M’Cheyne Bible Reading Plan

Илија однет на небо

2 Кад је било време да Господ узме Илију у небо, Илија и Јелисеј су отишли из Галгала. ² Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“

Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.

³ А пророчки синови, који су били у Ветиљу, изађу пред Јелисеја и рекну му: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“

Он рече: „И ја знам; тихо.“

⁴ Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Јерихон.“

Он му одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ И тако оду у Јерихон.

⁵ У Јерихону пророчки синови приступе Јелисеју и упитају га: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“

Он одговори: „И ја то знам; тихо.“

⁶ Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“

Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла.

⁷ Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. ⁸ Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом.

⁹ Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“

Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“

¹⁰ Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“

¹¹ Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. ¹² Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.

¹³ Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. ¹⁴ Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође.

¹⁵ Пророчки синови из Јерихона који су га посматрали издалека, рекоше: „Илијин дух је починуо на Јелисеју!“ Кад су дошли да се сретну с њим, поклонили су му се лицем до земље. ¹⁶ Тада му рекоше: „Ево, твоје слуге имају педесет јаких људи са собом, да иду и потраже твога господара. Можда га је Дух Господњи бацио на неку планину, или у неку долину.“

Он рече: „Не шаљите их.“

¹⁷ Они су тако навалили на њега, да му је било непријатно. Онда им је рекао: „Пошаљите их.“ Послали су педесет људи, који су тражили три дана, али га нису нашли. ¹⁸ Кад су се вратили к њему, који је остао у Јерихону, он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?“

Исцељење воде

¹⁹ Људи из града рекоше Јелисеју: „Као што мој господар види, град је добар за живот, али је вода лоша, а земља јалова.“

²⁰ Јелисеј рече: „Донесите ми нову чинију.“ Они му донесоше.

²¹ Он оде до извора, баци у њега соли и рече: „Говори Господ: ’Исцељујем ову воду, да од ње више не дође ни смрти ни јаловости.’“ ²² Вода је постала здрава све до данас, према речи коју је рекао Јелисеј.

Јелисеју се ругају

²³ Оданде је отишао у Ветиљ. Док је ходао путем, из града су изашли неки мали дечаци и ругали му се говорећи: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ ²⁴ Он се окренуо, погледао их и проклео их у име Господње. Тада су из шуме изашле две медведице и растргле четрдесет два дечака. ²⁵ Одатле је отишао на гору Кармил, па се затим вратио у Самарију.

О другом Христовом доласку и антихристу

2 А што се тиче доласка нашег Господа Исуса Христа и нашег сабирања око њега, молимо вас, браћо, ² не дајте да вас ко поколеба у мишљењу или да вас узнемири, ни духом, ни поруком, нити тобоже нашом посланицом, говорећи да је дан Господњи већ дошао. ³ Не дајте да вас заведу ни на који начин, јер дан Господњи неће доћи док прво не наступи велики отпад од вере, и не појави се човек безакоња, син пропасти. ⁴ Он се супротставља свему што се назива „богом“ или светињом, и поставља се изнад тога. Он ће чак сести и у Божији храм и издавати се за Бога.

⁵ Зар се не сећате да сам вам ово говорио још док сам био код вас? ⁶ Сада знате шта га задржава да се појави док не дође његово време. ⁷ Тајна безакоња, наиме, већ делује, али он ће се појавити тек кад буде уклоњен онај који га сада задржава. ⁸ Тада ће се појавити човек безакоња, кога ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити појавом свог доласка. ⁹ Појава безаконика, заснована на сатанском деловању, биће пропраћена сваковрсним лажним знацима и чудима, ¹⁰ и сваком врстом неправде која обмањује оне који пропадају, зато што нису прихватили љубав према истини да би били спасени. ¹¹ Зато их Бог препушта деловању заблуде да би поверавали лажи, ¹² те да би били осуђени сви који нису поверовали у истину, него су уживали у неправедности.

Изабрани сте за спасење

¹³ А ми смо дужни да стално захваљујемо Богу за вас, од Господа вољена браћо, јер вас је Бог од почетка изабрао за спасење, посветивши вас деловањем Духа и вером у истину. ¹⁴ Он вас је позвао Радосном вешћу коју смо вам ми проповедали, да имате удела у слави нашег Господа Исуса Христа. ¹⁵ Стога, браћо, чврсто стојте и држите се онога што смо вам предали, било усменим казивањем, било нашом посланицом.

