The Daily Audio Bible
Today's audio is from the CSB. Switch to the CSB to read along with the audio.
30 Када је Рахиља видела да Јакову не рађа децу, постаде љубоморна на своју сестру, па рече Јакову: »Дај ми децу, иначе ћу свиснути!«
2 А Јаков се наљути на Рахиљу и рече: »Зар сам ја на месту Бога, који ти је ускратио децу[a]?«
3 Тада она рече: »Ево моје слушкиње Билхе – спавај с њом, да она роди за мене[b] и да ја тако преко ње добијем децу.«
4 Тако му она даде своју слушкињу Билху за жену. Јаков је спавао с Билхом, 5 и она затрудне и роди му сина.
6 Тада Рахиља рече: »Бог је пресудио у моју корист. Услишио ми је молитву и дао ми сина.« Зато га назва Дан[c].
7 Рахиљина слушкиња Билха опет затрудне и роди Јакову другог сина.
8 Тада Рахиља рече: »Жестока је била моја борба са мојом сестром, али победила сам.« Зато му даде име Нефталим[d].
9 Када је Лија видела да је престала да рађа, узе своју слушкињу Зилпу и даде је Јакову за жену. 10 Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову сина.
11 Тада Лија рече: »Каква срећа!« Зато му даде име Гад[e].
12 Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову и другог сина.
13 Тада Лија рече: »Баш сам срећна! Жене ће ме звати срећном!« Зато му даде име Асир[f].
14 У време жетве пшенице, Рувим оде у поље и нађе мандрагоре[g], па их донесе својој мајци Лији.
Рахиља рече Лији: »Молим те, дај ми мало мандрагора твога сина.«
15 Али Лија јој одговори: »Мало ли је што си ми узела мужа, него хоћеш да ми узмеш и мандрагоре мога сина?«
»Добро«, рече Рахиља, »нека Јаков ноћас легне с тобом у замену за мандрагоре твога сина.«
16 Када се Јаков увече вратио с поља, Лија му изађе у сусрет и рече: »Спаваћеш са мном, јер сам те унајмила мандрагорама свога сина.« Тако Јаков те ноћи леже с њом.
17 Бог услиши Лијину молитву, и она затрудне и роди Јакову петог сина.
18 Тада она рече: »Бог ме је наградио што сам своју слушкињу дала своме мужу.« Зато му даде име Исахар[h].
19 Онда Лија опет затрудне и роди Јакову шестог сина, 20 па рече: »Бог ми даде диван дар. Сада ће ме мој муж поштовати, јер сам му родила шест синова.« Зато му даде име Завулон[i].
21 Касније Лија роди и кћер и даде јој име Дина.
22 Онда се Бог сети Рахиље, услиши јој молитву и учини је плодном. 23 Она затрудне и роди сина, па рече: »Бог је уклонио моју срамоту.« 24 Даде му име Јосиф[j], говорећи: »Нека ми ГОСПОД дâ још једног сина.«
Јаков склапа погодбу с Лаваном
25 Када је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: »Пусти ме да се вратим у свој завичај. 26 Дај ми моје жене и децу, за које сам ти служио, па да идем. Јер, ти добро знаш колико сам радио за тебе.«
27 На то му Лаван рече: »Допусти ми да ти ово кажем: гатањем сам сазнао да ме је ГОСПОД због тебе благословио.« 28 И још рече: »Одреди плату коју тражиш од мене, и даћу ти је.«
29 Јаков му одговори: »Знаш како сам ти служио и како је било твојој стоци уз мене. 30 Оно мало што си имао пре мог доласка сада се обилно умножило и ГОСПОД те је благословио где год сам крочио ногом. Зар није време да почнем да радим и за свој дом?«
31 Лаван упита: »Шта да ти дам?«
»Немој ништа да ми даш«, одговори Јаков. »Али ако ово за мене учиниш, остаћу да ти напасам стада и да их чувам: 32 пусти ме да данас прођем кроз сва твоја стада и да издвојим сваку пегаву и шарену овцу и свако црно јагње, и сваку шарену и пегаву козу. То ће ми бити плата. 33 Убудуће ће моје поштење сведочити за мене кад год будеш проверавао моју плату – свака коза у мом поседу која не буде шарена или пегава и свако јагње које не буде црно, нека се сматрају украденима.«
34 »У реду«, рече Лаван. »Нека буде како си рекао.« 35 Али, тог истог дана, Лаван уклони све јарце који су имали пруге или шаре и све пегаве и шарене козе – све које су на себи имале имало белог – и сву црну јагњад, и предаде их својим синовима. 36 Онда оде три дана хода далеко од Јакова, док Јаков остаде да напаса остала Лаванова стада.
