Historical

David i Bat Šeba

11 U proljeće je David poslao Joaba s vojnim zapovjednicima i cijelom izraelskom vojskom u pohod na Amonce. Zaposjeli su amonsku prijestolnicu Rabu.

No David je ostao u Jeruzalemu. ² Jedne je večeri, nakon popodnevnog odmora, ustao i šetao po krovu kraljevske palače. Opazio je ženu koja se kupala. Bila je vrlo lijepa. ³ David je poslao da se netko raspita o njoj. Javili su mu: »To je Bat Šeba, Eliamova kći, žena Urije Hetita.«

⁴ Poslao je glasnike da je dovedu. Kad je došla, David je spavao s njom, i to baš kad se bila očistila od mjesečnice. Potom se vratila svojoj kući.

⁵ Kad je shvatila da je zatrudnjela, poručila je Davidu: »Trudna sam.«

⁶ Nato je David poslao poruku Joabu: »Pošalji mi Uriju Hetita.«

David pokušava sakriti svoj grijeh

Joab je poslao Uriju Davidu. ⁷ Kad je Urija stigao, David se raspitivao kako su Joab i vojnici te kako se odvija rat.

⁸ Zatim mu je rekao: »Idi kući i opusti se sa svojom ženom.«

Za Urijom su iz palače poslali dar od kralja. ⁹ No Urija nije otišao kući. Prespavao je na ulazu u palaču s drugim kraljevim slugama.

¹⁰ Davidu su javili da Urija nije bio kod kuće. David ga upita: »Upravo si došao s puta. Zašto nisi otišao kući?«

¹¹ Urija odgovori: »Kovčeg saveza, Izrael i Juda borave u šatorima, a moj gospodar Joab i vojnici moga gospodara kralja borave na otvorenome. Kako onda da ja odem kući, jedem i pijem, i spavam sa svojom ženom? Zaklinjem se kraljem, nikad to ne bih mogao učiniti!«

¹² Tada će David: »Ostani ovdje još danas, a sutra te šaljem natrag.«

Urija je toga dana ostao u Jeruzalemu, a sutradan ga je ¹³ David pozvao da s njim jede i pije. Napio ga je, ali Urija uvečer ipak nije otišao kući. Opet je ostao s kraljevim slugama spavati na prostirci.

David planira Urijinu smrt

¹⁴ Ujutro je David napisao pismo Joabu i poslao ga po Uriji. ¹⁵ Napisao je: »Stavi Uriju u prve redove gdje je borba najžešća. Neka tamo ostane sâm, da ga neprijatelj obori i ubije.«

¹⁶ Dok je Joab držao grad pod opsadom, stavio je Uriju na položaj gdje su bili najžešći neprijateljski ratnici Amonci. ¹⁷ Kad su vojnici izašli iz grada i sukobili se s Joabovom vojskom, poginuli su neki od Davidovih ljudi, a među njima i Urija Hetit.

¹⁸ Joab je poslao Davidu detaljan izvještaj o bitci. ¹⁹ Rekao je glasniku: »Kad kralju ispričaš sve što se dogodilo, ²⁰ možda će se naljutiti i pitati: ‘Zašto ste se toliko primaknuli gradu? Zar niste mogli pretpostaviti da će vas zasuti strijelama sa zidina? ²¹ Tko je i kako ubio Abimeleka, Jerubaalovog^[a] sina? Zar nije žena bacila na njega mlinski kamen sa zidina pa je poginuo u Tebesu? Zašto ste prišli tako blizu zidinama?’ Ako te tako bude pitao, reci mu: ‘Poginuo je i tvoj sluga Urija Hetit.’«

²² Glasnik ode k Davidu i ispriča sve kako mu je Joab rekao.

²³ Pričao je: »Napali su nas na otvorenome, ali mi smo ih potisnuli prema ulazu u grad. ²⁴ Tada su nas sa zidina zasuli strijelama. Poginulo je nekoliko kraljevih vojnika, a među njima i tvoj sluga Urija Hetit.«

²⁵ Nato David reče glasniku: »Ovako reci Joabu: ‘Neka te ovaj poraz ne obeshrabri jer nikad se ne zna tko će stradati od mača. Navali na grad još žešće i uništi ga.’ Reci tako Joabu i ohrabri ga.«

David uzima Bat Šebu za ženu

²⁶ Kad je Urijina žena Bat Šeba čula da joj je muž poginuo, žalila je za njim. ²⁷ A kad je prošlo vrijeme žalovanja, David je poslao po nju. Doveli su je u kraljevsku palaču, gdje je postala kraljevom ženom i rodila mu sina.

