The Daily Audio Bible

Натпис на зиду

5 Цар Валтасар приреди велику гозбу за хиљаду својих племића, па је с њима пио вино. ² Док је пио вино, заповеди да се донесу златне и сребрне посуде које је његов отац^[a], цар Навуходоносор, био узео из Храма у Јерусалиму, па да из њих пију он, његови племићи, његове жене и његове наложнице. ³ Тако донеше златне посуде узете из Божијег храма у Јерусалиму, па су цар, његови племићи, његове жене и његове наложнице пили из њих.

⁴ Док су пили вино, хвалили су богове од злата, сребра, бронзе, гвожђа, дрвета и камена. ⁵ Тада се одједном појавише прсти људске руке и почеше да пишу по малтерисаном зиду царске палате близу великог свећњака. Цар виде руку која је писала, ⁶ и лице му пребледе и мисли га узнемирише. Зглобови у куковима му попустише, а колена почеше да му клецају. ⁷ Он повика да се доведу чаробњаци, звездознанци и гатаоци, па рече вавилонским мудрацима: »Ко прочита ово што пише и каже ми шта значи, биће обучен у пурпур, око врата ће му ставити златан ланац и биће трећи по владарском положају у царству.«

⁸ Тада сви мудраци дођоше пред цара, али ниједан није умео да прочита шта пише ни да каже цару шта то значи. ⁹ Цар Валтасар се још више уплаши и пребледе, а његови племићи се збунише.

¹⁰ А царица је чула буку коју су дигли цар и његови племићи, па уђе у гозбену дворану и рече: »Жив био довека, царе! Не узнемиравај се и не буди тако блед. ¹¹ У твом царству има један човек у коме је дух светих богова. За време владавине твога оца показало се да је оштроуман и обдарен памећу и мудрошћу као богови. Њега је твој отац, цар Навуходоносор, поставио за старешину чаробњакâ, врачева, звездознанаца и гаталаца. ¹² Показало се да тај Данило, кога је твој отац назвао Валтасар, има изузетне способности, знање и памет и вештину да тумачи снове, одгонета загонетке и решава замршене случајеве. Нека га позову, и он ће ти рећи шта ово значи.«

¹³ Тако Данила доведоше пред цара, који га упита: »Јеси ли ти Данило, један од јудејских изгнаника које је мој отац, цар, довео из Јудеје? ¹⁴ Чуо сам за тебе да је у теби дух богова и да си оштроуман и паметан и да поседујеш изузетну мудрост. ¹⁵ Довели су пред мене мудраце и врачеве да прочитају ово што пише и да ми кажу шта значи, али они нису умели да ми објасне ни једну једину реч. ¹⁶ Чуо сам да умеш да тумачиш и решаваш замршене случајеве. Ако успеш да прочиташ ово што пише и кажеш ми шта значи, обући ће те у пурпур, око врата ће ти ставити златан ланац и бићеш трећи по владарском положају у царству.«

¹⁷ Тада Данило одговори цару: »Задржи за себе своје поклоне, а своје награде дај неком другом. А ја ћу цару прочитати ово што пише и рећи му шта значи.

¹⁸ »Царе, Свевишњи Бог је твоме оцу Навуходоносору дао царство, велику моћ, славу и част. ¹⁹ Због велике моћи коју му је Бог дао, бојали су га се људи свих народа, народности и језика и дрхтали пред њим, јер је могао да убије кога је хтео или да поштеди живот коме је хтео, да уздигне или да понизи кога је хтео. ²⁰ Али, када је постао бахат и окорео од охолости, уклоњен је са свога царског престола и одузета му је слава. ²¹ Отеран је од људи и дат му је ум животиње. Живео је међу дивљим магарцима и јео траву као говедо, а тело му је квасила роса са неба све док није спознао да Свевишњи Бог влада над људским царством и поставља над њим кога он хоће.

²² »А ти се, Валтасаре, његов сине^[b], ниси понизио, иако си све то знао, ²³ него си се дигао против Господара неба. Наредио си да ти се донесу судови из његовог Храма, па сте ти, твоји племићи, твоје жене и наложнице пили вино из њих. Хвалио си богове од сребра и злата, бронзе и гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују и не разумеју. А Богу у чијим је рукама цео твој живот и све што чиниш ниси указао част. ²⁴ Зато је он послао руку која је написала овај натпис. ²⁵ Ово је натпис који је написан:

мене, мене, текел уфарсин.

²⁶ »А ево шта те речи значе:

²⁹ Тада Валтасар издаде заповест, и Данила обукоше у пурпур, око врата му ставише златан ланац и прогласише га за трећег по владарском положају у царству.

³⁰ Те исте ноћи убише Валтасара, цара Халдејаца, ³¹ а царство преузе Дарије Међанин, који је имао шездесет две године.

Лажни пророци и учитељи

2 Али, у народу је било и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће кришом уносити погубне јереси и порицати Господара који их је откупио. Тако ће на себе навући брзу пропаст. ² Многи ће се повести за њиховом разузданошћу и због њих ће се оцрњивати Пут истине. ³ У својој похлепности, искоришћаваће вас измишљотинама. Али њихова осуда већ одавно виси над њима и њихова пропаст не дрема.

⁴ Јер, ако Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их је бацио у мрачна гротла пакла^[a], да буду чувани за Суд; ⁵ ако ни стари свет није поштедео када је сручио потоп на његове безбожнике, него је сачувао само Ноја, проповедника праведности, и седморо других; ⁶ ако је осудио градове Содому и Гомору, претворивши их у пепео, и истакао их за пример будућим безбожницима; ⁷ ако је избавио праведног Лота, који је био на мукама због разузданог понашања безаконикâ ⁸ – јер, том праведнику су из дана у дан праведну душу раздирала дела безакоња која је гледао и слушао док је боравио међу њима – ⁹ то значи да Господ зна како да побожне избави од искушења, а неправедне сачува за казну на Дан суда, ¹⁰ и то пре свих оне који иду за прљавом пожудом тела и презиру Господњу власт^[b].

Дрски и безобразни, они се не плаше да оцрњују небеска бића^[c], ¹¹ док анђели, иако су јачи и моћнији, не износе погрдне оптужбе против њих пред Господом. ¹² А они, као бесловесне животиње, бића нагона, рођена да се хватају и уништавају, оцрњују оно што не познају, па ће у својој покварености и бити уништени. ¹³ Неправда ће им бити плата за неправду. Они – љаге и ругобе које се наслађују својим преварама док се с вама госте – насладом сматрају банчење у по бела дана. ¹⁴ Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло^[d] у похлепи. ¹⁵ Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности, ¹⁶ али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље.

¹⁷ Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама. ¹⁸ Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди. ¹⁹ Обећавају им слободу, а сами су робови покварености – јер, свако робује оном што га је савладало. ²⁰ Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог. ²¹ Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата. ²² Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину«^(A) и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«

Самех

Ајин