Historical

Мардохеј тражи Јестирину помоћ

4 Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем. ² Али отишао је само до царевих врата јер на царева врата није смело да се уђе у кострети. ³ У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу.

⁴ Тада су Јестири дошле њене слушкиње и евнуси и то су јој јавили. Царица се силно потресла. Послала је одећу да обуку Мардохеја, да скине кострет, али он није хтео да је узме. ⁵ Јестира је позвала Атаха, једног од царевих евнуха кога је он послао да јој служи, па му је наредила за Мардохеја да сазна о чему се ради и шта се дешава.

⁶ Атах је отишао код Мардохеја на градски трг испред царевих врата. ⁷ И Мардохеј му је пренео све што га је задесило и колико ће сребра укупно Аман да одмери у цареву ризницу да истребе Јевреје. ⁸ Дао му је препис записаног закона о њиховом истребљењу, даног у Сусану, да покаже Јестири; да је обавести и наложи јој да иде код цара и моли га за милост, да пред њим заступа свој народ.

⁹ Атах се вратио и пренео Јестири све Мардохејеве речи. ¹⁰ А Јестира је наредила Атаху да пренесе Мардохеју: ¹¹ „Све цареве слуге и народ из свих царевих области знају да би било који мушкарац и жена, који би дошао у унутрашњост двора, а није позван, био убијен према једном његовом закону. Осим ако би му цар пружио златно жезло и оставио га да живи. А ја, ево, нисам позвана да идем код цара тридесет дана.“

¹² Тако су пренели Мардохеју Јестирине речи. ¹³ А Мардохеј је овако одговорио Јестири: „И не помишљај у својој души да ћеш на царевом двору бити сачувана више од свих Јевреја. ¹⁴ Јер, ако заћутиш у овом часу, Јеврејима ће са другог места доћи помоћ и избављење, а ти и дом твог оца ћете да настрадате. А ко зна, можда си баш за време попут овог доспела на место царице?“

¹⁵ Јестира је одговорила Мардохеју: ¹⁶ „Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем – погинем.“

¹⁷ Тако је Мардохеј отишао и урадио све како му је Јестира наложила.

Јестирина молба цару

5 Трећег дана Јестира се обукла царски и стала у двориште царског двора, испред двора, док је цар седео на свом царском престолу у двору наспрам улаза у двор. ² Цар је тада видео царицу Јестиру како стоји у дворишту и смиловао се на њу. Цар је испружио ка Јестири своје златно жезло које му је било у руци, па је Јестира пришла и дотакнула врх жезла.

³ Рекао јој је цар: „Шта ти је, царице Јестиро? Шта желиш? Даће ти се макар и половина царства!“

⁴ Јестира му је одговорила: „Ако је цару по вољи, нека данас дође цар са Аманом на гозбу коју сам за њега припремила.“

⁵ Цар заповеди: „Пожурите Амана да уради по Јестириној речи!“

Тако је цар са Аманом дошао на гозбу коју је Јестира припремила. ⁶ Када су на гозби пили вино, цар је упитао Јестиру: „Која је твоја молба? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“

⁷ А Јестира му је одговорила: „Ово је моја молба и моја жеља: ⁸ Ако сам нашла благонаклоност пред царем и ако је цару по вољи да испуни моју молбу и учини по мојој жељи, нека дођу цар и Аман на гозбу коју ћу за њих да припремим, и сутра ћу учинити према царевој речи.“

Аман бесни против Мардохеја

⁹ Тог дана је Аман отишао веселог и радосног срца. Али када је Аман видео Мардохеја на царевим вратима, да му не устаје и да не дрхти пред њим, Аман се испунио бесом према Мардохеју. ¹⁰ Али, Аман се суздржао и отишао својој кући.

Затим је послао по своје пријатеље и своју жену Сересу и окупио их. ¹¹ Онда им је приповедао Аман о слави свог богатства, о многим својим синовима, о свему чиме га је цар унапредио и о томе како га је узвисио над царским главарима и слугама. ¹² Такође је Аман рекао: „Никог осим мене царица Јестира није позвала са царем на гозбу коју је припремила. Чак ме је и сутра позвала са царем. ¹³ Али све то ми не одговара докле год гледам Мардохеја, Јеврејина, како седи на царевим вратима.“

¹⁴ На то му је рекла Сереса, његова жена, и сви његови пријатељи: „Нека направе вешала висока педесет лаката^[a], па ујутру реци цару да на њих обесе Мардохеја. Онда весело иди с царем на гозбу.“ Аману се свидео савет па је направио вешала.

Мардохеј почаствован

6 Цар није спавао те ноћи, па је заповедио да му донесу спомен-књигу, дневнике, која је била прочитана пред њим. ² И тако се нашло записано како је Мардохеј разоткрио двојицу царевих евнуха и чуваре прага, Вихтана и Тареса, у намери да убију цара Артаксеркса.

³ Цар је питао: „Шта је због овог урађено у част и достојанство Мардохеја?“

Одговорили су цареви младићи, његове слуге: „Баш ништа није урађено за њега.“

⁴ Цар је упитао – „Ко је у дворишту?“ – јер је Аман дошао у спољашње двориште царског двора да разговара са царем о вешању Мардохеја на вешала која је подигао за њега.

⁵ Цареве слуге су му одговориле: „То је Аман, стоји у дворишту.“

А цар им узврати: „Нека уђе.“

⁶ Аман је дошао, а цар му је рекао: „Шта би требало да се уради за човека кога цар хоће да почаствује?“

На то је Аман рекао у срцу: „Коме би цар желео да искаже почаст више него мени?!“ ⁷ Аман је одговорио цару: „Човеку кога цар жели да почаствује ⁸ нека буде донета царска одећа коју је цар носио, коњ кога је цар јахао и коме је на главу стављена царска перјаница. ⁹ Онда нека се одећа и коњ дају у руке човеку који је царски главар, племић. И нека обуку човека кога цар жели да почаствује, нека га проведу на коњу по градском тргу и нека пред њим објављују: ’Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!’“

¹⁰ А цар је рекао Аману: „Пожури, узми одећу и коња баш како си казао и уради то за Мардохеја Јеврејина који седи на царевим вратима. И немој да пропустиш ни речи од свега што си предложио!“

¹¹ Тако је Аман узео одећу и коња, обукао Мардохеја, провео га по градском тргу и објавио пред њим: „Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!“

¹² Онда се Мардохеј вратио на царска врата, а Аман је покрио главу и ожалошћен пожурио својој кући. ¹³ Аман је све ово што га је задесило исприповедао Сереси, својој жени и својим пријатељима.

А Сереса, његова жена и његови мудраци су му рекли: „Ако је Мардохеј потомак Јевреја, а ти си већ почео да падаш пред њим, нећеш имати снаге да му се супротставиш. Сигурно ћеш пасти пред њим.“ ¹⁴ И док су они још разговарали са њим, стигли су цареви евнуси па су пожурили да одведу Амана на гозбу коју је Јестира припремила.