The Daily Audio Bible

Посвећење јерусалимског зида

²⁷ За посвећење јерусалимског зида људи су потражили Левите из свих њихових места, да их доведу у Јерусалим, да прославе посвећење у радости, уз хвале са песмом, са цимбалима, лирама и харфама. ²⁸ Окупили су се и синови певача из равнице око Јерусалима, из нетофатских села; ²⁹ из Вет-Гилгала и са поља Гаваје и Азмавета, јер су певачи за себе сазидали села око Јерусалима. ³⁰ Свештеници и Левити су се очистили, а очистили су и народ, врата и зид.

³¹ Довео сам главаре Јуде да се попну на зид и поставио сам два велика хора слављења и поворке, десно по зиду према Гнојним вратима. ³² Иза њих је ишао Осаја, половина Јудиних главара; ³³ Затим Азарија, Јездра и Месулам; ³⁴ Јуда, Венијамин, Семаја и Јеремија. ³⁵ А од синова свештеника са трубама: Јонатанов син Захарија, син Семаје, син Матаније, син Михеје, син Захура, син Асафов. ³⁶ И његова браћа Семаја, Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило, Јуда и Хананије са инструментима Божијег човека Давида. А Јездра, зналац Светог писма, је ишао пред њима. ³⁷ Код Изворских врата, баш пред њима, попели су се степеницама Давидовог града, зидним успоном, до Давидовог дома и до Водених врата на истоку.

³⁸ Други хор слављења са половином поворке је ишао супротно, а ја сам био позади са половином поворке на зиду, изнад куле код пећи и до Широког зида. ³⁹ Онда изнад Јефремових врата, па изнад Старих врата и изнад Рибљих врата; и Ананилове куле и куле Меје до Овчијих врата. Стали су код Тамничких врата.

⁴⁰ Тада су оба хора слављења заузела своје место у Божијем Дому, баш као и ја, половина достојанственика са мном, ⁴¹ и свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михеја, Елиоинај, Захарија и Хананија са трубама. ⁴² Затим Масија, Семаја, Елеазар, Озије, Јоанан, Малхија, Елам и Езер. А певачи су певали гласно под надгледником Језрајом. ⁴³ Тог дана су жртвовали много жртава. Радовали су се јер их је Бог обрадовао великом радошћу, а и жене и деца су се радовали тако да се радост Јерусалима чула надалеко.

⁴⁴ Тог дана су одређени људи постављени над одајама складишта за приносе, за прве плодове и за десетине, да сакупљају у њих са градских поља делове по Закону за свештенике и за Левите. Јер, народ Јуде се радовао због свештеника и Левита који су служили. ⁴⁵ Одржавали су службу њиховог Бога и службу очишћења, као и певачи и вратари према заповести Давида и његовог сина Соломона. ⁴⁶ Наиме, још је од давнина, у време Давида и Асафа, било главара певача и славопоја и хвалоспева Богу. ⁴⁷ Тако је сав Израиљ у време Зоровавеља и у време Немије давао делове певачима и вратарима, колико је потребно за тај дан. Одвајали су посвећено за Левите, а Левити су одвајали посвећено за Аронове потомке.

Немијина последња дела обнове

13 Тог дана била је народу читана Мојсијева књига и у њој се нашло да је записано да се Амонац и Моавац довека не примају у Божији збор. ² Јер нису изашли у сусрет израиљском народу са хлебом и водом. Чак су против њих унајмили Валама да их прокуне, али је наш Бог преокренуо клетву у благослов. ³ И чим су чули Закон одвојили су од Израиља сваку особу мешаног порекла.

⁴ Пре тога је свештеник Елијасив, Товијин рођак, постављен над одајама Дома нашег Бога. ⁵ Он је уредио за њега велику одају, где је народ раније стављао житне жртве, тамјан, посуђе, десетак у житу, младом вину и уљу; према заповести за Левите, певаче, вратаре и приносе за свештенике.

⁶ Наиме, док се све то дешавало, ја нисам био у Јерусалиму, јер сам у тридесет другој години Артаксеркса, цара Вавилона, отишао цару. Након неколико дана затражио сам од цара да одсуствујем. ⁷ А када сам дошао у Јерусалим запазио сам зло које је направио Елијасив за Товију, да је за њега уредио одају у дворишту Дома Божијег. ⁸ То ми је било веома мрско па сам избацио све ствари Товијине куће ван одаје. ⁹ Тада сам заповедио и они су очистили одаје, па сам поново унео посуђе Божијег Дома, житне жртве и тамјан.

