The Daily Audio Bible

Опрема Храма

(1. Цар 7,23-51)

4 Направио је и бронзани жртвеник, двадесет лаката дуг, двадесет лаката широк и десет лаката висок^[a]. ² Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката^[b], пет лаката^[c] високо и тридесет лаката^[d] у обиму. ³ Испод руба је било окружено ликовима бикова, њих десет, по један на сваки лакат^[e]. Бикови су били изливени у два реда и сливени с Морем, ⁴ које је стајало на дванаест бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Бикови су задњим крајем били окренути према унутра. ⁵ Море је било један педаљ^[f] дебело, а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била три хиљаде бата^[g].

⁶ Направио је још и десет умиваоника и поставио пет на јужној, а пет на северној страни. У њима се прало све што се користило за жртве паљенице, док је Море служило за прање свештеникâ.

⁷ Направио је и десет златних свећњака према опису и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. ⁸ Направио је још и десет столова и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. Направио је и стотину златних чинија за шкропљење.

⁹ Саградио је свештеничко двориште и велико двориште, као и капију за велико двориште, коју је обложио бронзом. ¹⁰ Море је поставио на јужној страни, у југоисточном углу. ¹¹ Направио је и лонце и лопатице и чиније за шкропљење.

Тако је Хурам завршио посао који је обављао за цара Соломона у Божијем Дому:

Сви предмети које је Хурам-Ави направио за цара Соломона за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе. ¹⁷ Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана^[h]. ¹⁸ Соломон је направио толико много предмета да нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.

¹⁹ Соломон је дао да се изради и сва опрема у Божијем Дому:

5 Када је Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Божијег Дома.

Соломон преноси Ковчег савеза у Храм

(1. Цар 8,1-9)

² Тада Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. ³ Сви израелски мушкарци окупише се код цара за време празникâ^[i] у седмом месецу.

⁴ Када су стигле све старешине Израела, Левити подигоше Ковчег ⁵ и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему. ⁶ Цар Соломон и сва заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји. ⁷ Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ. ⁸ Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими наткриљивали Ковчег и мотке за ношење. ⁹ Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас. ¹⁰ У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.

¹¹ Свештеници се затим повукоше из Светиње. Сви свештеници који су тамо били, без обзира на ред ком су припадали, освешташе се. ¹² Сви Левити који су били певачи – Асаф, Хеман, Једутун и њихови синови и рођаци – стајали су са источне стране жртвеника, обучени у танак лан и држали чинеле, харфе и лире. Пратило их је сто двадесет свештеника који су дували у трубе. ¹³ Трубачи и певачи певали су и трубили сложно, као један глас, хвалећи ГОСПОДА и захваљујући му. Уз пратњу труба, чинела и других музичких инструмената гласно су певали хвалећи ГОСПОДА: »Он је добар; љубав његова остаје довека.«^[j]

Тада облак испуни Дом ГОСПОДЊИ. ¹⁴ Свештеници нису могли да обављају службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Божији Дом.

6 Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. ² Саградио сам ти величанствен дом, место на ком ћеш пребивати довека.«

Соломон говори народу

(1. Цар 8,12-21)

³ Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, ⁴ па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: ⁵ ‚Од дана када сам свој народ извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, нити сам изабрао икога да влада над мојим народом Израелом. ⁶ А сада сам изабрао Јерусалим, да моје Име буде у њему, и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘ ⁷ Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, ⁸ али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. ⁹ Али, нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘^[k]

¹⁰ »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, ¹¹ и у њега сам ставио Ковчег у ком је Савез који је ГОСПОД склопио са израелским народом.«

Пример из брака

7 Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив. ² По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа. ³ Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.

⁴ Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. ⁵ Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. ⁶ Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.

Борба са грехом

⁷ Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«^{(A) 8} А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. ⁹ Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, ¹⁰ а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, ¹¹ јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.

¹² Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. ¹³ Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.

Молитва Давидова.