37 Јаков узе свежих тополиних, бадемових и платанових гранчица, па у њих уреза беле пруге гулећи кору и огољујући бело дрво гранчица. 38 Онда огуљене гранчице стави у сва појила, да буду пред стадима када буду долазила да пију. Када су животиње биле у полном жару и долазиле да пију, 39 париле су се испред гранчица. Тако су рађале пругасте, пегаве или шарене младе.
40 Јаков је младе животиње држао одвојено, а остале је окренуо тако да гледају у пругасте и црне животиње које су припадале Лавану. Тако је Јаков за себе добио одвојена стада и није их мешао са Лавановим животињама. 41 Када су се снажније животиње из стада париле, Јаков би стављао гранчице у појила испред животиња, да би се животиње париле поред прућа. 42 Али пред кржљаве животиње Јаков није стављао гранчице. Тако су кржљаве животиње припадале Лавану, а снажне Јакову. 43 И Јаков се силно обогати, стекавши много ситне стоке, слушкиња и слугу, камила и магаради.
Јаков бежи од Лавана
31 Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.«
2 А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре.
3 Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.«
4 Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада, 5 па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном. 6 Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом, 7 а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди. 8 Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади. 9 Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени.
10 »Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. 11 Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих, 12 а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради. 13 Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘«
14 Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца? 15 Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио. 16 Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.«
Послање Дванаесторице
(Мк 3,13-19; 6,7-13; Лк 6,12-16; 9,1-6)
10 Исус позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку слабост.
2 А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон, звани Петар, и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован; 3 Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Тадеј; 4 Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који је издао Исуса.
5 Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град, 6 него радије идите изгубљеним овцама израелског народа. 7 Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘ 8 Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте. 9 Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима, 10 ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.
11 »И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете. 12 Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘[a] 13 Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати. 14 Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу. 15 Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«
Наговештај прогона
(Мк 13,9-13; Лк 21,12-17)
16 »Ево, шаљем вас као овце међу вукове. Зато будите лукави као змије, а безазлени као голубови. 17 Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и батинати у својим синагогама. 18 Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве, за сведочанство њима и незнабошцима. 19 А кад вас предају, не брините се како ћете и шта ћете рећи, јер ће вам тога часа бити дато шта да говорите. 20 Нећете, наиме, говорити ви, него ће у вама говорити Дух вашега Оца.
21 »Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их. 22 И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен. 23 Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други. Истину вам кажем: нећете стићи да обиђете све израелске градове пре него што Син човечији дође.
Хоровођи. Према шеминиту. Псалам Давидов.
1 Помози, ГОСПОДЕ,
јер нема више верних
и нестаде поузданих међу људима.
2 Свако ближњему лажи говори
ласкавим уснама и дволичног срца.
3 Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
и сваки хвалисави језик
4 који говори: »Својим језиком ћемо победити.
Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«
5 »Због пљачкања сиромахâ
и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
»Донећу им спасење за којим жуде.«
6 Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
сребро пречишћено у пећи земљаној,
седам пута очишћено.
7 Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
и штитити нас од ових људи довека.
8 Опаки ходају унаоколо
кад је безвредно на цени међу људима.
13 Благо човеку који нађе мудрост,
човеку који стекне умност.
14 Јер, она доноси већу добит него сребро
и већи принос него злато,
15 она је од рубина драгоценија;
шта год да пожелиш, није јој равно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International