The Daily Audio Bible
Today's audio is from the EHV. Switch to the EHV to read along with the audio.
Јов
16 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Много сам ја таквих ствари чуо,
сви ви сте ми мучни тешиоци!
3 Има ли краја причању у ветар?
Шта те то тера да ми одговараш?
4 И ја бих попут вас говорио
да сте ви на моме месту,
подбадао бих вас речима
и климао главом на вас.
5 Али би вас уста моја ојачала,
усне моје донеле утеху.
6 Ако бих говорио,
свој бол не бих ублажио;
ако бих ућутао,
колико бола би ме напустило?
7 Ипак, он ме је изнурио;
ти си ми затро све укућане моје!
8 Зграбио си ме,
бол је сведок против мене;
мршавост се моја подигнула
да у лице ме оптужи.
9 Његов ме гнев раздире и спопада,
на мене зубима шкргуће својим,
душманин мој је на мене упро очи своје!
10 Разјапили су своја уста према мени,
с презиром ми шамарају образе,
окупљају се против мене.
11 Злотвору ме Бог је изручио,
бацио ме у руке злобника!
12 Мирно сам живео, а он ме је уздрмао,
за врат ме је дочепао, смрскао ме;
себи ме је за мету ставио;
13 стрелци су ме његови окружили,
нутрину ми је распарао без милости
и жуч ми је по земљи просуо.
14 Пролама кроз мене
све пролом за проломом,
као ратник према мени тутњи.
15 За кожу сам своју, ја зашио кострет,
у прашину достојанство своје уваљао.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
и моја је молитва чиста.
18 О, земљо, крв моју не прекривај!
Не било места за мој вапај!
19 А сада, на небесима ено сведока мога!
Да, мој бранилац је на висинама.
20 А моји пријатељи – моји посредници вајни!
Око моје Богу плаче.
21 Ех, кад би се човек правдао са Богом
као човек са човеком.
22 Још година која прохујаће
и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.
17 Мој дух је сатрвен,
дани су моји згасли
и рака ме чека.
2 Ето, подсмевачи су са мном,
не склапа се око моје због њихове свадљивости.
3 Молим те, Боже, ти са̂м јамац мој буди!
Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?
4 Ти си склонио мудрост од њихових срца
због чега их издигнути нећеш.
5 Ко због добити изда пријатеље,
деци ће му очи усахнути!
6 Он је мене учинио причом за народе,
ја сам лице за пљување.
7 Туга ми је очи замутила,
сваки је мој уд попут сенке.
8 Због тога се праведници зграну,
недужни се грозе над безбожним.
9 Али праведник ће истрајати на свом путу,
још више ће ојачати човек чистих руку.
10 Хајде, вратите се сви ви!
Дођите, молим вас,
али мудрог међу вама нећу наћи.
11 Прохујали су моји дани,
намере и жеље срца мога су разбијене.
12 Они праве дан од ноћи,
а мраку у лице кажу:
’Светло је близу!’
13 Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим
и у тами постељу своју простро,
14 ако гробу викнем: ’Оче мој’,
а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
15 где је онда нада моја?!
Види ли ко наду моју?!
16 Силази ли она до врата Света мртвих?
Заједно ли ћемо у прах лећи?“
Вилдад
18 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Када ћете да станете са причом?
Уразумите се, па да разговарамо.
3 Зашто би нас за стоку сматрали?
Зар смо глупи у вашим очима?
4 Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
Хоће ли због тебе земља да опусти,
хоће ли се са свог места померити стена?
5 Баш се гаси светло зликовца,
неће сијати жар његовог плама.
6 Згаснуће светло у његовом шатору,
а над њим ће догорети светиљка.
7 Јењава жилавост његових корака
и руше га намере његове.
8 Јер су му ноге упале у мрежу,
у њене се петље запетљао.
9 Замка га је за пету зграбила,
заплела га омча.
10 За њега је клопка на тлу сакривена,
на путу је замка за њега.
11 Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
сатиру га на кораку сваком.
12 Гладна га је невоља његова,
пропаст је спремљена да га саплете.
13 Она му растаче делове коже,
најцрња смрт му једе удове.
14 Одвлаче га из сигурности свог шатора,
и терају до цара страхоте[a].
15 Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
сумпор ће му по имању разасути.
16 Корење његово струлиће одоздо,
а његове гране свенуће одозго.
17 Ишчезнуће са земље сећање на њега,
неће му се на улици име чути.
18 Отераће га са светла у таму,
протераће га са земље.
19 Остаће без рода,
без порода у народу своме,
без преживелога у свом завичају.
20 На његов дан згрануће се и они на западу,
а и оне на истоку подилазиће језа.
