The Daily Audio Bible

Прописи о заветима

30 Мојсије рече главама Израелових племена: »Овако заповеда ГОСПОД: ² Када се човек заветује ГОСПОДУ или се уз заклетву обавеже неким обећањем, нека не прекрши реч, него нека изврши све што је рекао.

³ »Када се млада жена која још живи у очевој кући заветује ГОСПОДУ или се обавеже обећањем, ⁴ а њен отац чује за њен завет или обећање, али јој ништа не каже, тада важе сви њени завети и свако обећање којим се обавезала. ⁵ Али, ако јој отац то забрани када за то чује, онда не важи ниједан њен завет ни обећање којим се обавезала. ГОСПОД ће јој опростити пошто јој је отац забранио.

⁶ »Ако се уда након што се заветовала или након што је изустила неко непромишљено обећање којим се обавезала, ⁷ а њен муж чује за то, али јој ништа не каже, тада важе њени завети и обећања којима се обавезала. ⁸ Али, ако јој муж то забрани када за то чује, онда он поништава завет који је обавезује или непромишљено обећање којим се обавезала, и ГОСПОД ће јој опростити.

⁹ »Завет или обавеза коју је на себе преузела удовица или распуштеница, обавезује је.

¹⁰ »Ако се заветује жена која живи са својим мужем или се уз заклетву обавеже обећањем, ¹¹ а њен муж чује за то, али не каже ништа и не забрани јој, тада важе сви њени завети или обећања којима се обавезала. ¹² Али, ако их њен муж поништи када чује за њих, онда више не важи ниједан завет ни обећање које је дала. Њен муж их је поништио и ГОСПОД ће јој опростити. ¹³ Њен муж може да потврди или да поништи сваки њен завет или уз заклетву дато обећање о одрицању. ¹⁴ Али, ако јој муж о томе из дана у дан ништа не говори, тада он потврђује све њене завете или обећања која је обавезују. Потврђује их тиме што о њима ништа не каже када за њих чује. ¹⁵ Ако их, пак, поништи након неког времена пошто је за њих чуо, онда ће он сносити последице њеног греха.«

¹⁶ То су прописи које је ГОСПОД дао Мојсију у вези са односима између човека и његове жене, и између оца и његове младе кћери која још живи у његовој кући.

Освета Мидјанцима

31 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Освети се Мидјанцима за Израелце. После тога ћеш умрети.«

³ Тада Мојсије рече народу: »Наоружајте људе за рат, па нека нападну Мидјанце и изврше ГОСПОДЊУ освету на њима. ⁴ Пошаљите у рат по хиљаду људи из сваког Израеловог племена.«

⁵ Тако је из Израелових братстава окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена. ⁶ Тада их Мојсије посла у рат, по хиљаду из сваког племена, са Пинхасом, сином свештеника Елеазара, који са собом понесе свете предмете и трубе за давање знакова.

⁷ Они поведоше рат против Мидјана, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, и побише све мушкарце. ⁸ Међу онима које су побили било је и пет мидјанских царева: Еви, Рекем, Цур, Хур и Рева. А погубише мачем и Валаама сина Веоровог. ⁹ Израелци заробише мидјанске жене и нејач и као плен узеше сву мидјанску крупну и ситну стоку и добра. ¹⁰ Спалише све градове у којима су Мидјанци живели и сва њихова насеља. ¹¹ Узеше сав плен и све што су опљачкали, укључујући и људе и животиње, ¹² па заробљенике, плен и опљачкано дотераше Мојсију и свештенику Елеазару и израелској заједници у свој табор на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.

Повратак војске

¹³ Мојсије, свештеник Елеазар и сви поглавари заједнице изађоше им у сусрет ван табора.

¹⁴ Али Мојсије се разгневи на заповеднике војске – заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама – који су се вратили из боја.

¹⁵ »Зар сте све жене оставили у животу?« рече им. ¹⁶ »А баш су оне по Валаамовом наговору навеле Израелце да буду неверни ГОСПОДУ у догађајима код Пеора, па је помор дошао на ГОСПОДЊУ заједницу. ¹⁷ Зато сада побијте све дечаке и убијте сваку жену која није девица, ¹⁸ а сваку девојку која је девица оставите за себе. ¹⁹ Нека сваки од вас који је неког убио или је дотакао убијеног остане седам дана ван табора. Трећег и седмог дана очистите и себе и своје заробљенике. ²⁰ Очистите сву одећу и све што је начињено од коже, кострети или дрвета.«

