The Daily Audio Bible

Јосиф и његова браћа

37 Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану.

² Ово је повест о Јакову:

Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима.

³ А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач^[a]. ⁴ Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу.

⁵ Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше.

⁶ Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао: ⁷ Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.«

⁸ Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?«

И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима.

⁹ А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.«

¹⁰ Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?«

¹¹ И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао.

Јосиф продат у Египат

¹² Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема, ¹³ Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.«

»Добро«, одврати Јосиф.

¹⁴ »Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.«

Тако га посла из Хевронске долине.

Када је Јосиф стигао у Сихем, ¹⁵ виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?«

¹⁶ »Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?«

¹⁷ »Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘«

Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана. ¹⁸ А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију.

¹⁹ »Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом. ²⁰ »Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!«

²¹ Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку.

»Немојмо да му узмемо живот«, рече. ²² »Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.«

Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу.

²³ Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач, ²⁴ па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува.

²⁵ Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат.

²⁶ Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? ²⁷ Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.«

И браћа га послушаше.

²⁸ Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат.

²⁹ Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, ³⁰ па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?«

³¹ Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, ³² па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.«

³³ Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!«

³⁴ Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. ³⁵ Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши.

»Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.«

Тако је његов отац плакао за њим.

³⁶ А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.

Јуда и Тамара

38 У то време Јуда оде од своје браће и настани се код једног Адуламца који се звао Хира. ² Тамо виде кћер једног Ханаанца који се звао Шуа, и ожени се њоме. Спавао је с њом, ³ и она затрудне и роди сина, а он му даде име Ер. ⁴ Она опет затрудне и роди сина и назва га Онан. ⁵ Затим роди још једног сина и назва га Сала. Када га је родила, Јуда је био у Кезиву.

⁶ Јуда нађе жену за свог прворођеног сина Ера. Звала се Тамара. ⁷ Али Јудин прворођени син Ер био је зао у ГОСПОДЊИМ очима, па га ГОСПОД погуби.

⁸ Тада Јуда рече Онану: »Спавај са женом свог брата и изврши дужност девера према њој, да свом брату даш потомство.«

⁹ Али пошто је Онан знао да потомство неће бити његово, кад год би спавао са женом свог брата, просипао је своје семе на земљу, да свом брату не би дао потомство. ¹⁰ То што је чинио није било мило ГОСПОДУ, па ГОСПОД погуби и њега.

¹¹ Тада Јуда рече својој снахи Тамари: »Иди и живи у кући свог оца као удовица, док мој син Сала не порасте.«

Јер, Јуда је мислио: »И он би могао да погине као и његова браћа.«

Тако Тамара оде да живи у кући свог оца.

¹² После много времена Јудина жена, Шуина кћи, умре. Када је прошло време жалости, Јуда оде са својим пријатељем Хиром Адуламцем у Тимну, људима који су му стризали овце.

¹³ Када су Тамари рекли: »Ено ти свекар иде у Тимну да стриже овце«, ¹⁴ она скиде са себе удовичку одећу, покри се велом и умота се, па седе на улазу у Енајим, који је на путу за Тимну. Јер, видела је да је Сала одрастао, а нису је удали за њега.

¹⁵ Када ју је Јуда угледао, помисли да је блудница, јер је била покрила лице.

¹⁶ Јуда скрену к њој крај пута, па јој, не знајући да му је снаха, рече: »Хајде, дај да спавам с тобом.«

»А шта ћеш ми дати да бих спавала с тобом?« упита га она.

¹⁷ Јуда рече: »Послаћу ти јаре из стада.«

»Хоћеш ли ми дати залог док га не пошаљеш?« упита она.

¹⁸ Он рече: »Какав залог да ти дам?«

»Свој печатни прстен са његовом узицом и штап који ти је у руци«, одговори она.

И он јој их даде, па је спавао с њом, и она с њим затрудне. ¹⁹ Онда Тамара оде кући, скиде вео и опет обуче своју удовичку одећу.

²⁰ Јуда посла свог пријатеља Адуламца с јаретом, да откупи залог од оне жене, али је овај не нађе.