21 Заиста, такав је завичај злотвора,
такво је место онога што за Бога не зна!“
Јов
19 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Докле ћете да кињите душу моју
и речима ме ломите?!
3 Па већ сте ме десет пута понизили!
Не стидите ли се што ми тако пакостите?
4 Све и да сам стварно погрешио,
моја грешка је само моја.
5 Ако бисте стварно да се нада мном уздижете
и да ме убеђујете у ругло моје,
6 знајте онда да ме је Бог ојадио,
својом ме је мрежом обмотао.
7 Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
ја за помоћ запомажем, али правде нема.
8 Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
стазе моје он је замрачио.
9 Част је моју свукао са мене,
скинуо ми круну с главе моје.
10 Са свих страна сваљује ме да нестанем,
изваљује као дрво наду моју.
11 Ужарио се гнев његов на мене,
па ме сматра душманином својим.
12 Сложно марширају његове чете,
ено, наспрам мене насип подижу;
око мог шатора логор дижу.
13 Далеко од мене он је одвео браћу моју,
а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
14 Мојих рођака више нема,
заборавили су ме познаници моји.
15 Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
за њихове очи ја сам придошлица.
16 Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
устима га својим преклињем за помоћ.
17 Жена ми се гади од задаха мога,
одуран сам и родбини својој.
18 Чак ме и дечаци презиру,
ругају ми се кад бих да устанем.
19 Гаде ме се сви пријатељи блиски,
они које сам волео, сад су против мене.
20 Кожа ми се слепила за кости,
зуби су ми поиспадали.
21 Смилујте ми се! Смилујте ми се,
о, пријатељи моји,
јер је рука Божија ударила на ме!
22 Па зашто ме попут Бога прогоните,
меса мога зар нисте сити?[b]
23 О, када би се речи моје записале!
О, када би се у књигу утиснуле;
24 гвозденим пером и оловом
заувек у камен урезале!
25 Али ја знам да Откупитељ мој живи,
да ће на крају он стати над прахом!
26 Нека и пукне ова моја кожа,
гледаћу Бога из тела свога;
27 њега ћу ја лично гледати,
очима својим, а не ко туђинац.
А нутрина моја у мени малакше.
28 А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
јер налазите да је у мени корен ове ствари.
29 Од мача страхујте,
јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
суд постоји.“
Помоћ за хришћане у Јудеји
16 Што се тиче прилога за свете, учините онако како сам наредио и галатијским црквама. 2 Сваког првог дана у недељи нека свако од вас одваја на страну и штеди колико може, да се новац не би сакупљао кад ја дођем. 3 А кад дођем, послаћу с препорукама оне које ви одаберете да однесу ваш дар у Јерусалим. 4 Ако се нађе за сходно да ја идем, они могу да ми се придруже.
Павлови планови
5 Вас ћу, пак, посетити кад прођем кроз Македонију, будући да путујем преко Македоније. 6 Могуће је да ћу се и задржати код вас, па чак и презимити, да ме отпратите куд год пођем. 7 Не желим, наиме, да вас видим само у пролазу, него се надам да ћу неко време провести код вас, ако Господ допусти. 8 У Ефесу ћу остати до Педесетнице, 9 јер су ми се отворила велика врата за успешан рад, иако имам много противника.
10 Ако Тимотеј дође, гледајте да се не осећа нелагодно са вама, јер и он обавља службу за Господа као и ја. 11 Нико, дакле, да га не презре. Испратите га у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама са другом браћом, али он није био вољан да дође сад. Ипак, доћи ће кад му се укаже прилика.
13 Будите будни, стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све што чините нека буде у љубави.
15 Ви знате за Стефанину породицу, да су они први обраћеници у Ахаји и да су служили потребама Божијег народа. Молим вас, браћо, 16 да се ставите под водство таквих као што су они и сваког ко са њима сарађује и ради. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом повратку, јер су ми они надокнадили ваше одсуство. 18 Они су, наиме, умирили мој дух и ваш. Одајте признање таквима.
19 Поздрављају вас цркве у Малој Азији. Много вас поздрављају у Господу Акила и Приска са црквом која се окупља у њиховом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите једни друге светим пољупцем. 21 Ја, Павле, пишем поздрав својом руком. 22 Ако ко не воли Господа, нека буде проклет. Марана та![a]
23 Милост Господа Исуса нека је са вама.
24 Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу. Амин.
За хоровођу. Псалам Давидов.
40 Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2 Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3 У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4 Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5 Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6 Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8 Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9 Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
22 Боље је изабрати име него богатство големо
и благонаклоност је боља од сребра и злата.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.