The Daily Audio Bible

Златно теле

(5. Мојс 9,6-29)

32 Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.«

² Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.«

³ И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону. ⁴ Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком.

Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.«

⁵ Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!«

⁶ Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра.

⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. ⁸ Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«

⁹ »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. ¹⁰ А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«

¹¹ Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? ¹² Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. ¹³ Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«

¹⁴ И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.

¹⁵ Мојсије се окрену и сиђе са горе са две плоче Сведочанства у рукама, исписане с обе стране – и с лица и с полеђине. ¹⁶ Плоче су биле Божије дело. Писмо је било Божије писмо, урезано у плоче.

¹⁷ Када је Исус Навин чуо грају народа који је викао, рече Мојсију: »Звук рата у табору!«

¹⁸ А Мојсије рече:

¹⁹ Када се Мојсије приближио табору и угледао теле и људе како играју, плану гневом, баци плоче из руку и разби их у подножју горе. ²⁰ Онда узе теле које су направили и спали га. Потом га смрви у прах и развеја по води, па натера Израелце да је пију.

²¹ »Шта ти је овај народ учинио«, упита он Аарона, »да си га навео на оволики грех?«

²² »Не љути се, господару«, рече Аарон. »И сâм знаш колико је овај народ склон злу. ²³ Рекли су ми: ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.‘ ²⁴ Ја им рекох: ‚Ко год има злата, нека га скине са себе.‘ Они ми га дадоше, а ја га бацих у ватру и из ње изађе ово теле.«

²⁵ Мојсије виде да се народ разуздао јер му је Аарон допустио да се разузда и осрамоти пред својим непријатељима, ²⁶ па стаде на улаз у табор и рече. »Ко је за ГОСПОДА, нека ми приђе!«

И сви Левити се окупише око њега.

²⁷ Он им тада рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Нека сваки човек припаше мач уз бок и нека иде од једног краја табора до другог и нека убије брата и пријатеља и суседа.‘«

²⁸ И Левити учинише као што им је Мојсије заповедио. Тога дана око три хиљаде људи паде од мача.

²⁹ Тада Мојсије рече: »Данас сте се освештали за службу ГОСПОДУ супротставивши се својим синовима и браћи, па вам он данас даје благослов.«

³⁰ Сутрадан Мојсије рече народу: »Починили сте велик грех. Али ја ћу се сада ипак попети до ГОСПОДА. Можда ћу добити опроштење за ваш грех.«

³¹ Тако се Мојсије врати ГОСПОДУ и рече му: »О, какав је велик грех починио овај народ! Направили су себи богове од злата. ³² Ипак те молим да им опростиш тај грех. А ако нећеш, онда ме избриши из књиге коју си написао.«

³³ »Ко год је згрешио против мене, тога ћу избрисати из своје књиге«, одврати ГОСПОД Мојсију. ³⁴ »А сад иди и поведи народ на место о коме сам ти говорио, а мој анђео ће ићи пред тобом. Али, када дође време да кажњавам, казнићу их за њихов грех.«

³⁵ И ГОСПОД посла помор на народ због онога што су радили с телетом које је Аарон направио.

Наређење за полазак у обећану земљу

33 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ ² Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. ³ Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«

⁴ Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит. ⁵ Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘« ⁶ Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.

Шатор састанка

⁷ Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора. ⁸ Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор. ⁹ Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем. ¹⁰ Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор. ¹¹ А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.

Мојсије и Слава ГОСПОДЊА

¹² Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘ ¹³ Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«

¹⁴ А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«

¹⁵ Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде. ¹⁶ Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«

¹⁷ ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«

¹⁸ Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«

¹⁹ »Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим. ²⁰ Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«

²¹ ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену. ²² Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем. ²³ Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«

Петар се одриче Исуса

(Мк 14,66-72; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)

⁶⁹ А Петар је седео напољу, у дворишту.

Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«

⁷⁰ Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«

⁷¹ Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«

⁷² Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«

⁷³ Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«

⁷⁴ А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«

Истог часа огласи се петао ⁷⁵ и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.

Јудина смрт

(Дап 1,18-19)

27 Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. ² Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.

³ Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, ⁴ говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«

Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«

⁵ Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.

⁶ Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«

⁷ Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. ⁸ Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. ⁹ Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

»Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, ¹⁰ и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«^[a]

Исус пред Пилатом

(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)

¹¹ А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«

¹² А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.

¹³ Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«

¹⁴ Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.