The Daily Audio Bible

⁷ Мојсије рече Аарону: »Приђи жртвенику и принеси своју жртву за очишћење и своју жртву паљеницу и изврши обред помирења за себе и за народ. Принеси жртву за народ и изврши за њега обред помирења, као што је ГОСПОД заповедио.«

⁸ Аарон приђе жртвенику и закла теле за своју жртву за очишћење. ⁹ Његови синови му принеше крв, а он у њу замочи прст и њоме премаза рогове жртвеника. Потом преосталу крв изли у подножје жртвеника. ¹⁰ На жртвенику спали лој, бубреге и привесак јетре жртве за очишћење, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, ¹¹ а месо и кожу спали ван табора.

¹² Онда закла животињу за жртву паљеницу. Његови синови му додадоше крв, а он њоме запљусну жртвеник са свих страна. ¹³ Жртву паљеницу му додадоше комад по комад, укључујући и главу, и он је спали на жртвенику. ¹⁴ Потом опра утробу и ноге, па их спали на жртвенику поврх жртве паљенице.

¹⁵ Аарон онда доведе жртву за народ. Узе јарца за жртву за очишћење за народ, па га закла и принесе као жртву за очишћење као што је принео и прву жртву. ¹⁶ Потом доведе жртву паљеницу и принесе је на прописани начин. ¹⁷ Донесе и житну жртву, узе од ње пуну шаку и то спали на жртвенику уз јутарњу жртву паљеницу.

¹⁸ Затим закла вола и овна за жртву за заједништво за народ. Његови синови му додадоше крв, а он њоме запљусну жртвеник са свих страна. ¹⁹ Улојене комаде вола и овна – улојени реп, лој са утробе, бубреге и привесак јетре – ²⁰ положише преко груди, па Аарон спали лој на жртвенику. ²¹ Пре тога Аарон окрену груди и десни бут овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану, као што је Мојсије заповедио.

²² Потом Аарон подиже руке према народу и благослови га. И пошто је принео жртву за очишћење, жртву паљеницу и жртву за заједништво, сиђе. ²³ Затим Мојсије и Аарон уђоше у Шатор састанка. Када су изашли, благословише народ, а Слава ГОСПОДЊА се показа свем народу. ²⁴ Од ГОСПОДА сукну огањ и сажеже жртву паљеницу и улојене комаде на жртвенику. Када је сав народ то видео, заклица од радости и паде ничице.

Смрт Надава и Авихуа

10 Ааронови синови Надав и Авиху узеше своје кадионице, ставише у њих ватре, а на њу ставише кâда, па принеше непрописну ватру пред ГОСПОДОМ, што им он није заповедио. ² Од ГОСПОДА сукну огањ и сажеже их. Тако они погинуше пред ГОСПОДОМ.

³ Тада Мојсије рече Аарону: »О овоме је ГОСПОД говорио када је рекао:

А Аарон је ћутао.

⁴ Мојсије позва Мишаела и Елцафана, синове Аароновог стрица Узиела, па им рече: »Дођите овамо и однесите своју браћу од светилишта, ван табора.«

⁵ И они дођоше и, ухвативши их за кошуље, однеше их ван табора, као што је Мојсије наредио.

⁶ Тада Мојсије рече Аарону и његовим синовима Елеазару и Итамару: »Не рашчупавајте косу и не раздирите одећу, да не погинете и да се ГОСПОД не разгневи на сву заједницу. Али ваша сабраћа, сав израелски народ, смеју да плачу због огња који је ГОСПОД послао. ⁷ Не одлазите са улаза у Шатор састанка, да не погинете, јер је на вама ГОСПОДЊЕ уље помазања.«

И они учинише као што је Мојсије рекао.

Долично понашање свештеникâ

⁸ ГОСПОД рече Аарону: ⁹ »Ни ти ни твоји синови немојте да пијете вино ни друга опојна пића када улазите у Шатор састанка, да не погинете. То је трајна уредба из поколења у поколење. ¹⁰ Треба да разликујете свето од обичног, нечисто од чистог ¹¹ и да Израелце учите свим уредбама које им је ГОСПОД дао преко Мојсија.«

Свештенички део од жртава

¹² Мојсије рече Аарону и његовим преосталим синовима Елеазару и Итамару: »Узимајте житну жртву која преостане од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром и једите је, спремљену без квасца, крај жртвеника, јер је пресвета. ¹³ Једите је на светом месту, зато што је то твој део и део твојих синова од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Тако ми је заповеђено. ¹⁴ Ти, твоји синови и твоје кћери можете на чистом месту да једете груди које су окретане и бут који је дарован. То је дато теби и твојој деци као део од жртава за заједништво које приносе Израелци. ¹⁵ Бут који је дарован и груди које су окретане нека се донесу заједно са улојеним комадима жртава које се спаљују ватром, да се окрену овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртва окретана. То је редован део за тебе и твоју децу, као што је ГОСПОД заповедио.«

Елеазаров и Итамаров пропуст

¹⁶ Када се Мојсије распитао за јарца жртве за очишћење и дознао да је већ спаљен, наљути се на Елеазара и Итамара, Ааронове преостале синове, па рече: ¹⁷ »Зашто жртву за очишћење нисте јели на светом месту? Она је пресвета и дата вам је зато што уклањате кривицу заједнице вршећи за њу обред помирења пред ГОСПОДОМ. ¹⁸ Пошто јарчева крв није унета у Светињу, требало је да га једете на светом месту, као што сам заповедио.«

¹⁹ Аарон рече Мојсију: »Данас су жртвовали своје жртве за очишћење и своје жртве паљенице пред ГОСПОДОМ, и види шта ме све задесило! Да ли би ГОСПОДУ било мило да сам ја данас јео жртву за очишћење?«

²⁰ Када је Мојсије то чуо, био је задовољан.

Прича о семену

²⁶ Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, ²⁷ па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. ²⁸ Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. ²⁹ Када сазри, човек одмах узима срп^[a], јер је дошло време за жетву.«

Прича о зрну горушице

(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)

³⁰ »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. ³² Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«

³³ И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, ³⁴ и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Лк 8,22-25)

³⁵ Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«

³⁶ И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.

³⁷ Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. ³⁸ А Исус је на крми спавао на узглављу.

Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«

³⁹ А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!«

И ветар утихну и настаде велика тишина.

⁴⁰ Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«

⁴¹ А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)

5 Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. ² Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. ³ Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. ⁴ Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. ⁵ Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, ⁷ па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«

⁸ Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«

⁹ Затим га упита: »Како се зовеш?«

А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«

¹⁰ И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.

¹¹ А на падини брда пасло је велико крдо свиња, ¹² па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«

¹³ И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. ¹⁴ А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. ¹⁵ Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. ¹⁶ Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, ¹⁷ па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, ¹⁹ али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«

²⁰ И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.