Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
1 Књига о царевима 18

Сусрет Илије и Ахава

18 После много дана, дође реч Господња Илији, у трећој години: „Иди и покажи се Ахаву, а ја ћу послати кишу на земљу.“ Тако Илија оде у сусрет Ахаву.

А у Самарији је владала љута глад. Ахав позва Авдију, управитеља двора. Авдија се веома бојао Господа. Кад је Језавеља убијала пророке Господње, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их. Педесет их је сакрио у једну пећину и хранио их хлебом и водом. Ахав рече Авдији: „Обиђи земљу и све изворе воде и све потоке; можда ћемо наћи какву траву да одржимо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.“ Поделили су између себе земљу, где ће који проћи; Ахав је кренуо једним путем, а Авдија је отишао другим путем.

Док је Авдија ишао путем, Илија му изађе у сусрет. Препознавши га, Авдија паде ничице и рече: „Јеси ли то ти, господару Илија?“

Он му одговори: „Ја сам. Иди и реци своме господару: ’Илија је овде.’“

Авдија рече на то: „Какав сам грех учинио те дајеш свога слугу у руке Ахавове, да ме убије? 10 Живога ми Господа, Бога твога, нема народа ни царства где мој господар није послао да те траже. Кад би рекли: ’Нема га овде’, он би натерао то царство или народ да се закуну да те нису нашли. 11 А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ 12 Кад ја одем од тебе, Дух Господњи ће те однети ни са̂м не знам где. Међутим, кад ја будем дошао да то јавим Ахаву, а он те не нађе, он ће ме убити! А твој слуга се боји Господа од своје младости. 13 Зар није било јављено моме господару шта сам урадио кад је Језавеља убијала пророке Господње? Ја сам сакрио стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину и хранио их хлебом и водом. 14 А ти ми сад кажеш: ’Иди и реци своме господару да је Илија овде.’ Па, он ће ме убити!“

15 Илија рече: „Живога ми Господа над војскама, коме служим, данас ћу се показати пред њим.“

Илија на гори Кармил

16 Авдија оде да се сретне с Ахавом, и пошто му је јавио, Ахав оде да се сретне са Илијом. 17 Кад је угледао Илију, Ахав му рече: „Јеси ли ти онај што доводи невољу на Израиља?“

18 Илија одговори: „Нисам ја тај што је довео невољу на Израиља; то си ти и дом твога оца. Ви сте напустили Господње заповести и отишли за Валима. 19 А сада ми сабери сав Израиљ на гори Кармил и четири стотине педесет Валових пророка, и четири стотине Аштартиних пророка, који једу за Језавељиним столом.“

20 Ахав посла по сав Израиљ и сабра пророке на гору Кармил. 21 Тада Илија приступи свем народу и рече: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, следите њега, а ако је то Вал, следите њега.“

Народ му није одговорио ни речи.

22 Тада Илија рече народу: „Само сам ја остао од пророка Господњих, док је Валових пророка четири стотине педесет. 23 Нека нам се дају два јунца; нека они изаберу себи једног јунца, па нека га расеку на делове и положе га на дрва, али нека не подмећу ватру. Ја ћу урадити исто са другим јунцем и положити га на дрва. Ватру нећу подметати. 24 Ви онда призовите име свога бога а ја ћу призвати име Господње. Онај бог који се одазове ватром, тај је Бог.“

Сав народ одговори: „Предлог је добар.“

25 Илија рече Валовим пророцима: „Изаберите себи једног јунца и припремите га најпре, јер вас је више. Затим призовите име свога бога, али не подмећите ватру.“ 26 Они узму јунца који им је дан и припреме га.

Затим су призивали име Валово од јутра до поднева, говорећи: „О, Вале, одговори нам!“ Али није било ни гласа, ни одговора. Онда су играли око жртвеника који је био направљен.

27 Кад је дошло подне, Илија им се подсмехну и рече: „Вичите гласније, јер он је бог! Можда се замислио, или је заузет; можда је отпутовао, или спава, па га треба пробудити.“ 28 Тада су почели још гласније да вичу и да се парају ножевима и шилима по свом обичају, док их није облила крв. 29 Кад је прошло подне, они стадоше да пророкују док није дошло време да се принесе жртва. Али није било ни гласа, ни одговора, нити знака живота.

30 Илија рече свем народу: „Приступите к мени.“ Кад је сав народ приступио к њему, он је поправио Господњи жртвеник, који је био порушен. 31 Илија је узео дванаест каменова, према броју племена синова Јаковљевих, коме је дошла реч Господња: „Твоје име ће бити Израиљ.“ 32 Од тог камења је подигао жртвеник у име Господње, а око жртвеника је ископао јарак толико широк, да би се у њему могле засејати две мере[a] жита. 33 Затим је поређао дрва, исекао вола на комаде, и положио га на дрва.

