The Daily Audio Bible

¹⁸ Затим рече Зевеју и Салману: „Како су изгледали људи које сте побили на Тавору?“ „Били су налик теби – одговорише. Сваки је изгледао као царев син.“

¹⁹ Гедеон рече: „То су била моја браћа, синови моје мајке. Тако ми Господа, да сте им поштедели живот, не бих вас убио.“ ²⁰ Онда рече Јетеру, своме првенцу: „Устани и убиј их!“ Али момчић није потегао мач; плашио се. Био је, наиме, још дечак.

²¹ Зевеј и Салман рекоше: „Устани ти и убиј нас, јер какав је човек, таква му је и снага.“ Гедеон устаде и поби Зевеја и Салмана. Онда је узео месечиће коју су висили око врата њихових камила.

Гедеонов ефод

²² Тада му Израиљци рекоше: „Владај над нама, ти, твој син и твој унук, јер си нас избавио из мадијанске руке!“

²³ Гедеон им одговори: „Ја нећу да владам над вама, а ни мој син неће владати над вама. Господ ће владати над вама.“ ²⁴ Гедеон настави: „Ипак, тражићу од вас једно: нека ми свако од вас да по један прстен од свог плена.“ Поражени су носили златне прстенове, јер су били Исмаиљци.

²⁵ Они одговоре: „Радо ћемо дати!“ Прострли су један огртач, па је сваки човек бацио тамо по један прстен од свога плена. ²⁶ Тежина златних прстенова које је Гедеон тражио износила је хиљаду седам стотина шекела злата^[a], не рачунајући месечиће, ланчиће, скерлетну одећу коју су носили мадијански цареви, и привеске који су висили о вратовима њихових камила. ²⁷ Од њих је Гедеон направио ефод и поставио га у своме граду, Офри. Сав се Израиљ повео за њим, и тако се одао блуду идолопоклонства. То је била замка за Гедеона и његов дом.

Гедеонова смрт

²⁸ Тако су Мадијанци били понижени пред Израиљцима и нису више дизали главу. Земља је била мирна четрдесет година, докле год је Гедеон живео.

²⁹ А Јеровал, син Јоасов, оде да живи у свом дому. ³⁰ Гедеон је имао седамдесет синова који су потекли од њега, јер је имао много жена. ³¹ Он је имао и једну иночу у Сихему, која му је родила сина. Он му је дао име Авимелех.

³² Гедеон, син Јоасов, умре у дубокој старости. Сахранили су га у гробу Јоаса, његовог оца, у Офри Авиезеровој. ³³ Након Гедеонове смрти Израиљци су се поново одали блуду идолопоклонства, служећи Валима, те су прогласили Вал-Верита за бога. ³⁴ Израиљци се више нису сећали Господа, Бога свога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. ³⁵ Нису више поштовали дом Јеровала – Гедеона, за све добро што је учинио за Израиљ.

Авимелех

9 Авимелех, син Јеровалов, оде у Сихем к браћи своје мајке, и рече њима и целом роду своје мајке: ² „Реците становницима Сихема: ’Шта је боље за вас: да над вама влада седамдесет људи, сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваше тело и крв.’“

³ Кад су браћа његове мајке пренела све ове речи свим становницима Сихема, њихово срце се приклонило Авимелеху. Говорили су: „Он је наш брат.“ ⁴ Тада су му дали седамдесет шекела сребра^[b] из храма Вал-Верита; с тим је Авимелех унајмио неке ништарије и пустолове, који су пошли за њим. ⁵ Затим је отишао у дом свога оца у Офру и побио своју браћу, Јеровалове синове, њих седамдесет, на једном камену. Преживео је само Јеровалов најмлађи син, Јотам, који се сакрио. ⁶ После тога су се окупили сви становници Сихема и Вет-Мила и поставили Авимелеха за цара код храста који стоји код Сихема.

⁷ Кад су то јавили Јотаму, он оде, стаде на врх горе Геризима и повика из свег гласа: „Послушајте ме, мештани Сихема, тако вас чуо Бог!

⁸ Пошла једном стабла да помажу цара који ће владати над њима. Рекли су маслини: ’Владај над нама.’

⁹ Маслина им одговори: ’Зар да се одрекнем своје масноће, којом се чини част боговима и људима, да бих се њихала над другим дрвећем?’

¹⁰ Стабла рекоше смокви: ’Дођи и владај над нама.’

¹¹ Смоква им одговори: ’Зар да се одрекнем своје слаткоће и свог изврсног плода, да бих се њихала над другим дрвећем?’

¹² Стабла рекоше лози: ’Дођи и владај над нама.’

¹³ Али лоза им одговори: ’Зар да се одрекнем свога вина које весели богове и људе, да бих се њихала над дрвећем?’

¹⁴ А сва стабла рекоше трну: ’Дођи и владај над нама.’

¹⁵ Трн одговори стаблима: ’Ако заиста хоћете да ме помажете за цара над вама, дођите и склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека плане огањ из трна и спали кедрове ливанске.’

¹⁶ Јесте ли, дакле, поступили часно и савесно кад сте зацарили Авимелеха? Јесте ли добро поступили према Јеровалу и његовом дому? Јесте ли му право учинили након свега што је учинио за вас? ¹⁷ Мој је отац ратовао за вас довевши свој живот у опасност, те вас избавио из руке мадијанске, ¹⁸ а ви сте данас устали против куће мога оца и побили његове синове, седамдесет људи на једном камену, и поставили Авимелеха, сина слушкиње, за цара над мештанима Сихема, јер вам је брат. ¹⁹ Ако сте поступили часно и савесно према Јеровалу и његовом дому, онда се радујте с Авимелехом, и он нека се радује с вама. ²⁰ А ако нисте, нека плане огањ из Авимелеха и спали мештане Сихема и Вет-Мила, и нека плане огањ из мештана Сихема и Вет-Мила и спали Авимелеха.“

²¹ Тада Јотам побеже. Пошто је утекао, отишао је у Вир и тамо се настанио, како би се склонио од свога брата Авимелеха.

Исусова смрт

⁴⁴ Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. ⁴⁵ Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. ⁴⁶ Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.

⁴⁷ Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ ⁴⁸ Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. ⁴⁹ Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.

Исусова сахрана

⁵⁰ А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, ⁵¹ није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. ⁵² Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. ⁵³ Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. ⁵⁴ Било је то дан Припреме^[a], баш уочи суботе.

⁵⁵ Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. ⁵⁶ Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.

Ускрсење

24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. ² Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. ³ Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.

⁴ Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. ⁵ Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? ⁶ Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ⁷ ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ ⁸ Оне су се тада сетиле његових речи.

⁹ Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. ¹¹ А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. ¹² Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.