M’Cheyne Bible Reading Plan
Аарон и његови синови постављени за свештенике
(2. Мојс 29,1-45)
8 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Узми Аарона и његове синове, њихову одећу, уље за помазање, јунца за жртву за очишћење, два овна и корпу са бесквасним хлебом, 3 па окупи целу заједницу код улаза у Шатор састанка.«
4 Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио и заједница се окупи на улазу у Шатор састанка.
5 Мојсије рече заједници: »Ово је ГОСПОД заповедио да се учини.«
6 Онда изведе Аарона и његове синове, па их опра водом. 7 Аарону обуче кошуљу, опаса га тканицом, огрну га огртачем и стави на њега наплећак. Наплећак веза за огртач појасом, тако да је био за њега причвршћен. 8 Стави на Аарона и напрсник, а у напрсник уметну Урим и Тумим. 9 На главу му стави турбан, а на предњу страну турбана намести златну плочицу, свету дијадему, као што му је ГОСПОД заповедио.
10 Онда Мојсије узе уља за помазање, па помаза Боравиште и све у њему, и тако их освешта. 11 Уљем седам пута пошкропи жртвеник, помазујући тако жртвеник и сав његов прибор, као и умиваоник и његово постоље, да би их освештао. 12 Затим изли уља за помазање на Ааронову главу и помаза га да би га освештао. 13 Потом изведе Ааронове синове, обуче им кошуље, опаса их тканицама и стави им чалме, као што му је ГОСПОД заповедио.
14 Онда доведе јунца за жртву за очишћење, а Аарон и његови синови положише руке на главу јунца. 15 Мојсије закла јунца, па узе његове крви и прстом је стави на рогове жртвеника да жртвеник очисти, а преосталу крв изли у његово подножје. Тако освешта жртвеник извршивши обред помирења за њега. 16 Затим узе сав лој око утробе, привесак јетре и оба бубрега с њиховим лојем, па их спали на жртвенику, 17 а јунца, његову кожу, месо и нечист спали ван табора, као што му је ГОСПОД заповедио.
18 Онда доведе овна за жртву паљеницу, а Аарон и његови синови положише руке на главу овна. 19 Мојсије закла овна и његовом крвљу запљусну жртвеник са свих страна. 20 Овна исече на комаде, па главу, комаде и лој спали, 21 а утробу и ноге опра водом. Затим целог овна спали на жртвенику као што му је ГОСПОД заповедио. То је била жртва паљеница, пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.
22 Он онда доведе и другог овна, овна за свештеничко постављење, а Аарон и његови синови положише руке на главу овна. 23 Мојсије га закла, узе његове крви, па њоме Аарону премаза ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге. 24 Онда изведе и Ааронове синове, па им крвљу премаза ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге. Потом крвљу запљусну жртвеник са свих страна. 25 Затим узе лој, улојени реп и сав лој са утробе, привесак јетре, оба бубрега са њиховим лојем и десни бут. 26 Из корпе са бесквасним хлебом, која је била пред ГОСПОДОМ, узе једну бесквасну погачу, једну погачу замешену с уљем и једну лепињу, па их положи на комаде лоја и на десни бут. 27 Све то стави Аарону и његовим синовима у руке и окрену овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану. 28 Мојсије то онда узе из њихових руку и спали на жртвенику поврх жртве паљенице. То је била жртва за свештеничко постављење, пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром. 29 Затим узе груди, па их окрену овамо-онамо као жртву окретану пред ГОСПОДОМ. То је био Мојсијев део од овна за свештеничко постављење као што му је ГОСПОД заповедио.
30 Мојсије потом узе уља за помазање и крви са жртвеника, па њима пошкропи Аарона и његову одећу и његове синове и њихову одећу. Тако освешта Аарона и његову одећу и његове синове и њихову одећу.
