The Daily Audio Bible

⁴⁰ А цар Арада, Ханаанац, који је живео у ханаанском крају Негеву, чуо је да Израелци долазе.

⁴¹ Отишли су са горе Хор и утаборили се у Цалмони.

⁴² Отишли су из Цалмоне и утаборили се у Пунону.

⁴³ Отишли су из Пунона и утаборили се у Овоту.

⁴⁴ Отишли су из Овота и утаборили се у Ије-Авариму, на граници Моава.

⁴⁵ Отишли су из Ијима и утаборили се у Дивон-Гаду.

⁴⁶ Отишли су из Дивон-Гада и утаборили се у Алмон-Дивлатајми.

⁴⁷ Отишли су из Алмон-Дивлатајме и утаборили се у горју Аварим, близу Нева.

⁴⁸ Отишли су из горја Аварим и утаборили се на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона, ⁴⁹ и то од Бет-Јешимота до Авел-Шитима.

Заповест да се истерају ханаански народи

⁵⁰ ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: ⁵¹ »Кажи Израелцима: ‚Када преко Јордана пређете у Ханаан, ⁵² истерајте све становнике те земље испред себе. Уништите све њихове резбарене слике и ливене идоле, и разорите све њихове узвишице. ⁵³ Запоседните земљу и настаните се у њој, јер сам вам је дао да буде ваша. ⁵⁴ Поделите земљу коцком, према својим братствима. Онима којих је више, дајте веће наследство, а онима којих је мање, дајте мање наследство. Оно што им коцком падне у део, биће њихово. Поделите земљу према својим праотачким племенима. ⁵⁵ Али, ако не истерате становнике те земље испред себе, онда ће вам они које сте пустили да остану постати трн у оку и бодља у слабинама и задаваће вам невоље у земљи у којој ћете живети. ⁵⁶ А тада ћу ја учинити с вама оно што сам намеравао да учиним с њима.‘«

Границе Израелове земље

34 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Заповеди Израелцима и реци им: ‚Када уђете у Ханаан, земља која ће вам бити додељена у наследство има ове границе:

³ »‚Ваша јужна страна укључује део пустиње Цин дуж границе Едома. На истоку ваша јужна граница почиње с краја Сланог мора^[a], ⁴ па скреће јужно од превоја Акрабима, продужава до Цина и иде јужно од Кадеш-Барнее. Одатле иде до Хацар-Адара и продужава до Ацмона, ⁵ где скреће и, идући дуж Египатског потока, избија на море.

⁶ »‚Ваша западна граница је обала Великог мора^[b]. То вам је граница на западу.

⁷ »‚Ваша северна граница иде од Великог мора право до горе Хор ⁸ и од горе Хор право до Лево-Хамата. Одатле граница иде до Цедада, ⁹ продужава до Зифрона и завршава се у Хацар-Енану. То вам је граница на северу.

¹⁰ »‚Ваша источна граница иде од Хацар-Енана право до Шефама, ¹¹ одакле се спушта до Ривле на источној страни Ајина и иде даље гребеном источно од Кинеретског мора^[c]. ¹² Потом се граница спушта дуж реке Јордан и завршава на Сланом мору.

»‚То ће бити ваша земља са границама свуда унаоколо.‘«

¹³ Мојсије заповеди Израелцима: »Ово је земља коју ћете коцком поделити као наследство. ГОСПОД је заповедио да је добије девет племена и једна половина племена, ¹⁴ пошто су породице Рувимовог племена, породице Гадовог племена и половина Манасијиног племена добили своје наследство. ¹⁵ Ова два и по племена већ су добила своје наследство на овој страни реке Јордан источно од Јерихона.«

Људи задужени за деобу земље

¹⁶ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁷ »Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус Навин.

¹⁸ »А за поделу земље одреди и по једног поглавара из сваког племена. ¹⁹ Ово су њихова имена:

²⁹ То су они којима је ГОСПОД заповедио да Израелцима поделе земљу у Ханаану.

Градови за Левите

35 ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона: ² »Заповеди Израелцима да од наследства које ће поседовати дају Левитима градове да у њима живе. А дајте им и пашњаке око тих градова. ³ Тада ће они имати градове у којима ће живети и пашњаке за своја говеда, ситну стоку и све своје друге животиње.

