The Daily Audio Bible

Подсећање на непокорност Израела

9 Чуј, Израеле! Данас ћеш прећи преко реке Јордан да одузмеш посед народима већим и јачим од тебе, чији су градови велики и са зидинама до неба. ² То су снажни и високи људи, Анакови потомци. Знаш за њих и чуо си да се каже: »Ко може да се супротстави Анаковцима?« ³ Али знај данас да ГОСПОД, твој Бог, иде преко пред тобом као огањ који прождире. Он ће их затрти и потући пред тобом. Ти ћеш им одузети посед и брзо их уништити, као што ти је ГОСПОД обећао.

⁴ Након што их ГОСПОД, твој Бог, истера пред тобом, немој да помислиш: »Због моје праведности ГОСПОД ме је довео овамо да запоседнем ову земљу.« Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом. ⁵ Нећеш ти ући у њихову земљу да је запоседнеш због своје праведности или честитости. Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом да изврши оно за шта се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову. ⁶ Знај, дакле, да ти ГОСПОД, твој Бог, не даје ову добру земљу у посед због твоје праведности, јер ти си народ тврдоглав.

⁷ Сећај се и не заборављај како си у пустињи гневио ГОСПОДА, свога Бога. Од дана када сте отишли из Египта, па све док нисте стигли овамо, стално сте се бунили против ГОСПОДА. ⁸ Толико сте разгневили ГОСПОДА на Хореву да је хтео да вас затре. ⁹ Када сам се попео на гору да примим камене плоче, плоче Савеза који је ГОСПОД склопио с вама, остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи а да нисам јео ни пио. ¹⁰ Тада ми је ГОСПОД дао две камене плоче исписане Божијим прстом. На њима су биле све речи које вам је ГОСПОД рекао из огња на гори онога дана када сте се тамо окупили^[a].

¹¹ Када је прошло четрдесет дана и четрдесет ноћи, ГОСПОД ми је дао оне две камене плоче, плоче Савеза, ¹² и рекао ми: »Одмах сиђи одавде, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. Брзо су скренули са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливеног идола.«

¹³ И још ми је ГОСПОД рекао: »Видео сам тај народ – заиста су тврдоглави! ¹⁴ Дај да их затрем и да им избришем име под небом. А од тебе ћу начинити народ јачи и бројнији од њих.«

¹⁵ Тако сам се окренуо и сишао са горе, која је још пламтела огњем, а у рукама су ми биле оне две плоче Савеза. ¹⁶ Онда сам видео да сте згрешили против ГОСПОДА, свога Бога: излили сте себи идола у облику телета. Брзо сте скренули са пута којим вам је ГОСПОД заповедио да идете. ¹⁷ Узео сам оне две плоче и бацио их из руку, разбивши их вама наочиглед.

¹⁸ Онда сам се ничице бацио пред ГОСПОДА. И опет четрдесет дана и четрдесет ноћи нисам јео ни пио због свих греха које сте починили чинећи зло пред ГОСПОДОМ и изазивајући га на гнев. ¹⁹ Било ме је страх ГОСПОДЊЕГ гнева и јарости, јер је био толико гневан на вас да је хтео да вас затре. Али ГОСПОД ме је опет услишио. ²⁰ ГОСПОД је и на Аарона био силно гневан и хтео да га затре, али сам се ја тада молио и за Аарона. ²¹ Узео сам ваше грешно дело – теле које сте направили – и спалио га. Онда сам га смрвио и самлео у прах, па сам његов прах бацио у поток који тече са горе.

²² ГОСПОДА сте гневили и у Тавери, Маси и Киврот-Хатаави.

²³ А када вас је ГОСПОД слао из Кадеш-Барнее, рекавши: »Идите и запоседните земљу коју вам дајем«, побунили сте се против заповести ГОСПОДА, свога Бога. Нисте му веровали ни покоравали му се. ²⁴ Буните се против ГОСПОДА откад вас знам.

