The Daily Audio Bible

Јехоахаз, цар Израела

13 Двадесет треће године владавине јудејског цара Јоаша сина Ахазјиног, Јехоахаз син Јехуов постаде цар Израела у Самарији, а владао је седамнаест година. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гресима Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце, и није од њих одступао. ³ Стога ГОСПОД плану гневом на Израелце, па их предаде у руке арамејском цару Хазаелу и у руке његовом сину Бен-Хададу.

⁴ Тада Јехоахаз замоли ГОСПОДА за милост, и ГОСПОД га услиши, јер је видео како је окрутно арамејски цар тлачио Израел. ⁵ ГОСПОД даде Израелцима спаситеља, и они се ослободише арамејске власти. Тако су Израелци живели у својим домовима као и раније. ⁶ Али, они не одступише од грехâ Јаровамове владарске куће, на које је Јаровам наводио Израелце, него су истрајали у њима. Чак је и Ашерина мотка стајала у Самарији.

⁷ Јехоахазу није ништа остало од војске осим педесет коњаника, десет борних кола и десет хиљада пешака, пошто ју је уништио арамејски цар и згазио је као прашину.

⁸ Остали догађаји Јехоахазове владавине, и све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела. ⁹ Јехоахаз умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоаш.

Јехоаш, цар Израела

¹⁰ Тридесет седме године владавине јудејског цара Јоаша, Јехоаш син Јехоахазов постаде цар Израела у Самарији, а владао је шеснаест година. ¹¹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце, него је истрајао у њима.

¹² Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући његово ратовање против јудејског цара Амацје, записани су у Књизи летописа царева Израела. ¹³ Јехоаш умре, а на престолу га наследи Јаровам. Јехоаша сахранише у Самарији, крај израелских царева.

Јелисијева смрт

¹⁴ Када се Јелисије разболео на смрт, израелски цар Јехоаш оде доле да га види, па се расплака над њим, говорећи:

»Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«

¹⁵ Јелисије му рече: »Узми лук и стреле«, и он то учини.

¹⁶ »Натегни лук«, рече му.

Када је цар натегао лук, Јелисије стави своје руке на његове, ¹⁷ па му рече: »Отвори прозор према истоку«, и он га отвори.

»Одапни стрелу!« рече Јелисије, и он је одапе.

»ГОСПОДЊА стрела победе, стрела победе над Арамом!« рече Јелисије. »До ногу ћеш потући Арамејце код Афека.«

¹⁸ Онда рече: »Узми стреле«, и цар их узе.

Јелисије му рече: »Удари о земљу.«

Цар удари о земљу три пута и стаде.

¹⁹ Божији човек се наљути на њега и рече: »Требало је да удариш о земљу пет-шест пута. Тада би сасвим поразио Арамејце и докрајчио их. Овако ћеш их победити само три пута.«

²⁰ И Јелисије умре, па га сахранише.

А моавски пљачкаши упадали су у земљу сваког пролећа. ²¹ Једном неки Израелци, док су сахрањивали једнога, изненада угледаше пљачкашку дружину, па бацише мртваца у Јелисијев гроб. Када је мртвац дотакао Јелисијеве кости, оживе и стаде на ноге.

Рат Израела и Арама

²² Арамејски цар Хазаел тлачио је Израелце све време Јехоахазове владавине. ²³ Али ГОСПОД им се смилова и сажали се на њих, па им поможе због свог савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом, и до дана данашњег не хтеде да их затре или одбаци од себе.

²⁴ Арамејски цар Хазаел умре, а на месту цара наследи га његов син Бен-Хадад. ²⁵ Тада Јехоаш син Јехоахазов поврати од Бен-Хадада сина Хазаеловог градове које је овај у рату одузео од његовог оца Јехоахаза. Победи га три пута и тако поврати израелске градове.

Амацја, цар Јуде

(2. Лет 25,1-24)

14 Друге године владавине израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог, поче да влада Амацја син јудејског цара Јоаша. ² Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Јехоадан, а била је из Јерусалима. ³ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов праотац Давид. У свему је следио пример свог оца Јоаша, ⁴ али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.

⁵ Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара. ⁶ Али синове тих убица не погуби, у складу са оним што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.«^(A)

⁷ Он уби десет хиљада Едомаца у бици у Сланој долини и заузе Селу, којој даде име Јоктеел, које носи и данас.

⁸ Онда Амацја посла гласнике израелском цару Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог и поручи му: »Хајде да се огледамо у боју.«

⁹ На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену.‘ Тада наиђе либанска звер и згази чичак. ¹⁰ Потукао си Едомце, и сад си се узохолио. Наслађуј се победом, али седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?«

¹¹ Али Амацја не послуша, па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди. ¹² Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући. ¹³ Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу, па оде у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката^[a] јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије. ¹⁴ Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате, узе таоце и врати се у Самарију.

¹⁵ Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући и рат против Амацје, цара Јуде, записани су у Књизи летописа царева Израела. ¹⁶ Јехоаш умре, па га сахранише у Самарији, крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Јаровам.

¹⁷ Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог. ¹⁸ Остали догађаји Амацјине владавине записани су у Књизи летописа царева Јуде.

¹⁹ Против Амацје сковаше заверу у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише. ²⁰ Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише у Јерусалиму крај његових праотаца, у Давидовом граду.

²¹ Тада сав јудејски народ узе Азарју, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје. ²² Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.

Јаровам II, цар Израела

²³ Петнаесте године владавине јудејског цара Амацје сина Јоашевог, Јаровам син Јехоашев постаде цар у Самарији, а владао је четрдесет једну годину. ²⁴ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце. ²⁵ Он поврати израелске међе од Лево-Хамата до мора Араве^[b], као што је ГОСПОД, Бог Израелов, рекао преко свог слуге Јоне сина Амитајевог, пророка из Гат-Хефера.

²⁶ ГОСПОД је видео како у Израелу сви тешко пате – и роб и слободњак – а никога да им помогне. ²⁷ И пошто ГОСПОД није рекао да ће Израелово име избрисати испод неба, он их спасе преко Јаровама сина Јехоашевог.

²⁸ Остали догађаји Јаровамове владавине, све што је учинио и постигао, као и његови ратни походи, укључујући и то како је Израелу вратио Дамаск и Хамат Јудејски, записани су у Књизи летописа царева Израела. ²⁹ Јаровам умре, па га сахранише крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Захарија.

²³ Пошто је тамо провео неко време, оде оданде, па је од места до места ишао кроз галатијски крај и Фригију и учвршћивао све ученике.

²⁴ А у Ефес стиже неки Јудејин по имену Аполос, учен човек и одличан познавалац Писама, родом из Александрије. ²⁵ Био је поучен о Господњем путу и са великим жаром је говорио и тачно учио о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. ²⁶ Он поче смело да говори у синагоги, па, када су га чули Прискила и Акила, поведоше га к себи и тачније му објаснише Божији пут.

²⁷ Пошто је одлучио да пође у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме. Када је стигао, био је од велике помоћи онима који су по милости поверовали ²⁸ јер је у јавним расправама надмоћно побијао Јудеје, доказајући кроз Писма да Исус јесте Христос.

У Ефесу

19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.

Тамо нађе неке ученике, ² па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«

А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«

³ »Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.

А они рекоше: »Јовановим крштењем.«

⁴ »Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«

⁵ Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса, ⁶ а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују. ⁷ Било их је укупно дванаестак.

⁸ Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству. ⁹ Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи. ¹⁰ То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.

Скевини синови

¹¹ Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда. ¹² Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.