда.
9 Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
јер који га се боје ничим не оскудевају.
10 И лавови могу немати хране и огладнети,
али они који траже ГОСПОДА
ничег доброг нису лишени.
11 Дођите, децо, саслушајте ме,
учићу вас страху од ГОСПОДА.
12 Ако уживаш у животу
и желиш да видиш многе дане среће,
13 чувај свој језик од зла
и своје усне од лажљивих речи.
14 Клони се зла и чини добро,
тражи мир и за њим иди.
15 Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
његове уши чују њихове вапаје.
16 Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
који чине зло,
да спомен на њих уклони са земље.
17 Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
избавља их из свих невоља.
18 ГОСПОД је близу онима
који су сломљеног срца
и спасава оне чији је дух скршен.
19 Праведника могу снаћи многе невоље,
али га ГОСПОД из свих њих избавља;
20 све кости му чува,
ниједна од њих неће се сломити.
21 Зло ће погубити опакога
и кажњени ће бити који мрзе праведника.
22 ГОСПОД откупљује своје слуге,
нема казне за онога ко се у њега узда.
10 Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част. 2 Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним[a]. 3 И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.
4 Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.
5 Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар: 6 Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске. 7 Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.
8 Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.
9 Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.
10 Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.
11 Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.
12 Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: 13 у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. 14 Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?
15 Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.
16 Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! 17 Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.
18 Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.
19 Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.
20 Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.
Ширење исправног учења
2 А ти говори оно што је у складу са исправним учењем: 2 да старци буду умерени, достојни поштовања, разборити, исправни у вери, љубави, стрпљивости.
3 Исто тако и старице да се понашају како доликује светима: да не буду клеветнице ни ропски одане многом вину, него учитељице добра, 4 да уче младе жене да воле своје мужеве и децу, 5 да буду разборите, чисте, вредне у кући, добре, потчињене својим мужевима – да се не оцрњује Божија реч.
6 Исто тако, подстичи младиће да буду разборити. 7 У свему им буди пример чинећи добра дела. У поучавању покажи неисквареност, озбиљност, 8 исправну[a] реч којој се не може приговорити, да се постиди онај ко ти се противи, јер нема ништа рђаво да каже о нама.
9 Нека се робови у свему потчињавају својим господарима. Нека им угађају, а не противрече. 10 Нека их не поткрадају, него нека покажу да им се може веровати, да учење нашег Спаситеља, Бога, у свему буде привлачно.
11 Јер, за све људе се појавила Божија милост, која доноси спасење. 12 Она нас учи да се одрекнемо безбожности и овоземаљских пожуда, да у овом свету живимо разборито, праведно и побожно 13 док ишчекујемо срећну наду и да се у слави појави велики Бог и наш Спаситељ, Исус Христос. 14 Он је самога себе дао за нас да нас избави од сваког безакоња и да себи очисти народ који му припада, који ревносно чини добра дела.
15 То говори и бодри и прекоревај са сваком одлучношћу. Нека те нико не презире.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International