²¹ »Где је храмска блудница која је била крај пута за Енајим?« упита он мештане.

Али они одговорише: »Није овде било никакве храмске блуднице.«

²² Он се врати Јуди и рече: »Нисам је нашао. А осим тога, мештани ми рекоше: ‚Није овде било никакве храмске блуднице.‘«

²³ Тада Јуда рече: »Нека задржи то што је код ње, да нам се људи не ругају. На крају крајева, послао сам јој ово јаре, али је ти ниси нашао.«

²⁴ Око три месеца касније, рекоше Јуди: »Твоја снаха Тамара одала се блудничењу, па је чак и затруднела.«

Јуда рече: »Изведите је и спалите на ломачи.«

²⁵ Али, док су је изводили, она поручи свом свекру: »Затруднела сам са човеком чије је ово«, рече. »Види да ли знаш чије је ово: печатни прстен, узица и штап.«

²⁶ Јуда их препозна, па рече: »Она је праведнија од мене, јер ја је нисам дао свом сину Сали.«

И више није спавао с њом.

²⁷ Када је дошло време да Тамара роди, показа се да су јој у утроби близанци.

²⁸ Док је рађала, један од њих пружи руку напоље, а бабица око ње завеза скерлетни конац, говорећи: »Овај је изашао први.«

²⁹ Али баш кад је он повукао руку, изађе његов брат, а бабица рече: »Како ли се ти проби?« Тако му дадоше име Фарес^[b].

³⁰ Потом изађе његов брат, који је имао скерлетни конац око руке, па њему дадоше име Зара^[c].

Исус и Веелзевул

(Мк 3,20-30; Лк 11,14-23; 12,10)

²² Онда му донеше једног човека опседнутог демоном, слепог и немог, и он га излечи, па неми човек проговори и прогледа.

²³ Сав народ се задиви, говорећи: »Да ово можда није Син Давидов?«

²⁴ Када су фарисеји то чули, рекоше: »Овај истерује демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара!«

²⁵ Али Исус је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен. ²⁶ Па ако Сатана истерује Сатану, онда је он против себе подељен. Како ће, дакле, опстати његово царство? ²⁷ И ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁸ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божијег Духа, онда вам је дошло Божије царство.

²⁹ »Или, како може неко да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже? Тек тада ће моћи да му опљачка кућу.

³⁰ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа. ³¹ Зато вам кажем: биће опроштен људима сваки грех и вређање, али им неће бити опроштено вређање Духа. ³² И ако неко каже нешто против Сина човечијега, биће му опроштено. Али, ако каже против Светога Духа, неће му бити опроштено ни на овом свету ни у будућем.«

Дрво и његов плод

(Лк 6,43-45)

³³ »Узгајите добро дрво, па ће му и плод бити добар; или, узгајите рђаво дрво, па ће му и плод бити рђав – јер, дрво се познаје по свом плоду. ³⁴ Змијски породе! Како можете, кад сте зли, да говорите било шта добро? Јер, уста говоре оно чега је срце препуно. ³⁵ Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. ³⁶ Али кажем вам: људи ће за сваку некорисну реч коју изговоре одговарати на Дан суда. ³⁷ Јер, на основу својих речи бићеш оправдан и на основу својих речи осуђен.«

Јонин знак

(Мк 8,11-12; Лк 11,29-32)

³⁸ Тада му рекоше неки учитељи закона и фарисеји: »Учитељу, желимо да нам покажеш знак.«

³⁹ А он им одговори: »Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака пророка Јоне. ⁴⁰ Јер, као што је Јона три дана и три ноћи био у утроби морске немани, тако ће и Син човечији три дана и три ноћи бити у срцу земље. ⁴¹ Нинивљани ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди. А овде је неко већи^[a] од Јоне. ⁴² Краљица Југа ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона.«

Повратак нечистог духа

(Лк 11,24-26)

⁴³ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка, али га не налази. ⁴⁴ Тада каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу празну, пометену и сређену. ⁴⁵ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре. Исто ће бити и са овим злим нараштајем.«

Михтам Давидов.