The Daily Audio Bible

Повратак Шунемке

8 Јелисије је био рекао жени чијег сина је вратио у живот: »Иди са својом породицом и неко време остани где год будеш могла, јер је ГОСПОД одредио да у земљи завлада глад која ће потрајати седам година.«

² И жена се спремила и учинила као што јој је Божији човек рекао: она и њена породица одоше и седам година остадоше у земљи Филистејаца. ³ После седам година, она се врати из земље Филистејаца и оде цару да га моли за своју кућу и земљу.

⁴ А цар је разговарао са Гехазијем, слугом Божијег човека. »Причај ми«, рече, »о свим великим делима која је Јелисије учинио.«

⁵ Док је Гехази причао цару како је Јелисије мртвога вратио у живот, жена чијег је сина Јелисије оживео дође да моли цара за своју кућу и земљу.

Гехази рече: »Ово је та жена, мој господару царе, и ово је њен син кога је Јелисије вратио у живот.«

⁶ Цар упита жену о томе и она му исприча. Он онда задужи једног службеника за њен случај и рече му: »Врати јој све што јој је припадало, као и сав приход од њене земље од дана кад је отишла из земље до сада.«

Јелисије и арамејски цар

⁷ Јелисије оде у Дамаск.

Бен-Хадад, цар Арама, био је болестан, па кад су му рекли: »Божији човек је дошао чак овамо«, ⁸ он рече Хазаелу: »Понеси са собом поклон и иди да се састанеш са Божијим човеком. Питај ГОСПОДА преко њега: ‚Да ли ћу оздравити од ове болести?‘«

⁹ Хазаел пође да се састане са Јелисијем и понесе са собом поклон од свега најбољег у Дамаску натоварен на четрдесет камила.

Он уђе и стаде пред Јелисија, па рече: »Твој син Бен-Хадад, цар Арама, послао ме је да те упитам: ‚Да ли ћу оздравити од ове болести?‘«

¹⁰ Јелисије одговори: »Иди и реци му: ‚Сигурно ћеш оздравити‘, иако ми је ГОСПОД открио да ће умрети.«

¹¹ Онда се упиљи у Хазаела све док се овај не постиде. Тада Божији човек заплака.

¹² »Зашто мој господар плаче?« упита Хазаел.

»Зато што знам колико ћеш зла учинити Израелцима«, одговори он. »Палићеш њихова утврђена места, убијати мачем младиће, о земљу разбијати децу и парати трбух трудницама.«

¹³ Хазаел рече: »Како бих ја, твој слуга, бедни пас, могао да изведем такав подвиг?«

»ГОСПОД ми је показао да ћеш постати цар Арама«, одговори Јелисије.

¹⁴ Тада Хазаел оде од Јелисија и врати се свом господару.

Када га је Бен-Хадад упитао: »Шта ти је рекао Јелисије?« Хазаел одговори: »Рекао ми је да ћеш сигурно оздравити.«

¹⁵ Али сутрадан узе један тежак покривач, натопи га водом и њиме покри царево лице, и Бен-Хадад умре. Тада га Хазаел наследи на месту цара.

Јорам, цар Јуде

(2. Лет 21,1-20)

¹⁶ Пете године владавине израелског цара Јорама сина Ахавовог, Јорам син Јосафатов поче да влада као цар Јуде. ¹⁷ Имао је тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. ¹⁸ Ишао је стопама царева Израела као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ¹⁹ Али, ради свог слуге Давида, ГОСПОД не хтеде да уништи Јуду, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити^[a] довека.

²⁰ У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара. ²¹ Стога Јорам оде у Цаир са свим својим борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој, па његова војска умаче кући. ²² Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна.

²³ Остали догађаји Јорамове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁴ Јорам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ахазја.

Ахазја, цар Јуде

(2. Лет 22,1-6)

²⁵ Дванаесте године владавине израелског цара Јорама сина Ахавовог, у Јуди поче да влада цар Ахазја син Јорамов. ²⁶ Ахазја је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао годину дана. Мајка му се звала Аталја, а била је унука израелског цара Омрија. ²⁷ Ишао је стопама Ахавове владарске куће и чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинила и Ахавова владарска кућа, јер се браком ородио с Ахавовом породицом.

²⁸ Ахазја пође у Рамот Гилад са Јорамом сином Ахавовим у рат против арамејског цара Хазаела. Арамејци ранише Јорама, ²⁹ па се цар Јорам врати у Јизреел да се опорави од рана које су му Арамејци задали у Рамоту у борби са Хазаелом, царем Арама.

Тада јудејски цар Ахазја син Јорамов оде доле у Јизреел да види Јорама сина Ахавовог пошто је овај био рањен.

Јеху помазан за цара Израела

9 Пророк Јелисије позва једнога из дружине пророкâ и рече му: »Опаши се, понеси овај врч с уљем и иди у Рамот Гилад. ² Кад стигнеш, потражи Јехуа сина Јосафата сина Нимшијевог. Иди к њему, одвој га од његових другова и одведи у унутрашњу собу. ³ Онда узми овај врч, па му излиј уље на главу и реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Помазујем те за цара Израела.‘ Затим отвори врата и бежи без оклевања.«

⁴ Тако онај младић, пророк, оде у Рамот Гилад.

⁵ Када је стигао, виде заповеднике војске како седе заједно, па рече: »Имам поруку за тебе, заповедниче.«

»За којег од нас?« упита Јеху.

»За тебе, заповедниче«, одговори онај, ⁶ па Јеху устаде и уђе у кућу.

Тада пророк изли уље на Јехуову главу и рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Помазујем те за цара ГОСПОДЊЕГ народа, Израела. ⁷ Ти ћеш уништити владарску кућу свога господара Ахава, и ја ћу осветити крв мојих слугу пророка и крв свих слугу ГОСПОДЊИХ коју је пролила Језавеља. ⁸ Сва Ахавова породица биће уништена. Истребићу до последњег све Ахавове мушке у Израелу – и роба и слободњака. ⁹ Учинићу да Ахавова владарска кућа буде као владарска кућа Јаровама сина Неватовог и као владарска кућа Бааше сина Ахијиног. ¹⁰ А Језавељу ће прождрети пси на њиви у Јизреелу и нико је неће сахранити.‘«

Онда отвори врата и побеже.

¹¹ Када је Јеху изашао к својим друговима заповедницима, један од њих га запита: »Је ли све у реду? Зашто ти је долазио онај лудак?«

»Знате човека и шта говори«, одговори Јеху.

¹² »Не знамо«, рекоше они. »Кажи нам.«

Јеху рече: »Ево шта ми је рекао: ‚Овако каже ГОСПОД: Помазујем те за цара Израела.‘«

¹³ Тада они брзо узеше своје огртаче и простреше их пред њим по голим степеницама, па дунуше у овнујске рогове и повикаше: »Јеху је цар!«

Павле и Сила у затвору

¹⁶ Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.

¹⁷ Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«

¹⁸ Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«

И он истог часа изађе.

¹⁹ Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. ²⁰ Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји ²¹ и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«

²² Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. ²³ Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. ²⁴ Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.

²⁵ Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. ²⁶ Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. ²⁷ Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.

²⁸ Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«

²⁹ Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.

³⁰ Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«

³¹ А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«

³² И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. ³³ Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. ³⁴ Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.

³⁵ Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«

³⁶ Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«

³⁷ Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«

³⁸ Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, ³⁹ па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. ⁴⁰ По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.

Псалам Давидов.