BOG je vidio zločin koji je počinio David.

Prorok prekorava Davida

12 BOG je proroka Natana poslao k Davidu.

Natan je došao kralju i rekao mu: »U jednome su gradu živjela dvojica ljudi. Jedan je bio bogat, a drugi siromašan. ² Bogataš je posjedovao mnoga stada životinja, ³ dok siromah nije imao ništa osim jedne kupljene ovčice koja je rasla uz njega i njegovu djecu. Jela je njegovo oskudno jelo, pila iz njegove čaše i spavala mu na krilu. Bila mu je poput kćeri.

⁴ Jednom je prilikom bogatašu u kuću došao neki putnik. Bogati je čovjek htio ugostiti putnika, ali mu je bilo žao uzeti od svojih životinja pa je uzeo siromahovu ovčicu i pripremio jelo za svoga gosta.«

⁵ David se jako razljutio na bogataša pa je rekao Natanu: »Zaklinjem se BOGOM, čovjek koji je to učinio zaslužuje smrt! ⁶ I još treba platiti četverostruku vrijednost one ovčice jer nije pokazao nimalo samilosti!«

⁷ »Ti si taj čovjek«, reče mu Natan. »Ovako kaže Izraelov BOG: ‘Odabrao^[b] sam te za kralja Izraela i spasio te od Šaula. ⁸ Dao sam ti njegove kuće i žene. Dao sam ti narod Izraela i Jude. Da ti je to bilo premalo, dao bih ti još. ⁹ Zašto ne poštuješ moju riječ i preda mnom činiš zlo? Dao si ubiti Uriju, a njegovu si ženu uzeo sebi. Dopustio si da ga Amonci ubiju umjesto tebe. ¹⁰ Zato će odsad mač i smrt uvijek prijetiti tvojoj obitelji. Kad si uzeo sebi ženu Urije Hetita, pokazao si da me ne poštuješ.’

¹¹ A sad BOG kaže: ‘Učinit ću da ti netko od obitelji donese nesreću. Uzet ću tvoje žene i dati ih tvom bližnjemu na tvoje oči, a on će s njima spavati pred očima javnosti^[c]. ¹² Ti si svoj grijeh počinio u tajnosti, a ja ću ovo svoje obećanje izvršiti pred cijelim Izraelom, usred bijela dana^[d].’«

¹³ David je rekao Natanu: »Učinio sam grijeh protiv BOGA.«

Natan odgovori: »BOG ti je oprostio. Nećeš umrijeti. ¹⁴ No budući da si svojim činom pokazao prezir prema BOGU, umrijet će ti sin.«

Davidov sinčić umire

¹⁵ Kad je Natan otišao kući, BOG učini da se razboli dijete koje je Urijina žena Bat Šeba rodila Davidu. ¹⁶ David se molio BOGU za život djeteta, postio je i proveo noć ležeći na goloj zemlji. ¹⁷ Glavari iz Davidove obitelji dolazili su i molili ga da se digne sa zemlje, ali on je odbijao. Nije s njima htio niti jesti.

¹⁸ Sedmoga je dana dijete umrlo.

Davidovi su se sluge bojali reći kralju za smrt djeteta jer su mislili: »Dok je dijete bilo živo, govorili smo mu, ali nije slušao. Kako da mu sad kažemo da je dijete umrlo? Mogao bi sebi učiniti neko zlo.«

¹⁹ No David je primijetio da sluge šapuću među sobom i shvatio da je dijete umrlo.

»Je li dijete mrtvo?« upita on.

»Da«, odgovorili su oni, »umrlo je.«

²⁰ Tada David ustane sa zemlje, opere se, presvuče i namaže uljem da bi mu se lice sjajilo.^[e] Otišao je u Božji dom i iskazao štovanje BOGU. Potom je u palači zatražio da mu donesu hranu pa je jeo.

²¹ A sluge su ga pitali: »Što to radiš? Dok je dijete bilo živo, postio si i plakao. A sad, kad je umrlo, ti si ustao i jedeš!«

²² On odgovori: »Dok je dijete bilo živo, postio sam i plakao jer sam mislio: ‘Tko zna? Možda će mi se BOG smilovati i pustiti dijete da živi.’ ²³ No zašto da sad postim kad je dijete umrlo? Mogu li ga vratiti? Ja ću jednoga dana otići k njemu, ali ono se više neće vratiti k meni.«

Salomonovo rođenje

²⁴ Potom je David tješio svoju ženu Bat Šebu. Ponovo je spavao s njom i ona je uskoro rodila sina kojem je dala^[f] ime Salomon.

