The Daily Audio Bible

Прича о лонцу

24 Десетога дана десетог месеца девете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, запиши данашњи датум, јер вавилонски цар баш данас започиње опсаду Јерусалима. ³ Испричај једну причу овом бунтовном народу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

⁶ »‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД:

⁹ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД:

¹² »‚Али сав труд узалуд! Његова силна рђа не скиде се чак ни ватром.

¹³ »‚А твоја нечистоћа је разврат. Хтедох да те очистим, али ти ниси хтео да се очистиш и нећеш бити очишћен од своје нечистоће све док не искалим своју срџбу на теби.

¹⁴ »‚Ја, ГОСПОД, говорио сам. Учинићу то – нећу одустати. Нећу се сажалити ни попустити. Судиће ти се према твом начину живота и твојим делима, говори Господ ГОСПОД.‘«

Смрт Језекиљеве жене

¹⁵ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁶ »Сине човечији, ево једним ударцем одузећу ти оно што ти је очима најмилије. Али не наричи, не плачи, не проливај сузе. ¹⁷ Јецај тихо, али не жали као што се жале мртви. Омотај чалму око главе и на ноге обуј сандале. Не покривај доњи део лица и не једи храну коју једу ожалошћени.«

¹⁸ Ујутро сам говорио народу, а увече ми умре жена, па идућег јутра учиних како ми је заповеђено.

¹⁹ Тада ме народ упита: »Зар нам нећеш рећи какве има везе с нама то што чиниш?«

²⁰ А ја им рекох: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: ²¹ Реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, оскврнавићу своје светилиште – јако здање којим се поносите, оно што вам је очима најмилије, предмет ваше љубави. Синови и кћери које сте оставили за собом пашће од мача. ²² Тада ћете учинити као што сам и ја учинио. Нећете покрити доњи део лица ни јести храну коју једу ожалошћени. ²³ Чалме ће вам бити на глави и сандале на ногама. Нећете нарицати ни плакати, него ћете копнети због ваших греха и јецати један пред другим. ²⁴ Језекиљ ће вам бити знак: учинићете оно што је и он учинио. Када се то догоди, знаћете да сам ја Господ ГОСПОД.‘

²⁵ »А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем њихово јако здање, њихову радост и славу, оно што им је очима најмилије, оно за чим им срце жуди, а тако и њихове синове и кћери, ²⁶ тога дана доћи ће један бегунац да ти јави ту вест. ²⁷ Тада ће ти се отворити уста и говорићеш – нећеш више бити нем. Тако ћеш им ти бити знак, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Пророштво против Амона

25 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према Амонцима и пророкуј против њих. ³ Реци им: ‚Чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што сте ликовали што је моје светилиште оскврнављено и што је Израелова земља опустошена и што је народ Јуде отишао у изгнанство, ⁴ ево даћу вас у посед народу са истока. Они ће подићи своје таборе и разапети шаторе међу вама и јести ваше плодове и пити ваше млеко. ⁵ Претворићу Рабу у пашњак за камиле и Амон у пландиште за овце. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. ⁶ Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Зато што сте пљескали рукама и трупкали ногама, злобно се радујући због пропасти земље Израелове, ⁷ испружићу своју руку против вас и предати вас као плен народима. Искоренићу вас између народâ и истребити из земаља. Затрћу вас, и тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво против Моава

⁸ »Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што су Моав и Сеир говорили: »Ено, народ Јуде постаде као и сви други народи«, ⁹ учинићу да Моавов бок буде нападнут, почев од градова на граници – Бет-Јешимота, Ваал-Меона и Кирјатајима – украсâ земље. ¹⁰ Даћу Моав заједно с Амонцима у посед народу са истока, па се Моав^[a] више неће помињати међу народима. ¹¹ Тако ћу извршити казну над Моавом. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво против Едома

¹² »Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што се Едом осветио народу Јуде, и том осветом навукао на себе велику кривицу, ¹³ овако каже Господ ГОСПОД: Испружићу своју руку против Едома и истребити из њега и човека и животињу. Опустошићу га – од Темана до Дедана сви ће пасти од мача. ¹⁴ Осветићу се Едому руком мога народа Израела, и он ће поступити с Едомом према мом гневу и мојој срџби. Тада ће знати каква је моја освета, говори Господ ГОСПОД.‘«

