M’Cheyne Bible Reading Plan
Мирјам и Аарон говоре против Мојсија
12 Мирјам и Аарон почеше да говоре против Мојсија због његове жене Кушанке, јер се био оженио Кушанком.
2 »Зар је ГОСПОД говорио само преко Мојсија?« питали су. »Зар није говорио и преко нас?«
И ГОСПОД то чу. 3 А Мојсије је био веома понизан човек, понизнији од било кога на земљи.
4 ГОСПОД одмах рече Мојсију, Аарону и Мирјам: »Све троје изађите до Шатора састанка.«
И њих троје изађоше, 5 а ГОСПОД сиђе у стубу облака, стаде на улаз у Шатор и позва Аарона и Мирјам.
Када су обоје пришли, 6 он рече: »Слушајте шта ћу вам рећи:
»Када је међу вама пророк ГОСПОДЊИ,
ја му се у виђењима откривам,
у сновима му говорим.
7 Али није тако с мојим слугом Мојсијем –
он је веран у свој мојој кући.
8 Ја с њим разговарам лицем у лице,
отворено, а не у загонеткама.
Он обличје ГОСПОДЊЕ гледа.
Како вас онда није било страх
да против мога слуге Мојсија говорите?«
9 И ГОСПОД се разгневи на њих и оде.
Мирјам кажњена
10 Када се облак удаљио од Шатора, а оно – Мирјам огубавела, побелела као снег!
Аарон се окрену према њој и виде да има губу, 11 па рече Мојсију: »Молим те, господару, не узми нам за зло грех који смо починили у својој лудости. 12 Немој да она буде као мртворођенче којем је месо полуизједено када излази из мајчине утробе.«
13 Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Боже, молим те, излечи је!«
14 А ГОСПОД одговори Мојсију: »Да јој је отац пљунуо у лице, зар њена срамота не би трајала седам дана? Држи је ван табора седам дана, а после тога може да се доведе назад.«
15 Тако су Мирјам седам дана држали ван табора, а народ није кретао на пут док је нису довели назад.
16 После тога народ оде из Хацерота и утабори се у пустињи Паран.
Мојсије шаље извиднике у Ханаан
(5. Мојс 1,19-33)
13 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Пошаљи људе да извиде земљу Ханаан, коју дајем Израелцима. Из сваког праотачког племена пошаљи једног од његових поглавара.«
3 И Мојсије их, на ГОСПОДЊУ заповест, посла из пустиње Паран. Сви они били су вође Израелаца, 4 а ово су њихова имена:
Из Рувимовог племена: Шамуа син Закуров.
5 Из Симеоновог племена: Шафат син Хоријев.
6 Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов.
7 Из Исахаровог племена: Јигал син Јосифов.
8 Из Ефремовог племена: Хошеа син Навин.
9 Из Венијаминовог племена: Палти син Рафуов.
10 Из Завулоновог племена: Гадиел син Содијев.
11 Из Јосифовог, то јест Манасијиног племена: Гади син Сусијев.
12 Из Дановог племена: Амиел син Гемалијев.
13 Из Асировог племена: Сетур син Михаилов.
14 Из Нефталимовог племена: Нахби син Вофсијев.
15 Из Гадовог племена: Геуел син Махијев.
16 То су била имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Хошеи сину Навину Мојсије даде име Исус[a].
17 Када их је Мојсије послао да извиде земљу Ханаан, рече им: »Идите горе кроз Негев, па даље у Горје. 18 Видите каква је земља и да ли су људи који у њој живе снажни или слаби, малобројни или многобројни. 19 Каква је земља у којој живе: добра или рђава? У каквим градовима живе: без бедемâ или утврђеним? 20 Какво је тле: плодно или мршаво? Има ли на њему дрвећа или нема? И учините све да донесете плодова те земље.«
А било је време првог зрелог грожђа.
21 Тако они одоше горе и извидеше земљу од пустиње Цин све до Рехова према Лево-Хамату. 22 Одоше горе кроз Негев и стигоше до Хеврона, где су живели Анакови потомци Ахиман, Шешај и Талмај. Хеврон је подигнут седам година пре Цоана у Египту. 23 Када су дошли у кланац Ешкол, одрезаше лозу на којој је био један једини грозд, па га двојица од њих понеше између себе, на мотки, а понеше и нарова и смокава. 24 Тај кланац је прозван Ешкол[b] управо због грозда који су Израелци тамо одрезали. 25 После четрдесет дана, вратише се из извиђања земље. 26 Дођоше Мојсију и Аарону и целој израелској заједници у Кадешу, у пустињи Паран, па њима и целој заједници поднеше извештај и показаше плодове земље.