BOG je volio dječaka ²⁵ te je preko proroka Natana poručio da ga treba nazvati imenom Jedidija^[g] jer je BOG tako htio.

David osvaja Rabu

(1 Ljet 20,1-3)

²⁶ Joab je još jednom napao amonski grad Rabu i ovaj put zauzeo kraljevsku tvrđavu. ²⁷ Poslao je Davidu glasnike s porukom: »Zauzeo sam Rabu i tvrđavu koja čuva zalihe vode. ²⁸ Sad ti okupi ostatak vojske, izvrši opsadu i osvoji ga. Inače ću ga osvojiti sam pa će se grad nazivati mojim imenom.«

²⁹ David je okupio svu vojsku, otišao u Rabu, napao grad i osvojio ga. ³⁰ S glave je njihovoga kralja^[h] uzeo zlatnu krunu s dragim kamenom koja je težila trideset i četiri kilograma^[i]. Stavili su je na Davidovu glavu, a on je iz grada uzeo još puno plijena. ³¹ Izveo je stanovnike i naredio im da rade pilama, željeznim pijucima i sjekirama. Natjerao ih je da izrađuju cigle. Tako je učinio u svim amonskim gradovima. Zatim se s cijelom vojskom vratio u Jeruzalem.

Amnon i Tamara

13 David je imao sina Abšaloma, a Abšalom je imao lijepu sestru Tamaru. Drugi Davidov sin, Amnon^[j], zaljubio se u nju. ² Toliko je žudio za svojom polusestrom da se gotovo razbolio. Ona je bila djevica i Amnonu se činilo nemoguće približiti joj se.

³ Amnon je imao rođaka^[k] Jonadaba, sina Davidovog brata Šimeja. Bio je to vrlo lukav čovjek.

⁴ Upitao je Amnona: »Ti si kraljev sin. Zašto svakog jutra djeluješ tako izmučeno? Reci što te muči?«

Amnon odgovori: »Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga polubrata Abšaloma.«

⁵ Jonadab mu je predložio: »Legni u krevet i pretvaraj se da si bolestan. Kad te otac dođe pogledati, reci mu: ‘Može li moja sestra Tamara doći i poslužiti mi jelo. Želim vidjeti kako priprema hranu i jesti iz njezine ruke.’«

⁶ Amnon je legao u krevet pretvarajući se da je bolestan. Kad ga je kralj došao pogledati, Amnon mu je rekao: »Dopusti, molim te, da dođe moja sestra Tamara i da mi napravi dva kolača. I neka me zatim nahrani jer sam previše bolestan.«

⁷ David je poslao poruku Tamari u palaču: »Tvoj je brat Amnon bolestan. Idi kod njega i spremi mu jelo.«

⁸ Tamara je otišla u kuću svog brata Amnona koji je ležao u krevetu. Dok je on gledao, uzela je tijesto, umijesila, oblikovala i ispekla kolač. ⁹ Potom je hranu iznijela pred Amnona, ali on je odbio jesti. Rekao je slugama da izađu i da ih ostave nasamo.

¹⁰ Tada je rekao Tamari: »Donesi mi jelo u spavaonicu. Ti me hrani jer sam previše bolestan.«

Tamara je uzela kolač, koji je ispekla, i donijela ga Amnonu u spavaću sobu.

¹¹ Kad mu je izbliza ponudila jelo, on ju je uhvatio i rekao: »Dođi k meni u krevet, sestro.«

¹² »Nemoj, brate!« rekla je. »Nemoj me prisiljavati! Takvo što ne radi se u Izraelu! Ne čini mi takvu sramotu! ¹³ Što će biti sa mnom? Kako ću sakriti svoju sramotu? Ljudi će o tebi pričati u Izraelu kao o običnom nitkovu. Molim te, razgovaraj s kraljem. On mi neće braniti da se udam za tebe.«

¹⁴ No Amnon je nije slušao. Bio je jači i silovao je svoju sestru. ¹⁵ Odmah potom, silno ju je zamrzio. Njegova je mržnja bila jača od ljubavi koju je prije osjećao.