¹⁶ А са̂м Господ наш, Исус Христос и Бог, наш Отац, који нас је толико заволео, и који нам је по својој милости дао вечну утеху и добру наду, ¹⁷ нека утеши ваша срца и утврди вас у сваком добром делу и речи.

Завера против Данила

6 Дарију се свидело да постави над царством стотину двадесет сатрапа, да буду по целом царству, ² а над њима три начелника, међу којима је био и Данило. Њима су сатрапи полагали рачун да цар не би био на губитку. ³ Тај Данило је својим изузетним духом надмашивао начелнике и сатрапе, па је цар мислио да га постави над целим царством. ⁴ Тада су начелници и сатрапи гледали да нађу неку замерку Даниловој управи над царством, али нису могли да му нађу ни замерку ни грешку, јер је био поуздан. Тако нису могли да пронађу на њему ни немара ни грешке.

⁵ Тада су ти људи рекли: „Нећемо наћи на Данилу никакву замерку, осим ако не нађемо нешто против њега у вези са законом његовог Бога.“ ⁶ Тако су се ти начелници и сатрапи сјатили пред царем и рекли му: „О, царе Дарије, жив био довека! ⁷ Договорили су се сви начелници царства, управитељи, сатрапи, саветници и намесници, да цар изда наредбу и забрану: свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана осим теби, царе, нека буде бачен у лављу јаму. ⁸ Сада, царе, издај забрану и потпиши је, пошто се тако, по неопозивом закону Међана и Персијанаца, не може променити.“ ⁹ Тако је цар Дарије потписао писмо са забраном.

¹⁰ Кад је Данило чуо да је наредба била написана, отишао је својој кући, где су прозори његове горње собе били отворени према Јерусалиму. Ту се он три пута дневно спуштао на колена, молећи и хвалећи Бога, као што је увек радио. ¹¹ Тада су ти људи банули и затекли Данила како се моли и призива свог Бога. ¹² Затим су приступили цару и споменули му царску забрану: „О, царе, зар ниси потписао забрану према којој ће свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана, осим теби, бити бачен у лављу јаму?“

Цар одговори: „Заповест остаје на снази према закону Међана и Персијанаца, те се не може опозвати.“

¹³ Они одговоре цару: „Данило, један од изгнаника из Јуде, не мари за тебе, о, царе, ни за твоју забрану коју си потписао; он се три пута дневно моли своме Богу.“ ¹⁴ Кад је цар то чуо, веома се узнемирио. Био је решен да спасе Данила, па је све до заласка сунца свим силама настојао да га избави.

¹⁵ Али они људи навалише на цара, говорећи: „Знај, царе, да се према закону Међана и Персијанаца, ниједна забрана или наредба коју цар изда, не може променити.“

¹⁶ Тада је цар наредио да доведу Данила и да га баце у лављу јаму. Цар рече Данилу: „Нека те избави Бог твој коме непрестано служиш.“

¹⁷ Затим су донели камен и ставили га на отвор јаме, а цар га је запечатио својим печатним прстеном и печатним прстеном својих великаша, да се ништа за Данила не би могло променити. ¹⁸ Цар се вратио у свој двор. Ноћ је провео без јела, и није дао да му доведу суложнице. Сан му није долазио на очи.

¹⁹ У са̂м освит зоре, цар устане и ужурбано оде до лавље јаме. ²⁰ Кад је пришао јами, позвао је Данила жалосним гласом. Цар рече Данилу: „Данило, слуго Бога живога, да ли је Бог, коме непрестано служиш, могао да те избави од лавова?“

²¹ Данило одговори: „О, царе, жив био довека! ²² Мој Бог је послао свог анђела, који је затворио чељусти лавовима, те ми нису наудили, зато што сам се нашао невиним пред њим. Ни теби, царе, нисам ништа скривио.“

²³ Цар се због тога веома обрадовао, па је наредио да извуку Данила из јаме. Кад су извукли Данила из јаме, није се на њему нашла ниједна рана, јер се поуздао у Бога.

²⁴ Тада је цар наредио да доведу оне људе што су злонамерно оптужили Данила, и баце их у лављу јаму, заједно са њиховим женама и њиховом децом. И још нису ни дошли на дно јаме, кад су их лавови зграбили и смрскали им све кости.

²⁵ Затим је цар Дарије написао писмо свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:

„Нека вам се умножи благостање!

²⁶ Издајем наредбу: нека се сви људи по свим областима мога царства боје и дрхћу пред Даниловим Богом.

²⁸ Данило је напредовао током владавине Дарија и владавине Кира Персијанца.