The Daily Audio Bible

Вавилонска кула

11 На целом свету био је само један језик и исте речи. ² Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.

³ »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«

Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.

⁴ Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«

⁵ А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.

⁶ »Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. ⁷ Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«

⁸ Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, ⁹ који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао^[a] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.

Симови потомци

(1. Лет 1,24-27)

¹⁰ Ово је повест о Симу:

Две године после потопа, када је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад. ¹¹ После Арфаксадовог рођења, Сим је живео још 500 година и имао још синова и кћери.

¹² Када је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала. ¹³ После Салиног рођења, Арфаксад је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁴ Када је Сала имао 30 година, родио му се Евер. ¹⁵ После Еверовог рођења, Сала је живео још 403 године и имао још синова и кћери.

¹⁶ Када је Евер имао 34 године, родио му се Фалек. ¹⁷ После Фалековог рођења, Евер је живео још 430 година и имао још синова и кћери.

¹⁸ Када је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав. ¹⁹ После Рагавовог рођења, Фалек је живео још 209 година и имао још синова и кћери.

²⁰ Када је Рагав имао 32 године, родио му се Серух. ²¹ После Серуховог рођења, Рагав је живео још 207 година и имао још синова и кћери.

²² Када је Серух имао 30 година, родио му се Нахор. ²³ После Нахоровог рођења, Серух је живео још 200 година и имао још синова и кћери.

²⁴ Када је Нахор имао 29 година, родио му се Тара. ²⁵ После Тариног рођења, Нахор је живео још 119 година и имао још синова и кћери.

²⁶ Након што је Тара напунио 70 година, родили су му се Аврам, Нахор и Харан.

²⁷ Ово је повест о Тари:

Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан.

Харану се родио Лот. ²⁸ Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.

²⁹ И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац. ³⁰ А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.

³¹ Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.

³² Тара је живео 205 година и умро је у Харану.

Бог позива Аврама

12 ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.

⁴ И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана. ⁵ Са собом узе своју жену Сарају, свога братанца Лота, сву имовину коју су стекли и сву чељад коју су имали у Харану, па се запутише у земљу Ханаан и стигоше у њу.

⁶ Аврам прође земљом све до места Сихема, до великог дрвета Мореа. У то време су у тој земљи били Ханаанци.

⁷ ГОСПОД се показа Авраму, па му рече: »Ову земљу ћу дати твом потомству.«

Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ, који му се показао. ⁸ Оданде оде у брда источно од Бетела, где разапе свој шатор. Бетел му је био на западу, а Ај на истоку. Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ и поклони се ГОСПОДУ^[b]. ⁹ Потом је, од места до места, путовао према Негеву.

Аврам у Египту

¹⁰ Када је у земљи завладала глад, Аврам сиђе у Египат да тамо борави неко време, јер је глад у земљи била страшна.

¹¹ Пре него што је ушао у Египат, он рече својој жени Сараји: »Слушај, знам да си лепа жена. ¹² Када те Египћани виде, рећи ће: ‚Ово је његова жена‘, па ће мене убити, а тебе ће оставити у животу. ¹³ Зато, молим те, кажи да си ми сестра, да би због тебе лепо поступали са мном и поштедели ми живот.«

¹⁴ Када је Аврам стигао у Египат, Египћани видеше да је Сараја веома лепа жена. ¹⁵ А видеше је и фараонови службеници, па је похвалише пред фараоном. Тако Сарају доведоше на фараонов двор. ¹⁶ Фараон је лепо поступао са Аврамом због ње, па Аврам стече оваца и говеда, магараца, робова и робиња, магарица и камила.

¹⁷ Али ГОСПОД посла тешке болести на фараона и његове укућане због Аврамове жене Сараје.

¹⁸ Зато фараон позва Аврама и упита: »Шта си ми то урадио? Зашто ми ниси рекао да ти је она жена? ¹⁹ Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘, па је ја узех себи за жену? Ево ти сад твоја жена – узми је и иди!«

²⁰ Онда фараон издаде наређења својим људима, и ови отпремише Аврама са његовом женом и са свом његовом имовином.

Аврам и Лот се раздвајају

13 Аврам из Египта оде горе у Негев са својом женом и свом својом имовином, а с њим и Лот. ² Аврам је имао велико богатство у стоци, сребру и злату. ³ Из Негева је од места до места путовао све до Бетела, до оног места између Бетела и Аја где му је раније био шатор ⁴ и где је био подигао жртвеник. Тамо се Аврам поклони ГОСПОДУ^[c].

Благослови

(Лк 6,20-23)

5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, ² а он поче да их учи, говорећи:

¹¹ »Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло. ¹² Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«

Со земље и светлост света

(Мк 9,50; Лк 14,34-35)

¹³ »Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.

¹⁴ »Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори, ¹⁵ нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући. ¹⁶ Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«

Испуњење Закона

¹⁷ »Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним. ¹⁸ Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце^[a] ни цртица из Закона док се све не догоди. ¹⁹ Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском. ²⁰ Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«

Убиство

²¹ »Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘^{(A) 22} А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата^[b] одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘^[c], одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.

²³ »Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе, ²⁴ остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.

²⁵ »Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу. ²⁶ Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[d].«

Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.