34 Тада је рекао: „Напуните четири крчага водом и излијте је на жртву свеспалницу и на дрва. Урадите то још једном“ – рече. И опет рече: „Учините то и по трећи пут“; и учинише тако и трећи пут. 35 Вода је потекла око жртвеника и испунила јарак.

36 Кад је дошло време да се принесе жртва, пророк Илија приступи и рече: „Господе, Боже Авра̂мов, Исаков и Израиљев, нека се данас зна да си ти Бог у Израиљу, а да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ове ствари. 37 Услиши ме, Господе! Услиши ме, да би овај народ знао да си ти Господе Бог, и да ћеш ти обратити њихова срца.“

38 Тада се сручи огањ Господњи и прогута и жртву свеспалницу, и дрва, и камење, и земљу, и исуши воду у јарку.

39 Кад сав народ то виде, паде ничице и рече: „Господ је Бог! Господ је Бог!“

40 Тада им Илија рече: „Похватајте Валове пророке; нека ниједан не умакне.“ Они су их похватали и довели Илији код потока Кисона, и тамо их је поклао.

Свршетак суше

41 Илија рече Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер се чује звук великог пљуска.“ 42 Ахав је отишао да једе и пије, а Илија је отишао на врх Кармила. Ту је клекнуо на земљу и положио главу међу колена. 43 Потом је рекао своме слузи: „Устани и погледај према мору.“

Он погледа и рече: „Нема ничега.“

Илија је седам пута рекао: „Врати се.“

44 Седмог пута је слуга рекао: „Ено, од мора се диже мали облак, као људски длан.“

Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Упрегни своје кочије и сиђи да те не ухвати пљусак.’“

45 Небо се намах смрачи од облака и ветра, и спусти се велики пљусак. Ахав се попне у своје кочије и оде у Језраел. 46 А рука Господња дође на Илију; он се опаса и отрча пред Ахавом све до Језраела.

1 Солуњанима 1

Верност Господу

Увод

Од Павла, Силвана и Тимотеја, цркви у Солуну – вама који сте у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: милост вам и мир.

Захвалност за веру Солуњана

Увек захваљујемо Богу за све вас, помињући вас у својим молитвама. Непрестано се, пред Богом, Оцем нашим, сећамо ваше плодоносне вере, трудом исказане љубави, и постојаности ваше наде у Господа нашег Исуса Христа.

Знамо, наиме, од Бога, вољена браћо, да вас је Бог изабрао, јер вам нисмо само речима навестили Радосну вест, већ силом и деловањем Духа Светога, и са потпуним уверењем. Знате и сами да смо се тако владали међу вама вас ради. Ви сте се тако угледали на нас и на Христа, прихватајући поруку са радошћу Духа Светог, упркос многим невољама. Тиме сте постали пример свим верујућима у Македонији и Ахаји. И не само да је реч Божија преко вас одјекнула по Македонији и Ахаји, већ се и глас о вашој вери проширио посвуда. Зато нема потребе да о томе било шта говоримо, јер они сами причају о томе како смо вам приступили, и како сте се окренули Богу од идола, да служите живом и истинитом Богу, 10 те како очекујете долазак Сина његовог с небеса, кога је он подигао из мртвих – Исуса који нас избавља од долазећег гнева.

Књига пророка Језекиља 48

48 Ово су имена племена. Део од крајњег севера путем за Етлон до Лево-Амата све до Асар-Енана и северне границе Дамаска према Амату – од источне границе до запада – припада Дану.

Асиру припада део који је на граници са Даном, од истока до запада.

Део од Асирове границе, од источне стране до западне, припада Нефталиму.

Део од Нефталимове границе, од источне стране до западне, припада Манасији.

Део од Манасијине границе, од источне стране до западне, припада Јефрему.

Део од Јефремове границе, од источне стране до западне, припада Рувиму.

Део од Рувимове границе, од источне до западне стране, припада Јуди.

Део од Јудине границе, од источне до западне стране, одвојићете за принос. Нека буде двадесет пет хиљада лаката[a] у ширину. Његова дужина, од источне до западне стране, нека буде једнака једном од племенских делова. Светилиште биће усред њега.

Дужина приноса који ћете одвојити за Господа биће двадесет пет хиљада лаката, а ширина десет хиљада лаката[b]. 10 Тај део ће бити свети принос за свештенике. Нека буде дугачак десет хиљада лаката према северу и десет хиљада лаката према западу. Ширина нека му буде двадесет пет хиљада лаката према југу. Светилиште нека буде усред њега. 11 То ће бити за посвећене свештенике, Садокове потомке, који су ми верно служили, и нису застранили као остали Левити, када су Израиљци застранили. 12 Њима ће припасти део од приноса земље, најсветији део, уз границу Левита.

