The Daily Audio Bible

Смрт Јорама, цара Израела

¹⁴ Јеху син Јосафата сина Нимшијевог скова заверу против Јорама. А Јорам и сав Израел бранили су Рамот Гилад од арамејског цара Хазаела, ¹⁵ али се цар Јорам вратио у Јизреел да се опорави од рана које су му задали Арамејци у борби са Хазаелом, царем Арама.

Јеху рече: »Ако се слажете, не дајте ником да побегне из града и оде да јави ову вест у Јизреел.«

¹⁶ Онда се попе у своја кола и оде према Јизреелу, јер се Јорам тамо одмарао. А јудејски цар Ахазја дошао је да види Јорама.

¹⁷ Када је осматрач који је стајао на кули у Јизреелу видео Јехуове војнике како долазе, повика: »Видим неке војнике!«

»Нађи једног коњаника«, нареди Јорам, »па им га пошаљи у сусрет да их упита да ли долазе у миру.«

¹⁸ Коњаник одјаха у сусрет Јехуу и рече: »Овако каже цар: ‚Долазиш ли у миру?‘«

»Шта се тебе тиче мир?« одговори Јеху. »Јаши за мном.«

Осматрач јави: »Гласник је стигао до њих, али се не враћа.«

¹⁹ Тада цар посла другог коњаника.

Када је овај дошао до њих, рече: »Овако каже цар: ‚Долазиш ли у миру?‘«

Јеху одговори: »Шта се тебе тиче мир? Јаши за мном.«

²⁰ Осматрач јави: »Стигао је до њих, али се ни он не враћа. А начин вожње је као вожња Јехуа сина Нимшијевог – вози као суманут.«

²¹ »Упрегни ми кола«, нареди Јорам.

Када су их упрегли, израелски цар Јорам и јудејски цар Ахазја извезоше се у сусрет Јехуу, сваки у својим колима. Сусретоше га на њиви Навота Јизреелца.

²² Када је Јорам видео Јехуа, упита га: »Долазиш ли у миру, Јеху?«

»Како може бити мира«, одговори Јеху, »док је оноликог идолопоклонства и врачања твоје мајке Језавеље?«

²³ На то се Јорам окрену и поче да бежи, довикнувши Ахазји: »Издаја, Ахазја!«

²⁴ А Јеху дохвати лук и погоди Јорама међу плећа. Стрела му прободе срце и он се стропошта у колима.

²⁵ Јеху рече Бидкару, заповеднику својих кола: »Подигни га и баци на њиву Навота Јизреелца. Сети се како смо се ти и ја возили у колима иза његовог оца Ахава када је ГОСПОД изрекао пророштво против њега: ²⁶ ‚Видех јуче Навотову крв и крв његових синова, говори ГОСПОД, и учинићу да за то платиш на овој њиви, говори ГОСПОД.‘ Подигни га, дакле, и баци на ту њиву као што је ГОСПОД и рекао.«

Смрт Ахазје, цара Јуде

²⁷ Када је јудејски цар Ахазја видео шта се догодило, побеже путем ка Бет-Хагану.

Јеху пође у потеру за њим, вичући: »И њега убијте!«

Ранише га у колима на путу за Гур, близу Јивлеама, али он побеже у Мегидо и тамо умре. ²⁸ Његове слуге га колима пренеше у Јерусалим и сахранише крај његових праотаца у гробници у Давидовом граду. ²⁹ Ахазја је постао цар једанаесте године владавине Јорама сина Ахавовог.

Смрт царице Језавеље

³⁰ Онда Јеху оде у Јизреел.

Када је Језавеља то чула, намаза очи, уреди косу и погледа кроз прозор.

³¹ Чим је Јеху ушао на капију, она упита: »Долазиш ли у миру, Зимри, убицо свога господара?«

³² Јеху погледа према прозору и повика: »Ко је на мојој страни? Ко?«

Два-три евнуха погледаше према њему, ³³ а Јеху рече: »Баците је доле!«

И они је бацише. Њена крв попрска зидове и коње који је изгазише.

³⁴ Тада Јеху уђе, па је јео и пио.