²⁵ Лежао сам ничице пред ГОСПОДОМ четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је ГОСПОД рекао да ће вас затрти. ²⁶ Молио сам се ГОСПОДУ и рекао: »Господе ГОСПОДЕ, немој да истребиш свој народ, свој посед који си избавио својом великом силом и моћном руком га извео из Египта. ²⁷ Сети се својих слугу, Авраама, Исаака и Јакова. Не обазири се на тврдоглавост овога народа, на његову опакост и на његов грех, ²⁸ да не кажу у земљи из које си нас извео: ‚ГОСПОД није могао да их уведе у земљу коју им је обећао, па их је, зато што их мрзи, извео да их помори у пустињи.‘ ²⁹ А они су твој народ, твој посед који си извео својом силном снагом и испруженом руком.«

Подсећање на поновно примање заповести

(2. Мојс 34,1-10)

10 У то време ми је ГОСПОД рекао: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору. А направи и дрвени ковчег. ² На плоче ћу написати речи које су биле на оним првим плочама, које си разбио, а ти их онда стави у ковчег.«

³ И ја сам направио ковчег од багремовог дрвета и исклесао две камене плоче као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са те две плоче у рукама. ⁴ ГОСПОД је написао на ове плоче исто што и пре: десет заповести које вам је објавио на гори, из огња, онога дана када сте се тамо окупили^[b]. Онда је ГОСПОД дао плоче мени, ⁵ а ја сам сишао са горе и ставио их у ковчег који сам био направио. Оне су још тамо, као што ми је ГОСПОД и заповедио.

⁶ (Израелци су од извора Јаакановаца отишли у Мосеру. Тамо је умро Аарон и био сахрањен, а на месту свештеника наследио га је његов син Елеазар. ⁷ Оданде су отишли у Гудгоду, а из Гудгоде у Јотвату, земљу потокâ који не пресушују. ⁸ У то време је ГОСПОД одвојио Левијево племе да носи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, да стоји пред ГОСПОДОМ вршећи службу и да благосиља у његово име, као што то чини и данас. ⁹ Због тога Левијево племе нема наследног дела земље као друга племена. ГОСПОД је његово наследство, као што му је ГОСПОД, твој Бог, и рекао.)

¹⁰ На гори сам, као и први пут, остао четрдесет дана и четрдесет ноћи, и ГОСПОД ме је и овај пут услишио – није вас истребио.

¹¹ »Спреми се«, рекао ми је ГОСПОД, »и поведи овај народ на пут, у земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима да ћу им је дати, да уђу у њу и запоседну је.«

Шта Бог тражи

¹² Дакле, Израеле, шта то ГОСПОД, твој Бог, тражи од тебе? Само да се бојиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш све што он тражи^[c] и да га волиш, да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом, ¹³ и да се држиш ГОСПОДЊИХ заповести и уредби које ти данас дајем за твоје добро. ¹⁴ ГОСПОДУ, твом Богу, припада небо и небеса над небесима, земља и све што је на њој. ¹⁵ Али ГОСПОДУ омилише твоји праоци и он их заволе, па је између свих народа изабрао вас, њихове потомке, као што је очигледно данас.

¹⁶ Зато обрежите своје необрезано срце и немојте више да будете тврдоглави. ¹⁷ Јер, ГОСПОД, ваш Бог, јесте Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велик, силан и страшан, који није пристрастан и не прима мито. ¹⁸ Он стаје у одбрану сирочета и удовице, воли дошљака и даје му храну и одећу. ¹⁹ Волите дошљаке, јер сте и сами били дошљаци у Египту. ²⁰ Бој се ГОСПОДА, свога Бога, и служи му. Држи га се чврсто и у његово име се заклињи. ²¹ Он је твоја хвала. Он је твој Бог, који је за тебе учинио она велика и страхотна дела која си својим очима видео. ²² Када су твоји праоци отишли у Египат, било их је само седамдесет, а сада је ГОСПОД, твој Бог, учинио да те има као звезда на небу.

⁴ Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: ⁵ »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. ⁶ Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. ⁷ Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. ⁸ А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«

Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)

⁹ Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

¹⁰ А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)

¹¹ »А ово је значење приче: семе је Божија реч. ¹² Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. ¹³ Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. ¹⁴ Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. ¹⁵ А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«

Светиљка

(Мк 4,21-25)

¹⁶ »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. ¹⁷ Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. ¹⁸ Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Мк 3,31-35)

¹⁹ Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.

²⁰ Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«

²¹ А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«