13 Уз свештеничке границе нека Левити имају део од двадесет пет хиљада лаката у дужину, и десет хиљада лаката у ширину. Укупна дужина нека буде двадесет пет хиљада, а ширина десет хиљада лаката. 14 Нека ништа од тога не продају нити размењују. Нека тај најбољи део земље не преносе на неког другог, јер је свет Господу.

15 Преосталих пет хиљада лаката[c] ширине и двадесет пет хиљада лаката дужине је световни део који припада граду за куће и пашњаке. Град ће бити усред њега. 16 Ово су његове мере: четири хиљаде пет стотина лаката на северној страни, четири хиљаде пет стотина лаката на јужној страни, четири хиљаде пет стотина лаката на источној страни, и четири хиљаде пет стотина лаката на западној страни. 17 Пашњаци ће бити две стотине педесет лаката[d] на северу, две стотине педесет на југу, две стотине педесет на истоку, и две стотине педесет на западу. 18 Остатак дужине уз свети део биће десет хиљада лаката на исток и десет хиљада на запад. Налазиће се уз свети део, а што роди од њега, нека буде за храну градским слугама. 19 Градски радници који га буду обрађивали нека буду из Израиљевих племена. 20 Сав принос биће четвороугласт: двадесет пет хиљада лаката са двадесет пет хиљада лаката. То ћете одвојити као свети принос за градски посед.

21 Кнезу ће припасти оно што остане с обе стране светог дела и градске имовине: двадесет пет хиљада лаката од светог дела до источне границе, и двадесет пет хиљада лаката на западу према западној граници. Оба та дела уз границу Израиљевих племена припадају кнезу. Светилиште Дома нека буде усред тога. 22 Посед Левита и градски посед биће усред дела које припада кнезу, између Јудине и Венијаминове границе. То ће бити кнежево.

23 Остала племена: од источне до западне стране – Венијаминов део.

24 Уз Венијаминову границу, од источне до западне стране – Симеунов део.

25 Уз Симеунову границу, од источне до западне стране – Исахаров део.

26 Уз Исахарову границу, од источне до западне стране – Завулонов део.

27 Уз Завулонову границу, од источне до западне стране – Гадов део.

28 Уз Гадову границу, с јужне стране према југу, граница иде од Тамара до вода Мериве кадиске, дуж потока до Великог мора. 29 То је земља коју ћете жребом разделити Израиљевим племенима. То су њихови делови – говори Господ Бог.

30 Ово су градски излази: на северној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, 31 биће троја врата. Врата ће носити имена Израиљевих племена: врата Рувимова, Врата Јудина и Врата Левијева.

32 И на источној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, биће троја врата: врата Јосифова, Врата Венијаминова и Врата Данова.

33 На јужној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, биће троја врата: врата Симеунова, Врата Исахарова и Врата Завулонова.

34 На западној страни, у дужини од четири хиљаде пет стотина лаката, биће троја врата: врата Гадова, Врата Асирова и Врата Нефталимова.

35 Свуда унаоколо: осамнаест хиљада лаката[e]. Град ће се од тог дана звати:

Господ је овде.“

Псалми 104

104 Благосиљај, душо моја, Господа!

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
    оденут си и сјајем и славом!

Светлошћу је као плаштом заогрнут,
    као шатор простиреш небеса.
    Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
    на крилима ветра језди.
Он своје анђеле чини ветровима,
    и своје слуге огњеним пламеновима.

Он је земљу поставио на њене темеље,
    у веке векова неће се помаћи.
Дубинама си је покрио као покривачем,
    а воде су јој биле над горама.
Повлаче се од прекора твога,
    одтекле су од тутњаве грома твога –
када су се горе дигле и долине слегле –
    тамо где си им и одредио место;
не прелазе међу што си им ставио,
    вратити се неће да земљу прекрију.

10 Ти изворе шаљеш долинама
    да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
    и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
    и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
    и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
    биље што га човек обрађује,
    да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
    уље што лице озари
    и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
    кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
    у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
    а камењари даманима уточиште дају.

19 Он је месец начинио да се мери време,
    а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
    па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
    тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
    они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
    и ради до вечери.

24 О, Господе, како је много дела твојих!
    Свако си од њих учинио мудро
    и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
    врве од безбројних створења,
    животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
    и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
    да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
    и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
    и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
    они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
    и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
    ти обнављаш лице земље.

31 Нек довека буде слава Господња!
    Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
    он дотиче горе и оне се диме.

33 Кроз свој живот певаћу Господу,
    док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
    а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
    и злобника нека више нема!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.