The Daily Audio Bible

Бог се поново показује Соломону

(2. Лет 7,11-22)

9 Када је Соломон завршио изградњу Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате и свега другог што је желео да сагради, ² ГОСПОД му се показа по други пут, онако како му се показао у Гивону, ³ и рече му: »Чуо сам молитву и молбу за милост које си ми упутио. Освештао сам овај храм који си саградио тако што сам у њега довека ставио своје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.

⁴ »А ти, ако будеш живео преда мном искрено и честито као твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ, ⁵ учврстићу твој царски престо у Израелу довека, као што сам обећао твом оцу Давиду кад сам рекао: ‚Увек ће један од твојих потомака седети на Израеловом престолу.‘

⁶ »Али, ако се ти или твоји синови окренете од мене и не будете се држали заповести и уредби које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, ⁷ тада ћу уклонити Израел из земље коју сам му дао и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Тада ће Израел постати узречица и ругалица међу свим народима. ⁸ Овај храм ће бити гомила рушевина^[a] и сви који буду пролазили згражаваће се и цоктати. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они, ⁹ а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, свога Бога, који је извео њихове праоце из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је ГОСПОД на њих довео сву ову несрећу.‘«

Соломонов споразум са Хирамом

¹⁰ После двадесет година током којих је изградио ове две грађевине – Дом ГОСПОДЊИ и царску палату – ¹¹ цар Соломон даде Хираму, цару Тира, двадесет градова у Галилеји зато што га је овај снабдевао кедровином, боровином и златом колико год је Соломон хтео. ¹² Али, када је Хирам дошао из Тира да види градове које му је Соломон дао, нису му се свидели.

¹³ »Какве си ми то градове дао, брате?« упита.

Он их назва земља Кавул^[b], а тако се зову и данас.

¹⁴ Хирам је био послао цару сто двадесет таланата^[c] злата.

Други Соломонови подухвати

(2. Лет 8,1-18)

¹⁵ Цар Соломон је био наметнуо кулук да би саградио Дом ГОСПОДЊИ, своју палату, Мило, јерусалимски зид и градове Хацор, Мегидо и Гезер. ¹⁶ Фараон, египатски цар, био је напао и освојио Гезер и спалио га. Побио је његове житеље, Ханаанце, па га дао у мираз својој кћери, Соломоновој жени. ¹⁷ Соломон је обновио Гезер, као и Доњи Бет Хорон, ¹⁸ Ваалат, Тадмор у пустињском делу земље, ¹⁹ као и све своје градове-складишта и градове за своја борна кола и коње – све што је желео да сагради у Јерусалиму, у Либану и на целом подручју којим је владао.

²⁰ Све преостале Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце, дакле све који нису били Израелци, ²¹ односно њихове потомке који су преостали у земљи, које Израелци нису могли докраја да затру, Соломон је претворио у робове-кулучаре, што су и данас. ²² Али Соломон ниједног Израелца није учинио робом, него су они били његови војници, службеници, војни заповедници, четовође и заповедници његових борних кола и коњаникâ. ²³ Они су били и главни предрадници задужени за Соломонове радове. Било је пет стотина педесет таквих предрадника који су надгледали раднике.

²⁴ Када је фараонова кћи прешла из Давидовог града у палату коју је Соломон саградио за њу, он сагради Мило.

²⁵ Соломон је три пута годишње приносио жртве паљенице и жртве за заједништво на жртвенику који је подигао ГОСПОДУ и уз њих је палио кâд пред ГОСПОДОМ. Тако је испуњавао своје храмске обавезе.

²⁶ Цар Соломон је градио и лађе у Ецјон-Геверу, близу Елота у Едому, на обали Црвеног мора. ²⁷ Хирам посла своје слуге, искусне морепловце, да служе на тим лађама са Соломоновим слугама. ²⁸ Они отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине двадесет таланата^[d] злата и предадоше их цару Соломону.

Соломон и краљица од Сабе

(2. Лет 9,1-12)

10 Када је глас о Соломоновој слави и њеној повезаности са ГОСПОДЊИМ именом дошао до краљице од Сабе, она дође да га искуша тешким питањима. ² Стигла је у Јерусалим са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. ³ Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. ⁴ Када је краљица од Сабе видела сву Соломонову мудрост и палату коју је саградио, ⁵ јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу у њиховим одорама, његове пехарнике и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

⁶ Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. ⁷ Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина. Твоја мудрост и богатство далеко превазилазе оно што сам чула. ⁸ Благо твојим људима! Благо овим твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁹ Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на Израелов престо. Због своје вечне љубави према Израелу, ГОСПОД те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

¹⁰ Она даде цару сто двадесет таланата^[e] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада више није неко неком донео толико зачинâ колико је краљица од Сабе дала цару Соломону.

¹¹ (А Хирамове лађе, које су довезле злато из Офира, донеле су оданде и силно много сандаловине и драгог камења. ¹² Цар је од сандаловине направио потпорње за Дом ГОСПОДЊИ и за царску палату и харфе и лире за свираче. До дана данашњег није виђено толико сандаловине.)

¹³ Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила поврх уобичајеног царског поклона. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(2. Лет 9,13-29)

¹⁴ Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата^[f], ¹⁵ не рачунајући приход који су доносили трговци, продавци, сви цареви Арабије и управитељи области у земљи.

¹⁶ Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела^[g] злата. ¹⁷ Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки су утрошене три мине^[h] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

¹⁸ Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен најбољим златом. ¹⁹ Престо је имао шест степеника, а наслон му је на врху био заобљен. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. ²⁰ На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

²¹ Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним. ²² Цар је имао трговачке лађе^[i] које су пловиле заједно са Хирамовим лађама. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

²³ Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи ²⁴ и цео свет је желео да дође и чује мудрост којом је Бог обдарио Соломона. ²⁵ Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

²⁶ Соломон је сакупио и много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ²⁷ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. ²⁸ Соломон је увозио коње из Египта и Квеа^[j] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. ²⁹ Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела сребра, а коње по сто педесет шекела^[k] сребра. Кола и коње продавали су и свим хетитским и арамејским царевима.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. ¹⁵ Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, ¹⁶ који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

¹⁸ Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: ¹⁹ »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

²⁰ А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. ²² Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. ²³ Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

²⁴ Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

²⁵ А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

Филип и Етиопљанин

²⁶ Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

²⁷ И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, ²⁸ па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

²⁹ Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

³⁰ Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

³¹ »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

³² А одломак из Писма који је читао био је овај:

³⁴ »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

³⁵ Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

³⁶ И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« ^37 [a]

³⁸ Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. ³⁹ А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе^[b] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

⁴⁰ Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.

Песма приликом успињања до Храма.