27 Овако су известили Мојсија: »Били смо у земљи у коју си нас послао, и њоме заиста тече мед и млеко. Ево њених плодова. 28 Али народ који тамо живи јак је, а градови су утврђени и веома велики. Чак смо тамо видели и Анакове потомке. 29 Амалечани живе у Негеву, Хетити, Јевусејци и Аморејци у Горју, а Ханаанци уз море и дуж реке Јордан.«
30 Тада Калев утиша народ око Мојсија и рече: »Треба сместа да идемо горе и запоседнемо земљу, јер ми то можемо.«
31 Али људи који су ишли с њим рекоше: »Не можемо да нападнемо онај народ, јер су јачи од нас.«
32 Они проширише међу Израелцима рђав глас о земљи коју су извиђали, говорећи: »Земља коју смо извиђали прождире своје становнике. Сви људи које смо тамо видели крупног су стаса. 33 Видели смо тамо и Нефилиме[c], Анакове потомке потекле од Нефилима. Сами себи смо изгледали као скакавци, а тако смо изгледали и њима.«
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
2 Ово је Исаија син Амоцов видео о Јуди и Јерусалиму:
Божија владавина
(Мих 4,1-3)
2 У последње дане гора Дома ГОСПОДЊЕГ
биће постављена за главну међу горама.
Биће узвишена изнад брдâ
и сви ће се народи сливати к њој.
3 Многи народи ће доћи и рећи:
»Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ,
до Дома Бога Јаковљевог.
Он ће нас научити својим путевима
да бисмо његовим стазама ходали.«
Јер, из Сиона ће изаћи Закон,
Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.
4 Он ће судити међу народностима
и окончати спорове многих народа.
Они ће своје мачеве прековати у раонике
и копља у косире.
Народ неће дизати мач на народ,
нити ће се више обучавати за рат.
5 Хајде, народе Јаковљев,
да у светлости ГОСПОДЊОЈ ходамо.
6 Напустио си свој народ,
народ Јаковљев,
јер су пуни сујеверја с истока.
Баве се враџбинама као Филистејци,
с туђинцима се договарају.
7 Земља им је пуна сребра и злата,
њиховом благу нема краја.
Земља им је пуна коњâ,
борним колима нема краја.
8 Земља им је пуна идола,
клањају се делу својих руку,
оном што су њихови прсти начинили.
9 Зато ће човек бити унижен,
сви људи понижени –
немој да им опростиш.
10 Уђи међу стење,
сакриј се у земљу
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства.
11 Обориће се поглед бахатога
и људска охолост биће понижена.
Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити.
12 Јер, ГОСПОД над војскама спремио је дан
за све охоле и надмене,
за све што се уздигло –
и биће понижени –
13 за све либанске кедрове,
високе и надмене,
и све башанске храстове,
14 за све уздигнуте горе
и сва висока брда,
15 за сваку узвишену кулу
и сваки утврђени зид,
16 за сваку трговачку[a], лађу
и сваки гиздави брод.
17 Биће унижена човекова бахатост
и понижена људска охолост.
Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити,
18 а идоли ће нетрагом нестати.
19 Људи ће бежати у пећине у стенама
и у рупе у земљи
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства
када он устане да потресе земљу.
20 Тога дана људи ће
кртицама и слепим мишевима
бацати своје идоле од сребра и идоле од злата,
које су направили да им се клањају.
21 Бежаће у процепе стена
и под високе литице
од страхоте ГОСПОДЊЕ
и сјаја његовог величанства
када он устане да потресе земљу.
22 Не уздајте се у човека,
који има само дах у ноздрвама –
јер, шта он вреди?
Христова жртва принета једном заувек
10 Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу. 2 Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе. 3 Али, жртве сваке године само подсећају на грехе, 4 јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.
5 Зато је Христос, улазећи у свет, рекао:
»Ниси желео жртве и приносе,
него си ми припремио тело.
6 Паљенице и жртве за грех
нису ти биле миле.
7 Тада рекох:
‚Ево долазим – о мени пише у књизи –
да извршим твоју вољу, Боже.‘«(A)
8 Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе. 9 А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго. 10 У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.
11 Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе. 12 А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна 13 и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге. 14 Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.
15 А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:
16 »Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ:
ставићу своје законе у њихово срце
и уписати их у њихове мисли.«(B)
17 И:
»Више се нећу сећати њихових греха
и њиховог безакоња.«(C)
18 А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.
Позив на истрајност
19 Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама, 20 новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело, 21 и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом, 22 искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом. 23 Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање. 24 Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела. 25 Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан.
26 Јер, ако намерно грешимо пошто смо спознали истину, онда више нема жртве за грех, 27 него само страшно ишчекивање Суда и жестине огња који ће прождрети Божије противнике. 28 Ко одбаци Мојсијев закон, без милости се погубљује на основу сведочења два или три сведока. 29 Замислите колико ће гору казну заслужити онај ко погази Сина Божијег и нечистом сматра крв савеза којом је освештан и ко увреди Духа милости! 30 Јер, ми знамо Онога који је рекао: »Моја је освета, ја ћу узвратити«(D), и: »Господ ће судити свом народу«(E). 31 Страшно је пасти у руке Бога живога!
32 Сећајте се оних првих дана када сте, тек просветљени, поднели тешку борбу пуну страдања. 33 Понекад сте били јавно извргнути порузи и невољама, а понекад сте стајали раме уз раме с онима с којима се тако поступало. 34 Саосећали сте са сужњима и с радошћу примали отимање ваше имовине, знајући да имате боље и трајно имање.
35 Не одбацујте, дакле, своје поуздање – донеће вам богату награду. 36 Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао. 37 Јер:
»Још мало, врло мало,
и доћи ће Онај који долази, неће закаснити.
38 Мој праведник ће живети од вере,
а ако одступи,
нећу бити задовољан њиме.«(F)
39 Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International