M’Cheyne Bible Reading Plan

Авра̂м и три тајанствена посетиоца

18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. ² Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље ³ и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. ⁴ Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. ⁵ Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

⁶ Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере^[a] брашна, умеси погаче и испеци их!“

⁷ Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. ⁸ Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

⁹ Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“

¹⁰ Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. ¹¹ И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. ¹² Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

¹³ Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ ¹⁴ Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

¹⁵ Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Авра̂м посредује за Содому

¹⁶ Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. ¹⁷ Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, ¹⁸ кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? ¹⁹ Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“

²⁰ Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. ²¹ Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

²² Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.^{[b] 23} Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? ²⁴ Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? ²⁵ Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

²⁶ Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

²⁷ Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. ²⁸ Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

²⁹ Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

³⁰ Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

³¹ Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

³² Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

³³ Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.

Исусово преображење

17 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, ² те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. ³ Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим.

⁴ Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ ⁵ Док је Петар још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ ⁶ Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. ⁷ Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ ⁸ Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не ускрсне из мртвих.“

¹⁰ Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ ¹¹ Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. ¹² Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ ¹³ Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу.

Исус исцељује опседнутог дечака

¹⁴ Кад су дошли к народу, приступи му један човек и паде пред њим на колена. ¹⁵ Рече: „Господе, смилуј се на мога сина јер је месечар и страшно се мучи. Често пада у ватру и у воду. ¹⁶ Довео сам га твојим ученицима, али они нису могли да га излече.“

¹⁷ Исус им одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама?! Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака овамо!“ ¹⁸ Исус запрети злом духу, те он изађе из дечака. Дечак оздрави истог часа.

¹⁹ Нешто касније, ученици насамо приступе Исусу и упитају га: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“ ²⁰ А он им рече: „Зато што имате мало вере. Заиста вам кажем, ако имате вере као зрно горушице, можете рећи овој гори: ’Премести се одавде онамо!’, она ће се заиста преместити и ништа вам неће бити немогуће. ²¹ А овај род истерује се само постом и молитвом.“^[a]

Исус поново говори о својој смрти

²² Враћајући се у Галилеју, Исус рече својим ученицима: „Син Човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али ће он ускрснути трећег дана.“ То их је дубоко ожалостило.

О давању храмског пореза

²⁴ Када су дошли у Кафарнаум, приступе Петру убирачи храмског пореза који је износио две драхме, па га упитају: „Зар ваш учитељ не плаћа две драхме?“ ²⁵ Петар одговори: „Плаћа.“ А кад је ушао у кућу, Исус га претекне: „Шта мислиш, Симоне? Од кога цареви убиру намет или порез? Од својих синова, или од туђих?“

²⁶ „Од туђих“ – одговори Петар. Исус му онда рече: „Дакле, синови су изузети. ²⁷ Ипак, да их не бисмо збуњивали, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу која се упеца, па јој отвори уста. Ту ћеш наћи новчић од четири драхме. Узећеш га и дати им за мене и за себе.“

7 Када је зид обновљен, када сам поставио врата и када су били постављени вратари, певачи и Левити; ² поставио сам над Јерусалимом свог брата Хананија и заповедника утврђења Ананију. Јер, он је био човек од поверења и богобојазнији од многих других. ³ Рекао сам им: „Нека се не отварају врата Јерусалима док сунце не огреје. А кад стражари буду на местима, нек они затворе врата и закључају их. Нека се поставе стражари од становника Јерусалима, неке на своје место страже, а неке пред својом кућом.“

Попис повратника

⁴ Град је био простран и велик, са тек нешто житеља у свом средишту, а куће још нису биле обновљене. ⁵ А мој Бог ми је ставио на срце па сам окупио главаре, достојанственике и народ да се попишу у родослове. Тако сам пронашао родословну књигу оних који су се вратили први, и открио да је у њој писало:

⁷⁰ Неки су главари отачких домова приложили за дело. Тирсата је дао у ризницу хиљаду златних драхми^[b], педесет посуда и пет стотина тридесет свештеничких одора. ⁷¹ Неки су главари отачких домова приложили у ризницу за дело двадесет хиљада златних драхми^[c] и две хиљаде две стотине сребрних мина^[d]. ⁷² Остали народ је дао двадесет хиљада златних драхми, две хиљаде сребрних мина^[e] и шездесет седам одора за свештенике.

⁷³ Тако су се настанили свештеници и Левити, вратари, певачи, неки од народа, храмске слуге и сав Израиљ у својим градовима.

А када је дошао седми месец, сав је израиљски народ био у својим градовима.

