The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NRSVUE. Switch to the NRSVUE to read along with the audio.
Јад и беда после пада
4 Како потамне злато,
наше жежено злато!
Лежи камење храмовно
по улицама разбацано.
2 Сионски младићи, некад скупоцени
као злато најчистије,
сада су – ах! – као обична грнчарија,
као производ лончарски.
3 И вучица хоће да доји,
да вучиће своје негује,
а жене у народу моме
окрутне су као ној у пустињи:
4 одојчад оставише жедну,
језик им се за непце лепи;
децу пустише да пиште,
никога нема да им храну пружи.
5 Некад сами сладише јела одабрана,
сада скапавају по улицама.
Некад су у раскоши одрастали,
сада по сметлишту пребиру.
6 Примио је казну народ мој
тежу него становници содомски,
јер њих разори за трен ока
и притом на њих не подиже људе.
7 Некад су били наши јунаци
чистији од снега, бељи од млека;
били су румени и глатки,
као од брега одваљени.
8 Сад су им лица црња од чађи,
по улицама их не познаје нико;
кожа им се смежурала око очију,
сасушила се као дрво суво.
9 Сретнији су који у рату погибоше,
теже је онима које глад помори:
исцрпени, скапавали су лагано,
није било плодова са поља да остану у животу.
10 Жене тако нежне беху,
па кувају децу своју
да нахране себе њима –
о, ужасно је народа мога страдање!
11 Силином је провалио гнев Господњи,
он изли своју срџбу јаросну,
запали пожар на сионском граду,
те му спали и темеље саме.
Кривица свештеника и пророка
12 Нису веровали ни страни владари,
ни сви становници земље,
да ће моћи освајач и душман
кроз капије јерусалимске да уђу.
13 Ипак то се догодило
због греха пророчких,
због кривица свештеничких,
због невине крви[a] усред града проливене.
14 Тумарају по улицама као слепи,
крвљу су умрљани,
нико се не усуђује да их дотакне,
оскрнављена је одећа њихова.
15 Народ виче: „Одлазите!
Оскрнављени, натраг! Не дотичите!“
Тако лутаху од народа до народа,
а међу народима су говорили:
„Овде више не могу да бораве.“
16 Распрши их Господ да их не гледа,
да о њима више не брине.
На свештенике више не пази,
старешине више не жали.
Малаксалост потлачених
17 А нама очи побеутише,
ишчекујемо помоћ, а ње нема.
С кула наших зуримо до на крај обзорја,
чекамо народ који нас не може избавити.
18 Непријатељ нам је сваки корак вребао,
по трговима својим не могасмо пролазити,
али дани наши пролажаху,
крај нам се приближи, стиже.
19 Брже од грабљивица које с неба слећу,
гонитељи наши стигоше,
хватали су нас по брдима,
у пустињи у заседи чекали.
20 Заробише наше животно уздање,
Господњег помазаника, цара,
а ми смо се уздали:
цар ће нас од сваког освајача сачувати.
Ипак – има Бога
21 Радујеш се и веселиш, о, ћерко едомска,
и ти, народе из земље Уз.
Час пропасти и вама долази,
и ви ћете се тетурати голи,
откриће се и ваша срамота.
22 За своју кривицу си, ћерко сионска, испаштала,
више те неће у изгнанство терати.
Ћерко едомска, тебе ће Господ казнити,
твоје ће кривице разоткрити.
Народ плаче пред Богом
5 Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2 У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3 Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4 Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5 Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају на одмора.
6 Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7 Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8 Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9 Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10 Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11 На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12 Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13 Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14 Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15 Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16 Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17 Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18 Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19 Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20 Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21 Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22 Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
Велико спасење
2 Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. 2 Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, 3 како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. 4 Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.
5 Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је изјавио негде у Писму:
„Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
7 Ти си га мало мањим од анђела учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
8 њему под ноге све си покорио.“
А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, 9 али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.
10 Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. 11 Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом 12 кад каже:
„Навестићу твоје име браћи својој,
хвалићу те усред збора.“
13 И поново:
„Ја ћу се поуздати у њега.“
И још:
„Ево мене и деце коју ми је дао Бог.“
14 А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. 16 Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. 17 Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. 18 Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
23 Посребрена грнчарија –
то су усне углађене и зло срце.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.