¹⁰ Запазио сам и да се делови за Левите нису давали, па су са службе коју су обављали одбегли и Левити и певачи, свако на своју њиву. ¹¹ Зато сам укорио достојанственике и рекао им: „Зашто је занемарен Божији Дом?!“ Затим сам их окупио и поставио на њихова места.

¹² Сви из Јуде су донели у складишта десетак у житу, младом вину и уљу. ¹³ Над складиштима сам као надгледнике поставио свештеника Селемију и Садока, зналца Светог писма, и Федају као једног од Левита. Поред њих је био Захуров син Анана, син Матанијин. Њих су сматрали поузданима и на њима је било да раздељују својој браћи.

¹⁴ Сети ме се, о, мој Боже, због овога! Не заборави моја добра која сам учинио у Дому мога Бога и у његовим службама!

¹⁵ Тих дана видео сам у Јуди неке како муљају грожђе у суботу, неки су скупљали жито, неки га товарили на магарце са вином, грожђем, смоквама и разним товарима. Све то су доносили у Јерусалим у суботњи дан, а ја сам их упозоравао што на тај дан продају храну. ¹⁶ А Тирци који су ту пребивали доносили су рибу и разноврсну робу, па су је продавали суботом Јеврејима и у Јерусалиму. ¹⁷ Зато сам укорио Јудине главаре и рекао им: „Какво је то зло што радите и скрнавите суботњи дан?! ¹⁸ Зар то нису радили и ваши преци па је Бог наш довео на нас и на овај град све ове невоље? А ви још распламсавате гнев над Израиљем скрнавећи суботу.“

¹⁹ Тако, кад се смркло на вратима Јерусалима пред суботу, заповедио сам и затворили су врата. Још сам заповедио да се не отварају док субота не прође. Затим сам неке од мојих слугу поставио на врата да не би улазио товар у суботњи дан. ²⁰ Трговци и продавци разноврсне робе су једном или два пута преноћили изван Јерусалима. ²¹ Упозорио сам их и рекао им: „Зашто ноћите пред зидом? Дићи ћу руку на вас ако то поново урадите!“ И од тада више нису долазили суботом. ²² Још сам рекао Левитима да се посвете и дођу да чувају врата, да се посвети суботњи дан.

Сети ме се и због овог, о, мој Боже, и сажали се на мене по богатству своје милости!

²³ Такође, тих сам дана видео Јевреје који су оженили Азоћанке, Амонке и Моавке. ²⁴ Половина њихове деца су говорила азотски и нису умела да причају јудејски, него језик овог или оног народа. ²⁵ Ја сам их корио, проклињао их, ударао неке људе и чупао им косу. Заветовао сам их Богом: „Не дајите своје ћерке за њихове синове и не узимајте њихове ћерке за своје синове и за себе! ²⁶ Зар није тако згрешио Соломон, цар Израиља, а међу многим народима није било цара попут њега? Његов Бог га је волео и учинио га је Бог царем над свим Израиљем, али су и њега на грех навеле жене туђинке. ²⁷ Зар да слушамо о вама како радите све то велико зло, да радите невернички према нашем Богу женећи се туђинкама?“

²⁸ А један од синова Јодаја – који је син Првосвештеника Елијасива – био је зет Санавалата Ороњанина и ја сам га отерао од себе.

²⁹ Сети их се, о, мој Боже, због скрнављења свештенства и завета свештенства и левитства!

³⁰ Онда сам их очистио од свега што је туђе и поставио на дужности свештенике и Левите, сваког на његов посао, ³¹ и за принос у дрвима у одређено време и за првине плодова.

Сети ме се, о, мој Боже, по добру!

11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.

Покривање главе на богослужењу

² Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. ³ Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. ⁴ Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. ⁶ Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. ⁷ Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.

⁸ Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. ⁹ И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. ¹⁰ Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.

¹¹ Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. ¹² Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. ¹³ Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? ¹⁴ Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? ¹⁵ А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. ¹⁶ А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.

Давидов.