»Постарајте се за ону проклетницу«, рече, »и сахраните је, јер је била царева кћи.«

³⁵ Али, када су отишли да је сахране, не нађоше ништа осим њене лобање, стопалâ и шакâ, ³⁶ па се вратише и то јавише Јехуу, који рече: »То је оно што је ГОСПОД рекао преко свог слуге Илије Тишбејца: ‚На јизреелској њиви пси ће прождрети Језавељино месо. ³⁷ Језавељин леш биће као ђубриво на њиви у Јизреелу, па нико неће моћи да каже: »Ово је Језавеља.«‘^[a]«

Ахавови потомци и рођаци побијени

10 У Самарији је било седамдесет мушких потомака из Ахавове породице, па Јеху написа писма и посла их у Самарију поглаварима Јизреела, старешинама и старатељима Ахавове деце. У писмима је стајало: ² »Чим ово писмо стигне до вас, пошто су потомци вашега господара с вама, а ви имате кола и коње, утврђен град и оружје, ³ изаберите најбољег и најчеститијег од потомака свога господара и поставите га на очев престо. Онда се борите за кућу свога господара.«

⁴ А они се препадоше и рекоше: »Ако два цара нису могла да му се одупру, како ћемо ми?«

⁵ Стога управитељ палате, заповедник града, старешине и старатељи послаше Јехуу ову поруку: »Ми смо твоје слуге и чинићемо све што нам будеш рекао. Никог нећемо прогласити за цара. Учини како мислиш да је најбоље.«

⁶ Тада им Јеху написа друго писмо, у коме рече: »Ако сте на мојој страни и хоћете да ми се покорите, узмите главе потомака вашега господара и дођите к мени у Јизреел сутра у ово време.«

А цареви потомци, њих седамдесет, били су код великашâ тога града, који су их одгајали. ⁷ Када је писмо стигло, они узеше цареве потомке и заклаше сву седамдесеторицу. Ставише њихове главе у корпе и послаше их Јехуу у Јизреел.

⁸ Када је гласник стигао, рече Јехуу: »Донели су главе царевих потомака.«

Тада Јеху нареди: »Ставите их до јутра у две гомиле на улазу градске капије.«

⁹ Ујутро Јеху изађе, стаде пред сав народ и рече: »Ви сте недужни. Ја сам тај који је сковао заверу против свога господара и убио га. Али, ко је побио све ове? ¹⁰ Знајте, дакле, да се неће изјаловити ниједна реч коју је ГОСПОД изрекао против Ахавове куће. ГОСПОД је учинио оно што је обећао преко свога слуге Илије.«

¹¹ Тако Јеху поби све у Јизреелу који су остали од Ахавове владарске куће, као и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике, ниједног му не оставивши у животу.

¹² Потом се Јеху спреми и крену у Самарију. На путу код Пастирског Бет-Екеда ¹³ срете неке рођаке јудејског цара Ахазје и упита их: »Ко сте ви?«

Они рекоше: »Ми смо Ахазјини рођаци, а дошли смо да поздравимо породице цара и царице-мајке.«

¹⁴ »Ухватите их живе!« нареди Јеху, па их ухватише и заклаше поред бунара код Бет Екеда. Од њих четрдесет двојице, он ниједнога не остави у животу.

¹⁵ Када је Јеху отишао оданде, наиђе на Јехонадава сина Рехавовог, који му је долазио у сусрет.

Јеху га поздрави и упита: »Да ли си у срцу одан мени као што сам ја теби?«

»Јесам«, одговори Јехонадав.

»Ако је тако«, рече Јеху, »пружи руку.«

И овај је пружи, а Јеху му поможе да се попне у кола.

¹⁶ Јеху рече: »Хајде са мном да видиш моју ревност за ГОСПОДА.«

И одвезе га својим колима.

¹⁷ Када је стигао у Самарију, Јеху поби све који су тамо остали од Ахавове породице – он их истреби у складу с оним што је ГОСПОД рекао Илији.

Ваалови следбеници побијени

¹⁸ Онда Јеху окупи сав народ и рече им: »Ахав је мало служио Ваалу, Јеху ће му служити много. ¹⁹ Позовите све Ваалове пророке, све његове служитеље и све свештенике. Пазите да нико не изостане јер ћу принети Ваалу велику жртву. Ко не дође, неће га бити међу живима.«

А Јеху је прибегао лукавству да би уништио Ваалове служитеље.

