The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NET. Switch to the NET to read along with the audio.
Пролог
1 У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. 2 Родило му се седам синова и три ћерке. 3 Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.
4 Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. 5 А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.
6 Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. 7 И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“
8 Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“
9 Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10 Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11 Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“
12 Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“
Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.
13 Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14 Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15 банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
16 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
17 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“
18 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19 И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“
20 Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21 Рекао је:
„Го сам изашао из утробе мајке своје
и го ћу да се вратим тамо!
Господ је дао – Господ је узео!
Благословено нека је име Господње!“
22 Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.
2 Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2 И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“
3 Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“
4 А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5 Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“
6 Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“
7 Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8 Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.
9 Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“
10 А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“
И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.
11 Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. 12 Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. 13 Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.
Јовова жалопојка
3 Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. 2 Рекао је:
3 „Нек нестане дана у коме сам рођен
и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’
4 У таму нека се окрене тај дан.
Не марио Бог одозго за њега
и светлост га никада не обасјала.
5 Зграбили га ноћ и тама најгушћа,
облак га прекрио
и све га помрчине дневне престравиле!
6 Нек ноћ ону тама прогута,
нек не буде придодана данима годишњим,
нек не буде убројана месецима!
7 Ево, ноћ та јалова нек буде,
повик среће не ушао у њу!
8 Проклели је они који дан проклињу,
што су вољни левијатана да буде.
9 Нека згасну звезде свитања њенога,
чекајући зору нека је не дочека,
не видела поглед праскозорја;
10 јер ми није затворила врата од мајчиног крила
и сакрила није муку од очију мојих.
11 Зашто нисам умро у утроби
и скончао из стомака кад сам изашао?!
12 Зашто су ме прихватила колена
и зашто груди које сам сисао?
13 Јер ја бих сада спокојно лежао,
спавао бих и у миру био
14 с царевима и земаљским саветницима,
са онима што су себи обновили развалине;
15 с кнезовима што имају злата,
што су сребром куће своје испунили.
16 Или зашто нисам био мртворођенче замотано,
или попут дојенчади, што светла видела нису?!
17 Тамо злобници престају са злобом,
тамо почивају изнурени.
18 Затвореници су заједно спокојни
и не чују повик тлачитељев.
19 Тамо су и велики и мали,
а роб се ослободио господара свога.
20 Зашто се страдалнику даје светло
и живот људима огорчене душе;
21 онима што за смрти жуде, а ње нема,
и траже је више него благо закопано;
22 онима који се безмерно радују и ликују
јер су гроб пронашли;
23 човеку чији је пут сакривен
и кога је Бог одасвуд заградио?
24 Моме јелу претходи јечање моје
и мој се вапај ко вода излива.
25 Јер ме снађе чег’ сам се бојао,
сустигло ме од чег’ сам стрепео!
26 Немам мира, немам олакшања,
немам почивања, мука ме сустиже.“
Језици и пророштво
14 Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. 2 Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. 3 А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. 4 Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. 5 Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.
6 Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? 7 Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? 8 Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? 9 Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. 10 Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. 11 Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. 12 Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.
13 Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. 14 Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. 15 Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. 16 Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? 17 Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.
12 Зликовац сплеткари против праведника,
и зубима својим шкргуће на њега.
13 А Господ му се смеје,
јер види да дан његов стиже.
14 Зликовци су мач исукали,
лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
да закољу људе праведних путева.
15 Срце ће им мач пробости,
њихов лук ће бити сломљен.
16 Боље је и мало праведниково
него благо зликоваца многих.
17 Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
а праведне Господ потпомаже.
18 Господу су знани дани беспрекорних,
наследство њихово остаје довека.
19 У времену лошем неће се стидети,
и сити ће бити у данима глади.
20 А зликовци ће пропасти;
душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
окончаће, у диму ће окончати.
21 Зликовац позајмљује и не враћа,
а праведник је дарежљив и даје.
22 Јер, они које он благослови,
наследиће земљу;
а које он прокуне,
биће истребљени.
23 Од Господа су човекови кораци,
и на путу његовом он ужива.
24 Па ако и падне, он одбачен неће бити,
јер му Господ руку држи.
25 Био сам млад, сада сам стар,
и нисам видео праведника напуштеног,
ни његове потомке да просјаче хлеба.
26 Дарежљив је поваздан, позајмљује,
потомство му је блажено.
27 Од зла се одврати, чини добро
и живећеш довека.
28 Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
довека ће бити сачувани;
а потомци зликоваца биће истребљени.
29 Праведни ће земљу да наследе,
пребиваће на њој трајно.
25 Ленштину убија његова жеља,
јер одбија да ради рукама.
26 Он махнито тражи од јутра до сутра,
а праведник дели и не цицијаши.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.