The Daily Audio Bible

Немијина молитва

1 Речи Немије, Ахалијиног сина.

Био је месец кислев^[a], двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, ² када је дошао Хананије, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму.

³ А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“

⁴ Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. ⁵ Рекао сам:

„Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! ⁶ Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. ⁷ Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију.

⁸ Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако се будете изневерили, расејаћу вас међу народе; ⁹ а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’

¹⁰ Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном. ¹¹ Молим те, о, Господе, нека буде пригнуто твоје ухо да чујеш молитву свога слуге и молитве својих слугу који су вољни да се боје твог имена. Молим те, дај данас успех свом слузи; дај му милосрђе пред овим човеком!“

А ја сам био царев пехарник.

Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим

2 Било је то месеца нисана^[b] двадесете године цара Артаксеркса. Пред њим је било вино и ја сам узео то вино и дао га цару. И никада раније нисам био тужан пред њим. ² Цар ми рече: „Зашто ти је лице тужно? Да ниси болестан? То није ништа него нека туга срца.“

А ја сам се јако уплашио ³ и рекао цару: „Нека је цар жив довека! Како да ми лице не буде жалосно када је опустошен град где су гробови мојих предака, а врата су му огњем спаљена?“

⁴ Рече ми цар: „Дакле, шта желиш?“

А ја сам се помолио Богу небеском ⁵ и одговорио цару: „Ако цар нађе за добро и ако му је по вољи твој слуга пред тобом, онда ме пошаљи у Јуду, у град где су гробови мојих предака и ја ћу да га обновим.“

⁶ Цар ме је – док је царица седела поред њега – питао: „Докле ћеш бити на путу и када ћеш да се вратиш?“ Цару је то било по вољи, па ме је послао, а ја сам му рекао за време.

⁷ Још сам казао цару: „Ако је цару по вољи, нека ми да̂ писма за управитеље подручја преко реке, како би ме пустили да прођем док не дођем у Јуду. ⁸ И писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да би ми дао дрва, како би се направиле греде за врата утврђења, које припада Дому, за градски зид и за кућу у којој ћу бити.“ Цар ми их је дао јер је добра рука мога Бога била нада мном. ⁹ Тако сам отишао управитељима подручја преко реке и дао им царева писма. Цар је још са мном послао војне заповеднике и коњанике.

¹⁰ Али када су то чули Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, било им је веома мрско што је дошао неко да тражи добро за израиљски народ.

Немија проверава зидине Јерусалима

¹¹ Дошао сам у Јерусалим и био тамо три дана. ¹² Устао сам ноћу, ја и неколицина људи са мном, али никоме нисам казао шта ми је мој Бог ставио у срце да урадим за Јерусалим. А од животиња ништа није било уз мене осим живинчета на коме сам јахао.

¹³ Изашао сам на Долинска врата, ноћу, наспрам Змајевог извора и Гнојних врата. Проверавао сам зидове Јерусалима. Били су порушени, а његова врата спаљена огњем. ¹⁴ Прошао сам до Изворских врата и до Царевог језера, али тамо није било места да прође живинче испод мене. ¹⁵ Пењао сам се уз поток, ноћу, и проверавао зид, а онда сам се окренуо назад ка Долинским вратима и вратио се. ¹⁶ Достојанственици нису знали где сам отишао и шта сам радио. Наиме, никог од Јевреја, свештеника, главара и достојанственика, који су радили на подухвату, нисам обавестио до сада.

¹⁷ И тада сам им казао: „Ви видите невољу у којој смо: да је Јерусалим опустошен, да су му врата огњем спалили. Дођите, хајде да обновимо јерусалимски зид и не будемо опет на срамоту!“ ¹⁸ Испричао сам им о доброј руци мога Бога, која је била нада мном, о царевим речима које ми је рекао.

А они су рекли: „Устанимо и зидајмо!“ Тако су се охрабрили за добро дело.

¹⁹ Али то су чули Санавалат Ороњанин, Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, ругали су нам се и гледали нас с презиром. Казали су: „Шта је то што радите? Буните ли се против цара?!“

²⁰ Ја сам им узвратио и казао им: „Бог небески ће нам дати да успемо. И ми, његове слуге, ћемо устати и зидати. А вама не припада ни део ни право ни спомен у Јерусалиму.“

Градитељи зида

3 Тада је устао Првосвештеник Елијасив са својом браћом свештеницима, па су обновили Овчија врата. Посветили су их и поставили им крила. А посветили су их до куле Меје^[c] и до куле Ананилове. ² Поред њега су зидали људи из Јерихона, а поред њега је зидао и Имријев син Захур.

³ Рибља врата су поправљали Асенајини синови. Направили су греде за њих, поставили им њихова крила, браве и преворнице. ⁴ Поред њих је поправљао Меримот, син Акосовог сина Урије; до њега је поправљао Месулам, син Месизавеиловог сина Варахије; до њега је поправљао Ванин син Садок; ⁵ до њега су поправљали Текујани, али њихови моћници нису хтели да подупру рад својих господара.

⁶ Стара врата су поправљали Фесејин син Јодај и Весодијин син Месулам. Направили су греде за њих и поставили им њихова крила, браве и преворнице. ⁷ Поред њих су поправљали Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероноћанин, људи из Гаваона и из Миспе, под влашћу управитеља подручја преко реке. ⁸ Поред њих је поправљао Арахијин син Озило, један од златара; а поред њега је поправљао Хананија, један од апотекарских синова. Они су обновили Јерусалим до Широког зида. ⁹ Поред њих је поправљао Оров син Рефаја, главар половине јерусалимске области. ¹⁰ Поред њега је, пред својом кућом, поправљао Арумафов син Једаја, а поред њега Асавнијин син Хатуш. ¹¹ Други измерени део и кулу код пећи су поправљали Харимов син Малхија и Фат-Моавов син Асув. ¹² Поред њих су поправљали Лоисов син Салум, главар половине јерусалимске области, он и његове ћерке.

¹³ Долинска врата је поправљао Анун са становницима Заноја. Поправили су их и ставили им крила, браве и преворнице; сазидали су хиљаду лаката^[d] зида до Гнојних врата.

¹⁴ Гнојна врата је поправљао Рихавов син Малхија, главар области Вет-Керем. Поправио их је и ставио им крила, браве и преворнице.

О браку и безбрачности

7 А сада о ономе што сте ми писали: „Добро је за човека да не ступа у односе са женом.“ ² Ипак, да би се избегао блуд, сваки човек нека има односе са својом женом, и свака жена нека има односе са својим мужем. ³ Нека муж одржава брачне односе са женом, а тако и жена са својим мужем. ⁴ Жена нема власт над својим телом, него муж, као што ни муж нема власт над својим телом, него жена. ⁵ Не лишавајте се брачних односа, осим по договору, и то на неко време, да бисте могли да се посветите молитви. Након тога се вратите брачним односима, да вас Сатана не искуша због ваше неуздржљивости. ⁶ Ово што кажем није заповест, него допуштење. ⁷ Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Ипак, свако има свој дар од Бога, један овакав, други онакав.

⁸ А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану безбрачни као ја. ⁹ Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступити у брак, него изгарати од страсти.

¹⁰ А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. ¹¹ А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.

¹² А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. ¹³ Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. ¹⁴ Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.

¹⁵ А ако неверујући супружник хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. ¹⁶ Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?

¹⁷ Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. ¹⁸ Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. ¹⁹ Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. ²⁰ Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. ²¹ Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. ²² Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. ²³ Скупо сте откупљени; не будите робови људима. ²⁴ Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.