²⁰ Јеху рече: »Сазовите свечани скуп у Ваалову част.«

И прогласише свечани скуп. ²¹ Он онда посла глас по целом Израелу, и сви Ваалови служитељи дођоше – ниједан не изоста. Они се нагураше у Ваалов храм све док није био пун од једног краја до другог.

²² Јеху рече чувару одеће: »Изнеси одоре за све Ваалове служитеље.«

И овај им изнесе одоре.

²³ Тада Јеху и Јехонадав син Рехавов уђоше у Ваалов храм, па Јеху рече Вааловим служитељима: »Погледајте добро око себе да нема с вама служитеља ГОСПОДЊИХ, него само оних који служе Ваалу.«

²⁴ Тако уђоше да принесу клане жртве и жртве паљенице.

А Јеху је напољу поставио осамдесет људи и овако их упозорио: »Ако који од вас пусти да побегне неки од ових људи које вам предајем у руке, својим животом платиће за његов.«

²⁵ Чим је Јеху принео жртву паљеницу, нареди стражарима и заповедницима: »Уђите и побијте их! Не дајте да иједан умакне!«

И они их погубише мачем. Онда стражари и заповедници избацише лешеве и уђоше у унутрашње светилиште Вааловог храма. ²⁶ Изнеше свети стуб, па запалише храм. ²⁷ Разбише Ваалов свети стуб и порушише Ваалов храм, који народ до дана данашњег користи као нужник.

²⁸ Тако је Јеху из Израела искоренио служење Ваалу, ²⁹ али се није окренуо од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце – златна телад остала су у Бетелу и Дану.

³⁰ ГОСПОД рече Јехуу: »Зато што си добро извршио оно што је исправно у мојим очима и зато што си са Ахавовом владарском кућом урадио све што сам наумио, твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«

³¹ Али Јеху се није свим срцем држао Закона ГОСПОДА, Бога Израеловог. Није се окренуо од Јаровамових греха, на које је овај наводио Израелце.

У Солуну

17 Када су прошли кроз Амфипољ и Аполонију, стигоше у Солун, где је била јудејска синагога.

² Павле, по свом обичају, уђе к њима, па је три суботе с њима расправљао о Писмима, ³ објашњавајући и доказајући: »Требало је да Христос страда и да васкрсне из мртвих. А тај Христос је Исус кога вам ја објављујем.«

⁴ Неки од њих су били уверени, па се придружише Павлу и Сили, а тако и много побожних Грка и немали број угледних жена. ⁵ Али Јудеје обузе завист, па покупише неке зликовце с трга, окупише светину и изазваше метеж у граду. Онда навалише на Јасонову кућу, тражећи Павла и Силу да их изведу пред народ.

⁶ А кад их нису нашли, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске поглаваре, вичући: »И овамо су дошли они који су узбунили цео свет, ⁷ а Јасон их је примио у своју кућу! Сви они раде против царевих уредби, јер говоре да постоји други цар – Исус!«

⁸ Када су народ и градски поглавари то чули, узнемирише се, ⁹ па их ослободише тек када су од Јасона и осталих узели залог.

У Верији

¹⁰ Чим је пала ноћ, браћа послаше Павла и Силу у Верију. Када су стигли онамо, уђоше у јудејску синагогу. ¹¹ Тамо су људи били племенитији од оних у Солуну, па веома спремно прихватише Реч. Свакодневно су истраживали Писма да виде да ли је тако. ¹² И многи од њих повероваше, а тако и многе угледне Гркиње и немали број Грка.

¹³ Када су Јудеји из Солуна дознали да Павле и у Верији објављује Божију реч, дођоше, па и тамо подјарише и узбунише народ. ¹⁴ Тада браћа одмах послаше Павла у приморје, а Сила и Тимотеј остадоше у Верији. ¹⁵ Пратиоци одведоше Павла у Атину, па, примивши заповест за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.

У Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. ¹⁷ Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. ¹⁸ Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици.

Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?«

А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.

¹⁹ Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? ²⁰ Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«

²¹ А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.

²² Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. ²³ Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.

²⁴ »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, ²⁵ нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. ²⁶ Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, ²⁷ да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. ²⁸ ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘

²⁹ »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. ³⁰ Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, ³¹ пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«

³² Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«

³³ Тако Павле оде од њих. ³⁴ Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.

Давидов.