Пророштво против Филистејаца

¹⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што су Филистејци поступили осветољубиво и окрутно се осветили, желећи да затру Јуду због дуготрајног непријатељства, ¹⁶ овако каже Господ ГОСПОД: Ево, испружићу своју руку против Филистејаца и истребити Керећане и затрти оне који су преостали дуж обале. ¹⁷ Тако ћу извршити велику освету над њима и казнити их у својој срџби. И када им се осветим, знаће да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво против Тира

26 Првога дана …^[b] месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, зато што је Тир ликовао над Јерусалимом и рекао: ‚Капија народа је проломљена и њена крила широм су ми отворена. Сада, када он лежи у рушевинама, ја ћу процветати‘, ³ овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, Тире, и дићи ћу многе народе на тебе као што море диже своје таласе. ⁴ Они ће порушити зидине Тира и оборити му куле, а ја ћу и његову прашину састругати и начинити од њега голу стену. ⁵ Тамо где сада стоји усред мора биће место где се суше рибарске мреже, јер ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД. Постаће плен народима, ⁶ а његова насеља на копну биће похарана мачем. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.

⁷ »Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Са севера ћу на Тир довести Навуходоносора, цара Вавилона, цара над царевима, с коњима и борним колима, с коњаницима и силном војском. ⁸ Он ће мачем похарати твоја насеља на копну, саградити опсадне куле против тебе, подићи насип уз твоје зидине и дићи штитове против тебе. ⁹ Усмериће ударце својих овнова на твоје зидине и својим оружјем разорити ти куле. ¹⁰ Његових коња биће толико да ће те прекрити прашина. Зидови ће подрхтавати од буке бојних коња, теретних и борних кола када он уђе кроз твоје капије онако како се улази у град чије су зидине пробијене. ¹¹ Копита његових коња изгазиће ти све улице. Он ће ти мачем погубити сав народ, а твоји ће моћни стубови попадати. ¹² Опљачкаће твоје богатство и узети твоја добра као плен. Порушиће ти зидине и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво и прашину побацати у море. ¹³ Окончаћу буку твојих песама и више се неће чути звук твојих лира. ¹⁴ Претворићу те у голу стену, и постаћеш место где се суше рибарске мреже. Никада више нећеш бити обновљен, јер ја, ГОСПОД, говорио сам – говори Господ ГОСПОД.

¹⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД о Тиру: Приморје ће задрхтати од треска твога пада, када рањени буду стењали и одигра се покољ у теби. ¹⁶ Тада ће сви владари са обале сићи са својих престола, одложити своје огртаче и скинути своју везену одећу. Заодевени ужасом, седеће на земљи, дрхтећи без престанка, згрожени оним што те снашло. ¹⁷ Тада ће за тобом запевати ову тужбалицу:

¹⁹ »Овако каже Господ ГОСПОД: Када те учиним опустошеним градом, попут градова који више нису настањени, и када на тебе доведем океан^[c] и прекрију те велике воде, ²⁰ спустићу те к онима који су већ сишли у гробну јаму, к народу прадавном. Сместићу те у Подземље, међу древне развалине, с онима који су већ сишли у гробну јаму, и више се нећеш вратити у земљу живих. ²¹ Учинићу да ужасно скончаш и више те неће бити. Тражиће те, али те више никад нико неће наћи, говори Господ ГОСПОД.«

Вера и истрајност

11 А вера је поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварности коју не видимо. ² Због ње су стари добили похвалу.

³ Вером схватамо да су светови саздани Божијом речју, и то тако да оно што се види није настало од нечег видљивог.

⁴ Вером је Авељ Богу принео бољу жртву него Каин, и због ње био похваљен као праведан када је Бог похвалио његове дарове. И вером, иако је умро, још говори.

⁵ Вером је Енох узет са света да не види смрти, и нису могли да га нађу, јер га је узео Бог. Јер, пре него што је узет, похваљен је као онај који је угодио Богу. ⁶ А без вере је немогуће угодити Богу, јер ко му приступа, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже.

⁷ Вером је Ноје, када је обавештен о оном што се још није видело, обузет страхопоштовањем, саградио ковчег да спасе своје укућане. Вером је осудио свет и постао наследник праведности која долази од вере.

⁸ Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. ⁹ Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, ¹⁰ јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.

¹¹ Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.^{[a] 12} Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.

¹³ Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући^[b] да су странци и дошљаци на земљи. ¹⁴ А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. ¹⁵ Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. ¹⁶ Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.

Давидов. Псалам.