⁴ »Нека се пашњаци око градова које ћете дати Левитима протежу хиљаду лаката^[d] од градских зидина. ⁵ Ван града измерите две хиљаде лаката^[e] на источној страни, две хиљаде лаката на јужној, две хиљаде лаката на западној и две хиљаде лаката на северној страни, тако да град буде у средини. То ће им бити пашњаци за градове.

⁶ »Нека шест градова од градова које ћете дати Левитима буду градови уточишта, у које може да побегне убица. Осим ових, дајте им још четрдесет два града. ⁷ Дајте Левитима укупно четрдесет осам градова са њиховим пашњацима. ⁸ Градове које ћете дати Левитима од поседа Израелаца дајте сразмерно величини наследства сваког племена: много градова узмите од племенâ која их имају много, а мало градова од оних која их имају мало.«

Градови уточишта

(5. Мојс 19,1-13; ИсНав 20,1-9)

⁹ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁰ »Кажи Израелцима: ‚Када преко реке Јордан уђете у Ханаан, ¹¹ изаберите неколико градова да вам буду градови уточишта, у која може да побегне човек који је неког убио случајно. ¹² Нека вам ти градови буду уточишта од крвног осветника, тако да човек који је оптужен за убиство не погине пре него што дође на суд пред заједницом. ¹³ Нека вам шест градова буду градови уточишта: ¹⁴ три града са ове, источне стране реке Јордан и три у Ханаану. ¹⁵ Нека тих шест градова за Израелце и дошљаке и насељенике међу њима буду уточишта у која ће моћи да побегне онај ко је неког убио случајно.

¹⁶ »‚Ако неко неког удари гвозденим предметом, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁷ Ако неко у руци има камен којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁸ Ако неко у руци има дрвени предмет којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. ¹⁹ Нека убицу погуби крвни осветник – када га сретне, нека га погуби. ²⁰ Ако неко неког гурне из злобе или намерно баци нешто на њега, и овај умре, ²¹ или ако га из мржње удари песницом, и овај умре, нека се нападач погуби, убица је – нека га крвни осветник погуби када га сретне.

²² »‚Ако неко неког изненада гурне, али не из непријатељства, или ако ненамерно нешто баци на њега, ²³ или, не видећи га, спусти на њега камен који би га могао убити, и овај умре, тада, пошто му није био непријатељ и није намеравао да му учини зло, ²⁴ нека заједница пресуди између нападача и крвног осветника према овим законима. ²⁵ Нека заједница заштити оптуженога за убиство од крвног осветника и нека га врати у град уточишта у који је побегао. Овај нека остане тамо до смрти првосвештеника, који је помазан светим уљем. ²⁶ Али, ако оптужени за убиство било када изађе ван граница града уточишта у који је побегао ²⁷ и тамо га затекне крвни осветник, овај може да га убије и да не буде крив за убиство. ²⁸ Нека оптужени остане у свом граду уточишта до смрти првосвештеника. Тек после првосвештеникове смрти може да се врати на своје имање.

²⁹ »‚Нека вам ово буде одредба закона из поколења у поколење, где год живели.

³⁰ »‚Ко год неког убије, нека се погуби као убица само на основу сведочења сведокâ, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока.

³¹ »‚Не примајте откупнину за живот убице, који заслужује да умре. Нека се свакако погуби.

³² »‚Не примајте откупнину за неког ко је побегао у град уточишта, да га тако пустите да се врати и живи на својој земљи пре смрти првосвештеника.

³³ »‚Не скврнавите земљу у којој сте. Крвопролиће скврнави земљу. Обред помирења се не може извршити за земљу на коју је проливена крв, осим крвљу онога ко ју је пролио. ³⁴ Не чините нечистом земљу у којој живите и у којој ја боравим, јер ја, ГОСПОД, боравим међу Израелцима.‘«

Очишћење губавога

(Мт 8,1-4; Мк 1,40-45)

¹² Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«

¹³ Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«

И губа одмах нестаде с њега.

¹⁴ Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.«

¹⁵ Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести. ¹⁶ А он се често повлачио на усамљена места и молио се.

Излечење одузетога

(Мт 9,1-8; Мк 2,1-12)

¹⁷ Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. ¹⁸ Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. ¹⁹ Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.

²⁰ Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«

²¹ Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«

²² Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? ²³ Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? ²⁴ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«

²⁵ И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. ²⁶ Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«

Исус позива Левија

(Мт 9,9-13; Мк 2,13-17)

²⁷ Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«

²⁸ И овај остави све, устаде и пође за њим.

Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.