Amnon je rekao Tamari: »Ustani i odlazi!«

¹⁶ »Nemoj me tjerati, brate!« rekla je ona. »Ako me otjeraš, učinit ćeš još veće zlo od onoga prije!«

No Amnon nije poslušao Tamaru. ¹⁷ Pozvao je svoga osobnog slugu i rekao mu: »Izbaci ovu ženu odavde i zaključaj vrata za njom.«

¹⁸ Sluga je izbacio Tamaru i za njom zaključao vrata. Nosila je dugu haljinu kakvu su tada nosile kraljeve kćeri koje su bile djevice. ¹⁹ Posula se pepelom po glavi i razderala haljinu. Rukama je sakrila lice pa otišla glasno plačući.

²⁰ Abšalom je pitao: »Je li brat Amnon bio s tobom? Nemoj nikom reći jer ti je brat. Nećeš učiniti dobro ako ispričaš drugima.«^[l] Tamara je ostala živjeti u kući svoga brata Abšaloma kao udovica.

²¹ Kad je David čuo što se dogodilo, jako se razljutio. No ipak nije kaznio Amnona. Volio ga je jer mu je bio prvorođeni sin.^{[m] 22} Abšalom od tada više nije razgovarao s Amnonom. Mrzio ga je jer je silovao njegovu sestru Tamaru.

Abšalom se osvećuje Amnonu

²³ Dvije godine kasnije Abšalom je nadgledao ljude koji su mu šišali ovce u Baal Hasoru blizu Efrajima. Pozvao je sve kraljeve sinove da mu se pridruže.

²⁴ Otišao je kralju i rekao: »Okupio sam ljude za šišanje ovaca. Tvoj sluga moli da kralj i njegovi ljudi dođu onamo.«

²⁵ »Ne, sine«, odgovori kralj. »Ne trebamo svi ići. Bili bismo ti samo na teret.«

Iako ga je Abšalom nagovarao, David nije htio ići, već ga je samo blagoslovio.

²⁶ Tada je Abšalom rekao: »Ako ti nećeš, pusti onda brata Amnona da ide s nama.«

A kralj ga upita: »Zašto bi on išao s tobom?«

²⁷ No Abšalom je navaljivao sve dok kralj nije popustio. Kralj je pustio Amnona i sve druge svoje sinove. Abšalom je za sve njih pripremio gozbu.

²⁸ Zapovjedio je slugama: »Pratite kad Amnon bude pripit. Dat ću vam znak, a vi ga napadnite i ubijte. Ne bojte se, jer ovo vam osobno zapovijedam. Budite hrabri i odlučni!«

²⁹ Sluge su učinili kako im je Abšalom zapovjedio. Ubili su Amnona, a svi kraljevi sinovi brzo su uzjahali svoje mazge i pobjegli.

³⁰ Dok su još bili na putu kući, Davidu je stigla poruka: »Abšalom je pobio sve kraljeve sinove! Ni jedan nije ostao živ.«

³¹ Kralj je ustao, razderao svoju odjeću i legao na zemlju. I svi su ljudi uz njega razderali svoju odjeću i pridružili mu se u tugovanju.

³² Tada je Jonadab, sin Davidovog brata Šimeja, rekao: »Gospodaru, nisu ubijeni svi kraljevi sinovi. Mrtav je samo Amnon. Abšalom je to odlučio učiniti još onog dana kad je Amnon silovao njegovu sestru Tamaru. ³³ Stoga, nemoj očajavati kao da su ti svi sinovi mrtvi jer je mrtav samo Amnon.«

³⁴ U međuvremenu, Abšalom je pobjegao.

Stražar je s gradskih zidina opazio veliku skupinu ljudi kako se spušta niz padinu brda pa je dojavio kralju.

³⁵ A Jonadab je rekao kralju: »Vidiš, vraćaju se kraljevi sinovi. Tvoj je sluga rekao istinu.«

³⁶ Samo što je to izgovorio, a kraljevi su sinovi ušli glasno plačući. Gorko su plakali i kralj i svi njegovi sluge.

³⁷ Abšalom je pobjegao k Talmaju, Amihudovom sinu, kralju Gešura^[n]. David je danima oplakivao smrt svog sina. ³⁸ Abšalom je ostao u Gešuru tri godine. ³⁹ Kad je kralj prebolio Amnonovu smrt, počeo mu je jako nedostajati Abšalom.