²¹ Тада свештеник Елеазар рече војницима који су били у боју: »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД дао Мојсију: ²² Злато, сребро, бронза, гвожђе, калај, олово, ²³ и све друго што може да издржи ватру, нека се провуче кроз ватру, и биће чисто. Али нека се очисти и водом очишћења. И све што не може да издржи ватру, нека се провуче кроз ту воду. ²⁴ Седмог дана оперите своју одећу, и бићете чисти. Тада можете да уђете у табор.«

Деоба плена

²⁵ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁶ »Ти и свештеник Елеазар и главе породица заједнице пребројте сав плен, укључујући људе и животиње. ²⁷ Поделите плен између војника који су ишли у бој – који су се борили у рату – и остатка заједнице. ²⁸ Од онога што припадне војницима који су се борили у рату, одвој као данак ГОСПОДУ једно од сваких пет стотина, било људи, било говеда, магараца и ситне стоке. ²⁹ Овај данак узми од њихове половине и дај га свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ. ³⁰ Од половине која припадне Израелцима узми једно од сваких педесет, било људи, било говеда, магараца, ситне стоке и других животиња, па дај Левитима, који обављају дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.«

³¹ И Мојсије и свештеник Елеазар учинише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

³² Ово је плен који је преостао од свега што су војници опљачкали:

³⁶ Половина која је припала онима који су се борили у рату износила је:

⁴¹ Мојсије даде данак свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ, као што му је ГОСПОД заповедио. ⁴² Половина која је припала Израелцима, а коју је Мојсије одвојио од оне која је припала ратницима, ⁴³ дакле половина која је припала заједници, износила је 337.500 грла ситне стоке, ⁴⁴ 36.000 говеда, ⁴⁵ 30.500 магараца ⁴⁶ и 16.000 људи. ⁴⁷ Од половине која је припала Израелцима Мојсије узе једнога од сваких педесет људи и животиња, као што му је ГОСПОД заповедио, и даде Левитима, који су обављали дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.

⁴⁸ Тада војсковође – заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама – дођоше Мојсију ⁴⁹ и рекоше му: »Ми, твоје слуге, извршили смо попис бораца под нашим заповедништвом, и ни један једини не недостаје. ⁵⁰ Стога смо донели на дар ГОСПОДУ златне предмете до којих је сваки од нас дошао – гривне, наруквице, печатно прстење, минђуше и огрлице – да за себе извршимо обред помирења пред ГОСПОДОМ.«

⁵¹ Мојсије и свештеник Елеазар примише од њих све предмете израђене од злата. ⁵² Све злато које су заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама донели као прилог ГОСПОДУ било је тешко 16.750 шекела^[a]. ⁵³ А сваки војник је свој плен задржао за себе. ⁵⁴ Мојсије и свештеник Елеазар примише злато од заповедникâ над хиљадама и заповедникâ над стотинама и унеше га у Шатор састанка као спомен на Израелце пред ГОСПОДОМ.

Ђаво искушава Исуса

(Мт 4,1-11; Мк 1,12-13)

4 Исус се, пун Светога Духа, врати са реке Јордан, а Дух га одведе у пустињу, ² где га је ђаво искушавао четрдесет дана. Све то време Исус није ништа јео, па кад су истекли ти дани, огладне.

³ А ђаво му рече: »Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.«

⁴ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба.‘^(A)«

⁵ Ђаво га одведе на једно високо место, па му у једном трену показа сва царства света ⁶ и рече: »Даћу ти сву њихову власт и сјај, јер су мени дати и ја могу да их дам коме хоћу. ⁷ Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје.«

⁸ »Записано је«, одговори му Исус, »‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘^(B)«

⁹ Онда га ђаво одведе у Јерусалим, постави га на врх Храма, па му рече: »Ако си Син Божији, баци се одавде доле, ¹⁰ јер записано је:

¹¹ и:

¹² »Писмо такође каже«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘^(E)«

¹³ Када је ђаво завршио са свим овим искушењима, остави Исуса до неког повољнијег часа.

Исус одбачен у Назарету

(Мт 13,53-58; Мк 6,1-6)

¹⁴ Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају. ¹⁵ Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.

¹⁶ Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, ¹⁷ а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:

²⁰ Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.

²¹ Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«

²² И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.

»Зар ово није Јосифов син?« питали су.

²³ А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«

²⁴ И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. ²⁵ Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. ²⁶ Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. ²⁷ А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«

²⁸ Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. ²⁹ Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. ³⁰ Али он прође између њих и оде својим путем.

Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.