У Солуну

17 Прошавши кроз Амфипољ и Аполонију, дошли су у Солун, где је била јудејска синагога. ² Павле је по свом обичају ушао у синагогу и током три суботе расправљао с њима на основу Писама. ³ Објашњавао је и доказивао: „Требало је да Христос пострада и ускрсне из мртвих. Исус кога вам ја проповедам је заиста Христос.“ ⁴ Неки од Јевреја су били уверени у то, па су се придружили Павлу и Сили, као и велики број богобојазних Грка и много угледних жена. ⁵ Али други Јевреји, пуни зависти, покупе неке уличне пробисвете, окупе гомилу и направе гужву у граду. Дошли су пред Јасонову кућу тражећи да се Павле и Сила изведу пред народ.

⁶ Како их нису нашли тамо, зграбили су Јасона и још неке од браће и одвукли их пред градске старешине вичући: „Ови људи, који су по целом свету изазивали нереде, сада су дошли и код нас! ⁷ Јасон их је примио у своју кућу. Они раде све што је против царских одредаба говорећи да постоји неки други цар који се зове Исус.“ ⁸ Тако су узбунили грађане и градске старешине који су то чули. ⁹ Али, када су добили јемство од Јасона, ослободили су их.

У Верији

¹⁰ Браћа су исте ноћи брже-боље послала Павла и Силу у Верију. Када су стигли тамо, отишли су у јудејску синагогу. ¹¹ Овдашњи Јевреји су били племенитији од оних у Солуну, па су прихватили поруку са свом преданошћу, свакодневно истражујући Писма да виде да ли је то заиста тако. ¹² Много Јевреја је поверовало, и не мали број угледних Гркиња и Грка.

¹³ Када су Јевреји из Солуна сазнали да је Павле у Верији објавио Божију реч, дошли су тамо, те узнемирили и узбунили народ. ¹⁴ Тада су браћа послала Павла да иде у приморје, док су Сила и Тимотеј остали тамо. ¹⁵ Павлови пратиоци су одвели Павла у Атину, а затим су се вратили примивши од њега налог за Силу и Тимотеја да му се што пре придруже.

Павле у Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је силно узнемирен посматрајући град који је био пун идола. ¹⁷ Стога је отишао у синагогу и расправљао са Јеврејима и побожним незнабошцима, и сваки дан проповедао на главном тргу свима који би се тамо задесили. ¹⁸ Такође су и неки епикурејски и стоички филозофи расправљали са Павлом. Неки од њих су рекли: „Шта овај брбљивац хоће да каже?“ „Чини се да навешћује стране богове“ – говорили су други. Јер је Павле проповедао Радосну вест о Исусу и ускрсењу. ¹⁹ Повели су га са собом и довели на Ареопаг, говорећи: „Можемо ли да знамо какво то ново учење научаваш? ²⁰ Наиме, пуниш нам уши неким необичним тврдњама, па бисмо желели да знамо шта је то.“ ²¹ (А сви Атињани и странци који ту бораве, не проводе време ни на шта друго осим да саопште и чују неку нову вест.)

Павлов говор на Ареопагу

²² Тада је Павле стао насред Ареопага и рекао: „Атињани, примећујем да сте, по свему судећи, веома побожни. ²³ Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње, открио сам један жртвеник на коме је било написано: ’Непознатом Богу’. Онога којега и не знајући поштујете, тога вам ја навешћујем.

²⁴ Тај Бог је створио свет и све што је на њему. Он који је Господар неба и земље, не пребива у храмовима који су направљени људском руком, ²⁵ нити има потребу да га послужују људске руке, јер он је тај који свима даје живот и дах – и све друго. ²⁶ Бог је од једног човека створио све народе да населе целу земљу, и утврдио одређена времена и границе њиховог настањивања, ²⁷ да траже Бога не би ли га како напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас. ²⁸ У њему живимо, крећемо се и битишемо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’И ми смо његово потомство.’ ²⁹ Будући да смо Божије потомство, не смемо да мислимо да је Бог сличан лику од злата, сребра или камена – делу људске уметности и маште. ³⁰ Бог је прешао преко времена незнања, али сада налаже људима да се сви и свуда покају, ³¹ јер је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека којега је он одредио. То је потврдио пред свим људима када га је ускрснуо из мртвих.“

³² Кад су чули за ускрсење из мртвих, једни су се ругали, док су други говорили: „Чућемо те други пут о томе.“ ³³ Павле се затим удаљио од њих. ³⁴ Ипак, неколико људи је пристало уз њега и поверовало. Међу њима су били Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други са њима.