M’Cheyne Bible Reading Plan

Почетак

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

³ Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. ⁴ Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. ⁵ Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

⁶ Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ ⁷ Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. ⁸ Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

⁹ Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. ¹⁰ Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

¹¹ Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. ¹² Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. ¹³ Прође вече, свану јутро – дан трећи.

¹⁴ Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, ¹⁵ те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. ¹⁶ Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. ¹⁷ Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. ¹⁹ Прође вече, свану јутро – дан четврти.

²⁰ Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ ²¹ Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. ²² Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ ²³ Прође вече, свану јутро – дан пети.

²⁴ Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. ²⁵ Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

²⁶ Затим рече Бог: „Начинимо човека^[a] по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

²⁸ И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

²⁹ Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље^[b], и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. ³⁰ А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

³¹ Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.

Исусови преци

Исусово рођење

¹⁸ А ево како се Исус Христос родио: његова мајка, Марија, била је испрошена за Јосифа. Међутим, пре него што су постали супружници, испостави се да је она затруднела по Светоме Духу. ¹⁹ Њен муж Јосиф, који је био праведан човек, не желећи да је јавно извргне срамоти, науми да потајно раскине веридбу.

²⁰ Тек што је он то наумио, кад гле, анђео Господњи указа му се у сну и рече му: „Јосифе, Сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену. Дете које је у њој зачето, дело је Светога Духа. ²¹ Она ће родити сина, а ти ћеш му дати име ’Исус’, јер ће он спасти свој народ од њихових греха.“ ²² Све се ово догодило да се испуни оно што је Господ рекао по пророку:

²³ „Ево, зачеће девица и родиће сина, и даће му име ’Емануил’.“^[a] (То у преводу значи „Бог је с нама“.)

²⁴ Када се Јосиф пробудио, учинио је оно што му је анђео Господњи заповедио: узео је Марију за жену, ²⁵ али као супружници нису живели, све док она није родила сина. Јосиф му даде име „Исус“.

Киров проглас и повратак из ропства

1 Прве године Кира, цара Персије, да би се испунила реч Господња казана преко Јеремије, Господ је подигао дух Кира, цара Персије. Тако је он дао да целим његовим царством прође проглас, и још га је објавио написмено.

² „Овако каже Кир, цар Персије:

’Сва земаљска царства ми је дао Господ, Бог небески. Он ми је и заповедио да му изградим Дом у Јерусалиму, у Јуди. ³ Ко год је међу вама од свег његовог народа, нека је са њим Бог његов и нека иде горе у Јерусалим, у Јуду. Нека гради Дом Господа, Бога Израиљевог – он је Бог – који је у Јерусалиму. ⁴ Нека сваког ко остаје у местима свог боравка, потпомогне народ тог места сребром, златом, добрима и стоком. А нека и поред тога добровољно приложи за Дом Божији у Јерусалиму.’“

⁵ Тада су устали главари очинских домова Јуде и Венијамина, свештеници и Левити са свима којима је Бог подигао дух, да иду и граде Дом Господњи у Јерусалиму. ⁶ Сви који су били око њих су им помогли посудама од сребра и злата, добрима, стоком и драгоценостима, осим онога што су добровољно приложили.

⁷ Цар Кир је изнео посуђе Господњег Дома које је Навуходоносор однео из Јерусалима и ставио у храм својих богова. ⁸ Персијски цар Кир их је изнео преко благајника Митридата, а он је све пребројао и дао Сасавасару, Јудином кнезу.

Сасавасар их је понео са изгнаницима које је повео из Вавилона у Јерусалим.

Оснивање Цркве

1 Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, ² до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. ³ Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем.

Последње Исусове речи

⁴ Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: ⁵ Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“

⁶ Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“

⁷ Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. ⁸ Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“

Исусово узнесење

⁹ Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. ¹⁰ Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. ¹¹ Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“

¹² Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода^[a]. ¹³ Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). ¹⁴ Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа.

Избор Јудиног наследника

¹⁵ Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: ¹⁶ „Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. ¹⁷ Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“

¹⁸ (Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. ¹⁹ Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)

²⁰ „О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:

Исто тако, стоји написано:

²¹ Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, ²² почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био узнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог ускрсења заједно са нама.“

²³ Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. ²⁴ Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао ²⁵ да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ ²⁶ Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.