31 Онда Мојсије рече Аарону и његовим синовима: »Скувајте месо на улазу у Шатор састанка и тамо га једите са хлебом из корпе у којој су житне жртве за свештеничко постављење, као што сам заповедио кад сам рекао: ‚Нека га једу Аарон и његови синови.‘ 32 Оно што преостане од меса и хлеба, спалите. 33 Седам дана не одлазите са улаза у Шатор састанка, све док се не заврши време вашег постављења, јер ће ваше постављење трајати седам дана. 34 Ово што је данас учињено, ГОСПОД је заповедио да би се за вас извршио обред помирења. 35 Седам дана останите на улазу у Шатор састанка, и дању и ноћу, и извршавајте дужности које вам је ГОСПОД дао, да не погинете, јер тако ми је заповеђено.«
36 И Аарон и његови синови учинише све што им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
23 Када седнеш да обедујеш с владаром,
држи на уму ко је пред тобом.
2 Обуздај се[a] ако си прождрљив.
3 Не жуди за његовим ђаконијама,
јер то јело је вараво.
4 Не ради мукотрпно да стекнеш богатство –
имај памети да се обуздаш.
5 Само ли га погледаш, благо нестане,
јер му крила израсту као орлу и на небо одлети.
6 Немој да једеш тврдичино јело,
не жуди за његовим ђаконијама.
7 Јер, он је онакав како мисли.
»Једи и пиј«, каже ти, али тако не мисли.
8 Повратићеш оно мало што си појео
и све твоје похвале биће узалудне.
9 Не говори безумнику,
јер ће презрети мудрост твојих речи.
10 Не померај прастари међаш
и не улази у њиву сирочади.
11 Јер, њихов Бранитељ је јак –
он ће водити њихову парницу с тобом.
12 Срцем приони уз поуку
и ушима уз речи знања.
13 Не устежи се да дете васпитаваш стегом –
ако га истучеш прутом, неће умрети.
14 Истуци га прутом
и спаси га Шеола.
15 Сине мој, будеш ли мудар,
и ја ћу се радовати.
16 Свим својим бићем ћу клицати
кад будеш говорио што је право.
17 Не завиди грешницима,
него увек буди у страху од ГОСПОДА.
18 Јер, има за тебе будућности
и нада ти се неће изјаловити.
19 Слушај, сине мој, буди мудар
и управи своје срце на прави пут.
20 Не дружи се с онима који се наливају вином
или се ождеравају месом,
21 јер пијанице и прождрљивци падају у сиромаштво,
а поспаност их облачи у рите.
22 Слушај свога оца, који те је зачео,
и не презири мајку када остари.
23 Купи истину и не продаји је;
стекни мудрост, стегу и умност.
24 Праведников отац силно се радује;
ко има мудрог сина, весели се због њега.
25 Нека ти се отац и мајка веселе,
нека се радује она која те родила!
26 Сине мој, обрати пажњу
и добро гледај шта чиним.
27 Блудница је дубока јама
и прељубница тесан студенац.
28 Попут разбојника вреба у заседи
и умножава неверне међу људима.
29 Ко говори »авај«? Ко говори »јао«?
Ко се завађа? Ко се жали?
Ко има непотребне ране?
Ко има очи подливене крвљу?
30 Они који дуго седе за вином,
који иду да кушају мешано вино.
31 Не гледај у вино зато што је црвено,
зато што се искри у чаши,
зато што клизи низ грло.
32 На крају уједа као змија
и трује као гуја.
33 Очи ће ти гледати чудне призоре,
а срце помишљати на будалаштине.
34 Биће ти као да спаваш насред мора
или лежиш уврх катарке.
35 »Изударали ме«, говорићеш, »али нисам повређен!
Истукли ме, а ја ништа не осећам!
Кад се пробудим, тражићу још пића.«
Павлово служење у Солуну
2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2 Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу[a], објавимо Божије еванђеље. 3 Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. 4 Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.
5 Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. 6 И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.
7 Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. 8 Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.
9 Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. 10 Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. 11 А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, 12 бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.
13 Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.
14 Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, 15 од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима 16 када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.
Павлова жудња да поново посети Солуњане
17 А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. 18 Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. 19 Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? 20 Да, ви сте наша слава и наша радост.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International